Gospodine pukovniče, razvodnik Luka Vojinović se javlja po Vašem naređenju, stajoa sma mirno i pozdravio ga. Na mestu voljno razvodniče, pukovnik Berić je ustao sa svog stola, bio jedan major sa njim i moj kapetan Savić. Izvolite gospodine pukovniče, jedva suzdržavam smeh, Savić me kolje očima. Luka dobro mi ti došao, zagrlio me je čika Mihajlo, nismo se videli sedam godina. Sedi, sedi. Kako si, da je mi stolicu. To je Martin, ah, zastao je. MArtin drug, dodao sam. Slobodni ste, vas dvojica, neka donese nkeo kafu, rekao je. Izvni sinko, rekoa je umorno. Što, pitao sam. Pa što sam vas razdvojio, al nije moglo drugačije, proklete prkomande, gunđa. Čika Mihajlo, sedam godina je prošlo, nas dvoje smo znali da se to može desiti. Nego, još malo pa đeneral, smejem se. Ma pusti to. Znao sam kada si prvi put ušao u onaj naš stan da si lafčina i delija, a sad gledam, odličan vojnik, čuo sam da si bio i odličan student, nasmejao se. Trudim se, smejem se. Jedva sma te prepoznao, bez brade, a i još si narastao, gleda me. Ma to je opasač, isti sam. Kako je Marta, pitam, a nešto mi teško palo.
Glorija gde je Marta, ima gosta, ušli smo kod njih u stan. Koga sad Mihajlo, ispade joj tacna kada me videla. Dobar dan, al kao oči mi s epune suzama. Luka, da li je moguće, zagrli me. Gde je Marta? Marta sinko, ajde došo ti neko, viče. Mihajlo, zabole me, čujem je gde se dere i ne verujem. Ajde MArta, molim te dođi, zove je Glorija, briše suze. E nek se nosi taj debil, znate svo troje, glami. Idi, druga vrata sa leva, gura me Mihajlo. Jel klupski drug sad debil, a pametna devojčice, ne mogu da se suzdržim,pune oči suza, stojim na vratim njene sobe. Jebo te! Kao jebo te! Luka, skočila je sa kreveta. Ej, pa gde si ti, zagrlim je i krene sve da se vraća.
Peđolino i Goblin nisu došli to jutro, naravno da nisu, razredna će da ispituje, mogu da ih očekujem ooko četvrtog, maks petog časa. Vedrana je opet smestila svoju savršenu pozadinu na moju klupu. Ja sam drao neku mandarinu, pa je nudim.
Ej mačko, šta želiš ovog jutra, smejem se, guram čašu sa kafom ispod klupe. Ništa, da vidim kako si, smeje se i ona, dovezla je keva, nisam je čekao na ćošku. Smrznuto ko krompir, posapno i generalno ko ukišeljeno govno, odogovorim. Vidim, raščupa mi kosu. Oćeš kafu, pitam je dok izvlačim čašu. Ma jok. Trebaju mi dve stvari, istorija opet i, zastla je. Da te kresnem, srknem kafu. A ma daj Luka, jebote, smori se. Ej, ja sam hormonima otrovan, hronično napaljen pola dečak, smejem se glasno, gledaju me ostali. Jaoj, slušaj. Vukašin mi opet pretio, kaže. Mhm, ok rešeno, sad sam se uozbiljio.
Moj otac i Verdanin ptac su najbolji drugari od uvek, Vedrna je od mene tarija pet dana, drugari smo od kada smo se rodili. Sedeli smo osma godina u osnovnoj zajedno, predhdno sedeli u vrtiću zajedno, delili kolevku, pesak sve. Jeca razredna nam na je razdvojila jer smo previše pričali, pa sedim sa Peđolinom, a ona sa Goblinom. Vedrana i ja nema osim tog zajedničkog odrastanja ništa zajedničko, ali smo opet najbolji drugari.
I eto je Jeca, vodi jednu crnku, visoku u naradžastom ćubretarcu sa sobom. Lepa crnka, kosa joj vezna u repić, ima neki špicast nos, šišeke oko lica, ofarbane u tamno crveno. I poašalje je Jeca kod mene, zove se MArta. Ima neke cepane farmerke, pa vezna maram preko kolena, zima. Kul izgleda, ima nekolikio minđuša, plave oči, dugo lice, tamnu šminku.
