Kraljevstvo pesnika

228 0
04.11.2024. | Poezija

Ne mogu puno toga, al još u pesmama sam kadar,

Da skrojim svet po meri i u njemu budem vladar,

I da osvojim te pesmom, to moj je pravi plan,

S dve reči da prizovem sunce, kad budeš htela dan.

 

I sve svoje verne trupe, poslao bih u taj boj,

Flotu specijalnih rima u pohod na zamak tvoj,

I za njima šaljem četu, pisama bez adrese,

Uzdam se u ludi vetar, da ih na tvoj prag nanese.

 

Još u pesmi imam žezlo sa magičnim rukohvatom,

Krunu s perom plavog ždrala, celu optočenu zlatom,

I još znam tajne čini, kojima bih jednim mahom,

Pod svoj kaput tebe svio, grejao te toplim dahom.

 

I pahuljama poljubaca tvoje lice zavejao,

I u ludu bih se prerušio da bih tebe nasmejao,

Laticama raznih boja pred tobom put popločao,

I oblakom mekim, belim, s tobom dugo koračao.

 

Ispod duge, pokraj reke, brvnaricu podigao, 

Za dvor bih je proglasio, a naš krevet tronom zvao, 

Jer u pesmi nije kruna to što kralju daje vlast, 

Već zagrljaj jedne žene i njen nežni, mio glas.

 

Bez nje u pesmi, uvek, sveopšti haos vlada, 

Aveti tužnih nota nadviju se iznad grada, 

I nadođu suze, poplave sve trgove i bulevare, 

Bez nje je svaka pesma samo senka one stare.

 

Ti si kruna moje vlasti, večni izvor moje pesme,

Ti si štit mog dostojanstva, bez kog u boj ići ne smem,

Zato te toliko čuvam, zarad mira u svom carstvu,

Zato budan snim o tebi, o svom najvećem bogatstvu.

guest

0 Komentara
Najstarije
Najnovije
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Scroll to Top