Kada cinik priča sa nadom,
verovatno je pod sedativima
ili u želji da se svidi nekom
navlači plašt dečačluka.
Kada cinik želi nešto,
prekriva ga sram jer zna
da uzaludno teži da se izvuče
iz pakla u koji je sam upao,
jureći istinu.
Kada cinik ne zna nešto,
dečačluk mu na uši izvire i od toga
komšiluku se kosti ježe,
jer ne mogu da shvate,
kako patnja zna da bude lepa ako je naivna.