Mirno selo na kraj grada, svi spavaju a ja gladan, novog uzbuđenja i želje za životom odakle da krenem sapliće me nos.
Koji je izrastao od previše laži ko je kakav i ko će šta biti, nekako se samo poklopi i umrtvi se želja da se Rubikova kocka složi.
Veselja nema, vlada potpuni mrak, a svetlo se nazire iz očiju onih koji je jak i ko mašta i pušta krila da lete dok mu posmrtni marš komšija svira.
I tako na kraju sela u sred grada sviraju vatrogasne brigade umesto da gase požare glasnog smrada i spaljene Samosonove kose, blajhane previše puta pokažite, ljudima da ne gore od čuda koja ih spopadaju posred dana živimo u zemlji domaćih banana i trubača sa crnim tonovima,
Odakle promena da krene kad nam na zadnjici raste mahovina?
