A šta dalje kada u mraku kost o kost trljaš svoju?
Postavljaj sebi pitanja da očuvaš svest svoju.
Jer savest se samo odnekud javlja i to nije neka vrednost jer to jedino svest oživljava.
Koračaj hrabro i ako su noge teške, ne, ti ne bodriš sebe ti pričaš živima da ne krenu peške na put koji nikud ne vodi,
na put na kojem će uzvici poleteti “Ti ne ideš ka slobodi!”,
na put sa kojeg povratka nema,
smej se druže to je još samo jedna od poema,
još odavno se vrtiš krug.