Deco, ovo je naš nova učenica Marta Berić. Marta možeš tamo kod Vojinovića da sedneš. Ustani Luka molim te, rekla je Jelica, razredna. Odmah, ustao je krupni bradati momaka, ima bradu ko da ima trideset, a ne jedva osamnaest.
Pogledala je svog novog drugara iz klupe, stajao je nekako sa praznim izrazom lica, u nekoj žutoj dukserici sa kapuljačom i nekim zelenim kargo pantalonma. Malo je nakrivio glavu. Delovao joj je smoreno, kao da ga nervira što će da sei sa njim. No kada se smestila, pružio joj je ruku sa osmehom. Videla je da ima masu nekih narukvica, jedan prsten.
Dobro došla Marta, rekoa je. Hvala, nije baš očekivala tako nešto. Jeca je ok razredni, da znaš i ok je ovako. Kao i razred je ok, mahom, nasmejao se. Videću, proverila da ih razredna gleda, je rpirčaju. Samo opušteno, neće nas Jeca smarati, kao upoznajem te sa ekosistemom, opet se smeje. Luka, nećete imati engleski, pa tada joj pričaj. Marta, Luka voli da lupeta, da je nadmen, ali je dobar dečak i dobar đak, drži se nejga za sada, a ti Luka budi fn kako samo ti to umeš, čula je razrednu.
Jel ima gde da se puši, pitla ga je kada se čas završio. Aha, ajmo, vadi kafu ispod klupe. Čekaj Luka, viknula je jedna lepa plava. Ajde Vedrana, izlazi on.
U hodniku je bila gužva, MArta je zastala, zbunila se. Okrenuo se, uhvatio je za ruku i poveo niz stepenice. Zbunilo je to, ali joj bilo simpatično. Guraos e kroz ljude, neki su mu se javljau, drži kafu u jednoj ruci, rugom je vuče. Sišli su u WC. Luka je seo na neku klupu, pa potapšao dasku, sela je do njega. Lepa plavojka e smestila sa njegove druge strane. Ponudio je cigaretom, sede tako njih troje, al joj se plavojka ne uklapa sa njim. Luka je poptpuno njen fazona, ali plavojka u štiklicama, sva našminkana, sa noktima.
E ovo je Vedrana, moja drugarica od pelena, kao ceo život smo drugari, predstavi je. E drago mi je MArta, dobro nam došla, inače mi smo najkul ljudi u razredu, smeje se Vedrana. A što smo kul, ona jeste najbolja pička četvrte godina, al ja sam prokužen, kiselo će Luka. A kako tako kažeš, duri se plavojka. Pa kada jesi, smeje se. Nego, otkud ti MArta, pita je plavojka., deluje fino. Moj otac je oficir, pa prekomanda, rekla je smoreno. Zajebano, tek tako na pola godine, kaže Luka. Nego, gde ti sele, pita ga plavojka. Ima teški slučaj fizike, odgovori. Aha, a oni klipani, smeje se. Oni ima ju upalu frnacuskog, odgovori. Idem da napuderišem nos, rekoa je i otišao.
Bio joj je ekstremno zanimljiv, razredna ga je prozvala, recitova je na perfektnom francuskom, a nekako delovao polu buntovno, a onda kao dobar đak. Ima smisao za humor, ima drugaricu. Nekakko čudan, al zanimljiv. Kao nije loše za prvi dan, dvoje ljudi, koji su izgleda bitni su je prihvatili lako. Onda je došao neki tip, sa dužom, zalizanom kosom. Povukao je Vedranu za ruku i nešto joj šaputao, a bio ljut. Luka je izronio iz klonje, nakrivio glavu i raširio ruke. Onaj zalizani a je pogledao, pa otišao. Plavojka mu se okačila oko vrata, Luka je delovao ljuto. Neće da idu na sledeći čas, poveli su i nju. Luka je navukao postvljenu teksas jaknu, ap onda preko nje drečavo žutu, kao za jedrenje. Nabio je neki smešni crveni šešir, stavio naočare za sunce, bio je kraj oktobra, oblačno. Imao je torbu, a ne ranac, neki bedževi su bili pokačeni po njoj. Lepa Vedrana je ima neku pufnastu ljubičastu jaknicu. Idu u Jazbinu, neki kafić tu kod škole. Kupili su neko pecivo i kao da jedu. MArta je retko bežala sa časova, a ovo dvoje su se uredo javili profanu. Samo je klimnuo glavom.
