Otporan na metke i ujede ne tako plemenitih životinja, naučen da sam ližem ranu koja me peče, odavno zalutao, opet kažem otporan na metke.
Ćutim jako hrabro, pišem još bolje, gas mi je opao, ne nadam se za bolje.
Imam samo jednu manu, ovu noć kobnu i nastranu, ova noć me tako muči, kličem samom sebi ono što skrivan u crnoj duši zalivenom olovom.
I niko ne zna moje jade jer ih skrivam jako vešto, otkrijeme malo nade kad se nasmešim neoprezno.
