Svež aprilski dan na palubi,
Posada je uveliko spremna na Markizu,
U koje god jedro čovek da se zadubi,
Zaključio bi, na kraju, istu ekspertizu.
Gordi, smeđi džin spremao se za polazak,
U luci Antverpen uobičajena buka,
Kao da grad očekuje neki važan dolazak,
Bila je to prestonica raznih marifetluka.
Svuda su naokolo trčali razdragani dečaci,
Sa plastičnim mačevima i šeširima na glavi,
Kao u svojevrsnom zabavištu, sa osmehom na faci,
Svaki je znao pravi način da se zabavi.
Odjekivala je luka dečijim smehom i povicima,
Članovi posade redom su vikali na mališane,
Noseći teške kovčege, psovali su, slični lovcima,
Atmosfera je bila pravi san za sve kapetane.
Džepni sat kucao je deveti čas tog jutra,
Bilo je vreme da isplovimo ka pučini,
Markiz pregledan spolja i iznutra,
Ipak, glavno tek treba da se učini.
Podigavši sidra, oslobodili smo divnog diva,
Ubrzo su se širila jedra na sva tri jarbola,
Tri ponosita jarbola sa po tri jedra na njima,
Devet veličanstvenih belih parabola.
Brod je bio izgrađen od tamnog bagremovog drveta,
Sa izdignutom krmom, i Pulenom ukrašenim pramcem,
Pod palubom devet spavaćih soba sa po dva kreveta,
Opremljen kancelarijom, kuhinjom i pomoćnim čamcem.
U predvorju soba, nalazio se prtljažni deo broda,
Naslagani sanduci sačinjavali su tunel do kabine,
U kojoj je stajala mapama i kompasom ukrašena komoda,
Dva prozora, i drangulijama napunjene vitrine.
Na kraju hodnika, bila su tamna drvena vrata,
Utvrđena lokotom, iz nikome poznatog razloga,
Ključić je stajao obešen kapetanu oko vrata,
Ta su vrata bila večna tema brodskih ekloga.
Sadržinu sobe iza njih svi su krišom nagađali,
Nizale su se teorije u kasnim satima na palubi,
Katkad bi se oko toga mornari žustro svađali,
I toliko bi odlutali, da se brzo uzrok svađe zagubi.
Posadu je činilo deset mornara, pored kapetana,
I jedan omaleni siroti dečak, kapetanov talija,
Kog je posada prihvatila za ravnopravnog člana,
I svima je bio omiljen, kao živa amajlija.
Kuvar Gaspare, takođe omiljen među mornarima,
Imao je jak italijanski naglasak i ono ,,r” kotrljajuće,
Često je vikao, kao nagluv, sličan bubnjarima,
Držeći monologe, duge i retko nadahnjujuće.
Često je brbljao o Italiji i njenim lepotama,
Tvrdio je da nigde nije sreo lepše more,
Ipak, umeo je da drži pažnju davnim anegdotama,
I znao je ponešto o svim temama koje se otvore.
Ostatak posade, činili su šarenoliki profili,
Sa svih strana sveta, ljudi željni avantura,
Neki bivša vojna lica, neki obični civili,
Ljudi različitih manira, stavova i pozitura.
Ipak, sve ih je spojila ova plutajuća kućica,
Okruženi kilometrima vode, bez ičega na vidiku,
Postali su jedna velika nomadska porodica,
U plutajućoj kući, na pučini, u Severnom Atlantiku.
Ipak, već nije bilo člana posade koji nije čeznuo,
I maštao, zagledan u malenu sličicu na dlanu,
Na koju bi baš tada, iz oka jedan biser kliznuo,
I otkrio sve skrivene emocije koje u tu kap stanu.
Jedne baš takve noći, jedna suza i u more kanu,
I uzburka vodu, razjari onaj ludi, ratni vetar,
Da razbije svaki brod koji plovi po okeanu,
I da ga pogazi čizmom, kao ružu musketar.
Zvezde su se skrile, nebo je navuklo crne zavese,
Onaj besni vetar je svom snagom duvao u ratni rog,
I skupio svu svoju vojsku, da naš brodić raznese,
Na pučini nije bilo nikog, samo oluja, mi i Bog.
Posada je hitro zauzimala svoje položaje,
Na jarbolima su se, kao mokar veš, skupljala jedra,
Najbrže što može, pripremali smo se za okršaje,
Kad nas oluja, kao ljuta mati, položi na svoja bedra.
Talasi su, vrlo brzo, gutali baš sve pred sobom,
Za kormilom su se s njima rvala tri čoveka,
Svim sredstvima, borili smo se sa olujnom zlobom,
Kakvu nismo sretali ranije, još od pamtiveka.
Odjekivao je prostor povicima uplašene posade,
I zvucima klizanja čizama po mokroj palubi,
Junačka bitka, dostojna mesta na stranama ilijade.
Pod kojom je posustajao i taj vetar pagubni.
Stišivala se bura i zvezde su se stidljivo vraćale,
Kao što je iznenada počela, morala je i da prestane,
I kanda su se suze mesecima u jednoj čaši skupljale,
Pa je baš ta suza prelila i lila dok sve nisu nestale.
Zora je na palubu vratila ono staro blagostanje,
Nastavljena je monotona biografija Markiza,
Celokupna posada je nakon bdenja otišla na spavanje,
Ostalo je samo kormilo i umorni kapetan iza.