Imamo mi kredit kod njega, on vodi školske novine, a na dvoje smo tu kao bitni, objašnava joj Vedrana. Što smo bitni, mrmlja Luka. Koj ti je danas, pita ga Vedrana. Hladno je, odogorio je. Ne voli zimu, smeje mu se. Ali ja nemam nikakav kredit, zabrinula se MArta. E sa nama si, uživaj, smeje se lepa Vedrana. Realno, njega baš boli patka ko mu je na času, što nas je manje njemu lepše, generalno on je smarač, a ako nas dvoje nismo na času, njemu vrhunski. Zapravo ga termo da radi nešto, gunđa Luka. Jel ti bilo teško da ostaviš društvo, pita je Vedrna. Pa ono, nisma ga ni imala, jedino mi dečko ostao tamo, al s ečujemo redovno, kaže MArta, fali joj Mića, a nije, bledeo je pred lukom. Daleko od očiju, još dalje od src, mudruje Luka, pa šutne limenku. O jebo ti pas mater Luka, ne seri, galami Vedrana. A kao u pravu je, probaćemo pa ako može ok, ako ne, jebi ga, kao jedva smo punoletni, prizna Marta. Eto vidiš pametna devojčica, a ne ko ti. Jebo te Vukašin, da te jebo, opet će Luka. Danas si ogavan i naporan. Jel to glumataš nekog alfa babuna opet, smeje mu se Vedrana. Aha, opet šutne limenku. Eno ga onaj zalizani kod trafike one, rekla je MArta.
Luka je stao ispred njih, Vukašin i onaj su krenuli u susret. Luka je opet nakrivio glavu, pa protresao levu ruku. Iz rukava je skliznula palica, vešto je uhvatio, već to radio. Sklonili su im se sa puta, pokazao im je da prođu ispred njega, potrčale su. On je nastavio da gleda onu dvojicu. Onda je vratio palicu u rukav kada su otišli. I kao ništa.
Ovo joj je bivši, sadašnji, šta god da je, al je glupa guska našla agresivca, objasni joj Luka. A sad i ti, ljuti se Vedrana. Pa jel ti preti? Ajde bre, sve u svemu on oće pičke, a ona mu neda, smeje se. A što si tako ogavan, besna Vedrana. Pa jel nije tako, gleda je. Al može lepše da se kaže, mudruje Vedrna. Poenta je bitna, suština, a ne forma, poljbi je u obrza.
Stigli su u Jazbinu, zapravo kafić se zavo Bolero. Ok jedno mesto, puno stolova. Bilo je praznjikavo, videla je neke devojke iz razreda, ovo dvoje su ih kulirali, prišli su jednoj crvenokosoj bucki, Luka je uhvatio ispod pazuha, ona je zaskičala, pa ga klepi.
Ovo nam je MArta, nova je, ovo je Irina, moja sestra od tetke, ona je treća godina, predstavi ih. E drago mi je MArta, smeje se bucka. Daj tu istoriju Vedrana, kaže Luka, vadi cigarete. Nemoj sad, ajde imamo tek u petak i to sledeći, ove nedelje je ludorija. Daj da ne smorimo MArtu odma, brani se Vedrana. E brale, jel si video Dijanu, pita ga Irina. A, ne. Što, pali cigaretu, nudi MArtu. Pa kao žalila mi se sinć da i je opet iskuliroa, prekori ga Irina. Ma, odmahne rukom. To mu je kao devojka, obajsni Marti Vedrana. Nije, videli smos e par puta, traži kafu od konobara. Pa ono jeste upravo, brani ga Irina. Ma on je smrad, moj je ali je smrad sa tim svojim kombinacijama i forma, smeje se Vedrana. Čemu to opterećivanje vezama u srednjoj, kao tolko nas biju hormoni, toliko smo nenormalni i koa veza. Mnogo američkih glupih filmova, kaže. on. Realno u pravu je, mislim kao ja imam Miću, al kao ko zna šta on radi sad, ubaci se Marta. Rekoh pametna devojčica. Sviđa mi se ova naša nova MArta. Ubacujem je u Društvo sive indijanske lobanje sad odmah, srče kafu. Šta vam je to, smešno joj. Glupiranje na račun glupg filma, objasni joj. Na račun Društva mrtih pesnika, odmahuje glavom Vedrana. Jao kako mene nervira Robin Vilijams, prizna MArta. To je to, mongo je do jaja MArta, prebaci joj Luka ruku preko ramena, a njoj nešto lepo, a i Luka je lep.
Sviđa ti se MArta, kaže mi Vedrana. Daha, priznam. Vidim, nekako mi deluje d aide uz tebe, bocka me, Marta u klonji. A jadna Dijana, smori se moja sele. A šta ja da radim, kao prvo si me jahala, pa sam izašao sa njom, pa me onda ova uzjahala, pa opet, pa se ona Dijana zakačila ko krpelj. I rekoh joj, kao mani me sestro slatka, bunim se. Mislim da mu je Marta bolja opcija, kaže sele. I ja, al evo je, primetila je Vedrana. Ajde sad, pošto sam deo društva, šta je ova frka danas, pita MArta dok se smeštala pored mene, ima na sebi neku dugačku vrećastu duksericu, ne mogu d aprvalim kakvo joj je dupe, al mora da je dobro. Uf, ajde Vedrana, podbadam je, a MArta lepo miriše. To mi je bivši dečko, koji bi da se pomiri sad, ali je grub jako. Raskinuli smo jer nisam htela da spavam sa njim, kaže Vedrana. I sad ja moram da je branim od njega, ubacim. Da, već su jednom bili na ivici tuče, kada me na nekom rođendanu nabio na neke gajbe, pa Luka uleteo, smorena Vedrana. Problem je što ću ove nedelj da budem sam, a on ima onog pajsera Duglića sa sobom. Peđolino je kao bolestan, a i Goblin, da je an trojica, bilo bi mi lakše. Sreća pa je tu moja četvrt batina, smejem se. On je opasan da znaš, trenira već godina kik boks, kao baš opan, kaže sele. Znači ima opasnog tipa u društvu, koji je spreman da se bije za druge. Lepo, smeška mi se MArta. E ajmo u readakciju, da izblejimo, predlaže Vedrana. Odlično, polazak, skočim a stolice. Ja ću na čas, poljubi me sele i ode.
Redakcija im je na polednjem spratu, kao potkrovlje. Vedrna je otukljčla vrata, ali je bio neki rajber iznutra navučen. Kucnula je, niko nije odgovarao, a nekog je bilo unutra. Luka je napravio kisleu facu, pa šutno čizmom u visini brave. Vrata su odletle unutra. Neko dvoje su se skupljali sa kauča.
Šta je balavci, drmaju hormoni? Ovde se našli da mi se parite. Ajde marš fufo jedna i ti klipane, vikao je jako, ali se smeje, izbor reči mu je sulud. Al Luka, probla je nešto devojka. Sikter bre faćkalice jedna, grmi, ali ima neku blesavu grimasu. Čekaj brate, proba momak. Mrš, klepi ga iza uveta, pobegoše. Jebeš mi sve Vedrana ovi iza drmaske će da se jebu gde god stignu čak i ovde, smeje se. Da se parite, kako ti to pada na pamet, smejulji se Vedrana. Ovde je ladnjikavo MArta, nemoj da skidaš đubretarac. Jel ima čaj, pita Vedrnau. Ima i onaj rum što smo doneli, nije ga Ćole našao, smeje se vadi malu flašu iz kauča.
Redakcija školskog časopisa Gimnazijalac je bila zapravo simpatična prostorija, imala je jdan ofucan kauč, dve kulupe, na jednoj je stajao računar i štampač, nekoliko stolica. U jednom ćošku na nekoj gajbi je bio rešo, šolje, čaj i kafa. Luka je izvukao šrafciger iz torbe i krenuo da poprvalja vrata. Ukapirali su d aniko više nema cigareta. Vedrna je otrčala po iste. Ostla je sama sa Lukom, lepim, ludim Lukom. On je izvukao neki mali kasetofon iz jedne kutije, pa pustio radio. Seo je na kauč u voje dve jakne, sa onim smešnim šeširićem na glavi. Sela je do njega.
Si ti uvek ovako ekscentrik ili malko glumataš zbog nove devojčice, pitala ga je. Seko, nosim crveni buni šešir, šta misliš. Al kao što rekoh bar tri puta, pametna si devojčica, malo i glumatam. Umem da budem i nenormalniji, smeje se kroz gustu bradu.
I taj pogled, to potkrovlje gimnazije, gde se vide grede, poteri po zidu, hladnoća, taj osmeh. Njegova ruka na njenom ramenu, čupave obrve, krtka kosa i duga brada, Marta je krenula da ga poljubi, ona je navikla da ne gubi vreme i onda zemljotres. Dva tipa su upala u redakciju, Luka ih je glasno psovao. Jedan je seo pored nje, u kožnoj jakni, obrijan i kratko ošišan, drugi je izvukao stolicu, uzeo Vedranin čaj, bio je sitan, ima klemapve uši sa pirsingom i neku crvenu jaknu.
Šta je papci,ceri se Luka. E kao mi prezdravili, kaže onaj do MArte. Šta kaže Jeca, lepotica naša, pita klempa a razredna im stvarno jako lepa žena. Da ste majmuni, koji ne mogu posle četiri godine d aukapiraju da je bolje da joj kažu, a ne da beže sa časova. Nije vam dla neopravdane, nakrivio glavu Luka. E ja sam Peđa, Peđolino, prua joj onaj pored nje ruku, aha klipani. Ja sam Nikola, ali Goblin je bolje, smeje se klemapvi. Ovo nam je MArta, ona nam je nova. Sedi samnom od sad, pa zauvek, tako da glavati nađi sebi novo mesto, kaže Luka. E jesmo vas prekinuli u vatanju nekom, pita Goblin. Možda, kaže Luka, MArta pocrveni. Gde je Veca lepotica, pije Goblin čaj. Ode po pljuge. I kao da ga jebem, što baš ona. Onaj papak je opet napda. Jaoj Luka, uhvati se za glavu. O majku mu ja jebo, ustaje Peđolino, veći od i krupnog Luke. Ajmo MArta, da nađemo Vedranu, povueč je LUka. Gde ćete, Vedrana stoji na vratima.
Sedela je pored Luke, gledala kako se ponašaju. Vedrna je glavna, nju sva trojica su je uglavnom slušala, Luka je bio glasan, bahat. Peđolino glumio glupna, velikog glupna, Goblin je mahom ćutao i smeškao se. Zaposlei su redakciju, tu i tmao je neko pokušao da uđe, Luka se odmah drao marš napolje. Presedeli su tu dva časa, četvrti je bilo fizičko. Baš ih je bilo briga da idu, pili su čaj sa rumom i pričali svašta. Treći engleski, profesorka je bolesna. Luka je fascinantan tip, uhvatila je sebe kako pokušava da ga gleda, a on sedi pored nje, zajebano. Peti čas je amtematika, tu moraju da idu, pa likovno. To će da vide. Luka je ustao, u svoje dve jakne, uhvatio je za ruku i podigao sa kauča. Izašli su napolje, neki ljudi su se muvali, negde se osećla vutra. Ovo potkrovlje je prepušteno đacima, samo je par profesora dolazilo tu. Okrenuo se par puta oko sebe, bio je smešan.
Št asi ono htela pre nego što su došli varvari, pita je sa nekim osmehom. Jaoj, slušaj Luka. Htela sam da te poljubim. Ne znam šta mi je, kao jedva se znamo, al nekako klošarska romantika, rekla mu je. Uf, školsko ljubakanje, još ovde, smeje se. Znam, blesavo je, a kao jedva se znamo, malo sva konfuzna sebi. Slušaj cico, kao sad ćeš da me gledaš svaki jebeni dan, kao sedimo zajedno, pa ćemo videti kako ide, štipnuo je za obraz.
Matematičrka Divna je delovala opako, preslišavla je Martu dobrih deset minuta, kao dokle su stigli, šta je sve učila, kakve su joj ocene. Baš onako detaljno, sela je smoždena, Luka joj je pružio ruku. I tkao do kraja časa su sedeli zajedno, držali se za ruke ispod klupe. On je levoruk nije mu smetalo. Nisu imali likovno, retko to imaju. Išli su zajedno kući njih troje, Vedrna, oan i Luka. Ona i Vedrna žive u istoj zgradi, samo različitim ulazima, Luka je produžio dalje. Sutra će imati samo prvi čas, srpski. Posle toga spremaju novine, rekla razredna,a bliži im se dan škole. Vedrna će da radi intervju sa MArtom, ako u novoj školi.
Sviđa ti se ovaj moj papak, rekla je Vedrna. Ne znam mislim da, zanimljiv je, malo je pocrvenela. Dobar je on lik, kaže Vedrana. A ovo njegovo durenje sa vezama, pita je MArta. On je čudan, kao baš čudan po tom pitanju. Odavno ga jure razne, al kao on je u fazonu, ma beži bre. Recimo da je ejdnom bio zljubljen i to je bilo čudo. Za sve krivi hormone, smeje se Vedrana. Kao ti si mu njbolja drugarica, pa uf, ne zna kakod aje pita. Nije peder, znam sigurno da nije, kaže Vedrana i namigne.
Strčao sam se sa Buljkom, našim mešancem uveče u parkić. Negde oko sedam pola osam, tad dođu i Goblin i Peđolino, možda nas Vedrna i vidi sa porzora, kao iza njene zgrade je. Sede kod koša naravno. Peđolino je bogutan, njegova keva ima dva butika sa sve parfimerijom, a matori dve pekarice. Peđolino se pravi da je glupo ko kurac, deluje tako skoro ćelav, sa okruglom glavudžom i glupi osmehom. Zapravo nije niti glup, niti loš đak. Al mu tkao lakše. Goblin je druga priča, on mahom ili ćuti ili mudruje. Gadno ga je za videti, nostaog i klemapvog, odrpanog. On je polu sam, njegova keva radi u Italiji, šta niko baš i ne zna. Tu mu je baba tetka, al se ne obazir na nju. Obožava da udrlja sve što mu keva pošalje, pa igleda ko klošarčina neopevna. Ja ima malu palicu u rukavu, Goblin nosi dva šrafcigera i skakavac. Kao nas trojcia smo se previše puta zemerili raznima, niko nas baš ne voli. Motaju buksnu kada sma došao, dva unčeta votkice.
Ej papci, javim se, Buljko ode kod Peđolina. E, kaže Goblin. Nego Luka, ti i ona nova, smeje se Peđolina. Hah, videćom brlae, al kao, odogovrim. Jebo te kako ja ne volim odrpane, a kada su zaprvo dobe pičke, vadi čvarke iz džepa za Buljka. Jer si glupi snob, pa se zato pipaš sa onim nakazam iz medicinske, kaže Goblin, on voli klošarke. A šta im fali, duri se Peđolino. Aje prekidaj, kažem. Ono jes, Dugi putio aber da će da dovede neke iz tehničke sutra, mazi kera Peđolino. U bre, njih dvojica se baš napalili, primeti Goblin. Koga? On je kao neki drugar sa Racom Kiklopom i Budžom, al kao i ja sam, slegenm ramenima. Vampira, navodno, gleda me Peđolino. Okud mu on, zbuni se Goblin. Oće on za pare, proteže se Peđolino. Daj cimaj ga, da ga istresemo sad, kaže Goblin. Ajde, vadi telefn Peđolino. Kao Vampir jebote, gunđa Goblin. Vampir, Vampir, koga boli kurac. Vampir krimos, jes kuvanu patku, smejem se. Al mafija, kaže Goblin, al se kezi. Ma izmafijam mu Puntića, povučem buksnu. E koa sad će da dođe, kaže Peđolino.
Za one koji ga nisu znali Dule Vampir je bio vanbračno dete Kneleta, Giške, Ljube Zemunca, Mihajla Divca i Stoleta Apaša. Za nas koji smo ga znali bio je debil. Malo stariji od nas, živeo je sa kevom i očuhom u vešernici kod Goblina u zgradi. Prvi put smo ga tukli kada smo bili prva godina, nešto se petljao u neki basket. Sledeći put, kada je probao da nam uvali origano emsto vutre. Treći put kada je čuknuo Goblinu gajbu. I eto ga ide.
Šta oćete, pita drčno. Ajde sedi, kaže mu Peđolino. Kažu da se spremaš za neki opasni obračun, ubacim ja. Nešto ovi iz gimnazije imaju frku, pa da učinim, hvališe se. Sa nama imaju frku debilu, kažem ja. Au, šokiran. Aha, navukli smo te, vadim palicu, Goblin šrafciger, Peđolino ima neki bokser, al mi ni ne treba, njemu pesnica ko šunka, Buljko maše repom, džaba što ima šezdes kila, kad je dobar ko leba. Aj, polako bre drugari, pa kao ceo život se znamo. Mora malo, smeje se Goblin, a jezivo se smeje. A daj, kao drugari. Šta treba da reši brat Vampir, oćete neku dobru vutru, oćete pare, širi ruke. Da ne praviš neku bedu, ako treba neki plavušicu da prepadaš ovde, to je Vedrana naša, jazavče, kažem. Ma sve ok drugari moji, neće bart Vampir ništa, a on Dugom ću da se setim familije, širi ruke.
Sad naš kraj je, prvo red zgrada, jedna velika zapravo dugačka, tu su Vedrna i Marta, pa onda parkić iza koga je moja zgrada predratna, pa neke kuće gde je Peđolino, pa u sred tih kuća zgrada gde je Goblin. E sad, nije bila buksna velika, al mi se jede slatko. Kod Vedrane u zgradi ima radnjica 24/7, odemo Buljko i ja tamo. Kupim čokoladu, krenem kući. I izlazi Marta sa kesom đubreta. U džeperu i helnkama, stvarno ima dupe, bolje od Vedraninog legendarnog. Ima debele čarape i papuče. Zbuni se.
Ej pametna devojčice, smejem se. Ej Luka i veliki psu, gleda medveda pored mene. To je Buljko, predtavim ga, on maše repom. Otkud ti, pita me. Uhodim te, ja sam nastran, smejem se. Jaoj, budalo jedna, smeje se i ona. Bila buksna, pa mi se jede slatko, objasnim. A mene ne zovete, kao mršti se i mazi Buljka. Pa kao nema tvoj broj, Buljko je liže. Pa evo ti seronjo, izdiktira. Čekam vas sutra, ovde, kažem. Mhm, trese se. Oćeš ja da bacim, a ti beži unutra, predložim. Kako si ti jedan divan momak. Kada sam bila osim razred, živeli smo u Kraljevu. Imala sam veliku simaptiju, Stefana. Znaš sve ono, izalzili smo zajedno, šetali, gledali se. On je sito sedeo u klupi samnom. I onda smo zajedno upisali gimnaziju, celo leto smo imali za sebe. I onda niko da se poljubimo, sve nešto odlažemo. On ode na letoanje, a otac dobije prekomandu. Luka, ja od tada, ne čekam puno, podigne se na prste, poljubi me na brzaka u usta.
Utrči u zgradu, ja ostanem da zevam. Sa sve onom kesom. Kao nisam ni spavao. Realno ima problem sa tim vezicam u srednjoj. KAo trovanje hormonima, kao američki filmovi. A i kao realno sve ove šmizle koje se lepe za mene godinama, samo iritiraju. Ova Dijana, na primer, fino dete, al dosadno mi nekako. Sad Vedrna je uvek bila u fazonu, naletećš na jednu i kao to je to. I naleteo sam danas, lepa, namćorasta, pametna devojčica, Marta. I kao vidim kako se Vedrna smeje, kuja jedna.
Realno kada je tanje redovno čekam vedanu na ćošku, ne idem do njenog ulaza. Al sad kao moram. Taman kupim i cagaret, nosim kafu u čaši, baš sam pozer težak. Kera sam jutros prošetao, ćale je na službenom putu, otišao jutros. Marta sišla kada sma izašo iz prodavničice. Stojimo ko dva debila i gledamo se. I smeškamo jedno drugom, pružim joj ruku, uhvati e pa tako stojimo i gledamo se.
Oćeš da me poljubiš konjino jedna, pita. Maha, nagnem se, ona se podigne na prste i sad to nije onako brzinski ko sinoć. Šta koj kurac, čujem Vedranu, posle cele večnosti. Šta se dereš, ispravim se, MArta se nasloni na mene. Kada, kako, sva zbunjena. Sad izgleda, kaže Marta, smejlji se.
Duška, nasša profanka srpskog je moderna lujka, sa nekim potpuno drugačijim idejama o progrmu, ona je vodila i dramsku sekciju. Jedna od troje profana koji su se redovno peli gore u Sodomu i Gomoru. Nema lektire, čita ko šta želi. Dostojevski je ruski smarač, deviza. I mi jedemo knjige, kao ludi. Ima naravno isprdaka, Vesna, Ivana i Gaga Lalić, MAteja, kojima to smeta, ali Duška ih baš ne gotivi. Njoj je Peđolino koji žvaće razno đubre najzanimljiviji. Ja sam tog jutra mrsio o Tri ratna druga, a koncentracija mi u kurcu i autu, ofsajadu pride. Sedim na klupi iza, Goblin i Vedrna me bockaju olvka po dupetu, ja kao ne gledam Martu, ona se nalaktila zeva u mene, Duška, luda Duška u miniću, naslonjena na katedru sve vidi, a brate mrtva trka koja je bolja naša Jeca ili luda Duška. Jeca je više mladalački fazon, deluje uglavnom kao đak, Duška je gospođa Robinson fazon. Al me baš boli, meni Marta sisa pamet na slamčicu, kuja jedna, sedi i gleda me, ima neku usku rolku, lepe sisice. Pipa me po nozi, jebem li joj sunce.Duška, Duška se smeje.
Luka, nisam ovo očekivala od tebe, kaže kada sam odmrsio svoje. Šta tačno, pijem kafu, do skoro smo mogli da pušimo, ali je direktorka napravila skandal. Da će tvoj legendarni stoicizam i kamena volja da popuste, smeje se. Loše sam spavao, vadim se. Vidim, ali nije ti prvi put. Prošle godine si pričo ceo čas o liku Gandalfa, mamuran, smrdeo si na rakiju ko bačva, pa ništa. Verujem da je lepa prinova pored zaslužna za slom, smeje se. Da zante da jeste, odgovorim, MArta crveni, Peđolino ko sirena zavija, Duška se smeje. Sedi Luka, bio si pored svega na visini. Berić Marta, jel tako, pita je. Jeste, koprca se da ustane. Marta, šta si ti pročitla skoro, a da nije lektira, pita je Duška.
Kada joj se otac vrtio sa posla odmah je krenuo da je prelišava, kakva je škola, kavi u profesori. Jel ima drugove, MArti je ovo peta gimnazija, njen otac je zaređao sa prekomandama ovuh godina. Brinulo ga je što nikako da se MArta ustali sa nekom decom. Zapravo nije imala puno da priča o školi, kao bila je na dva časa, ali je pohvalila razrednu, rekla da je matematičarka opasna. Bilo mu je dovoljno, onda je pričala o svojim novi drugarima, to mu se više dopadalo. Pogotovu što Vedrana živi dva ulaza dalje. A i njoj je bilo drago, Luka i Vedrana su je prihvatili na keca, bez da je nešto zagledaju, merkaju kao u predhodnim školama. Pa se uvek osećala kao stranac, padobranac. Njih dvoje su se ponašli kao da je znaju sto godina, a posebno Luka, on je baš poslušao razrednu da bude fin. A i lep je. Njena maćeha Glorija je primetila kasnije da mnogo priča o tom nekom Luki.
Ispala je glupa, nije mu uzela broj, nije ni Vedrani realno. I vrtela se po stanu, celo popodne. Baš, ali baš glupo od nej. Još im nije radio internet, možda ima ICQ. Luka joj se sviđao, bar na prvu loptu. Slušala je muziku, krenula da čita Tihi don, otac je terao. Kao mogla je d aode do Vedrane, da joj je znala prezime. Počela je da je hvata kriza, trebla je joj je cigareta. Ima terasciu, njeni joj i brane i ne brane, pa kao izašla je i zapalila. Terasica gleda na park, neka četvorica su bila oko koša. Sad onaj veliki, ćelavi joj je delovao kao Peđolino. Onaj u crvenoj jakni je Goblin, a sa nekim ogromnom psom je definitivno Luka, samo jedan čovek je sposoban da nosi drečavo žuti kačket. Kao da su opkolili četvrtog, bilo je dovoljno svetlo da ih vidi, ali su bili daleko. Onda je četvrti prvi otišao. Pa Peđolino i Goblin, da to su oni, definitivno taj hod, sa rukma u džepovima to je Peđolino, al čekaj MArta, Luka. Luka je krenuo oko njene zgrade sa psom. Sad znala je d aživi preko parkića, ali ima ona radnja kod Vedrane. Tamo je krenuo sigurno, potrčala je napolje, živi na šestom spratu, zgrabila je đubre. Otac i Glorija su je gledali u čudu. Izletla je iz zgrade i pravo na Luku i njegovog ogromnog psa. Joj te sreće. Bio je malo uduvan, pas se zove Buljko i dobar je. Bilo joj je hladno, cvokotala je, a htela je da ćaska sa njim. Uzeo je onu kesu. Podigla se na prste i poljubila ga brzo u usta, zagolicali su je brkovi, pobegla je brzo u zgradu. Njen život stalno u senci prekomande je navikao da ne dangubi, kao onda sa Stefanom. Luka joj se sviđao, jeste bio na prvu loptu sav nekako bahat, drčan, besan. Ali je ispod bilo nešto zapravo fino. Zajebala se ona svaki put, čak je i Mića zapravo bio budalasti klinac. Al opet Luka je neko drugačiji. Kako on brine o Vedrani, spreman je da se bije za nju, neće ni prema njoj biti loš sigurno.
Jel to bio možda Luka, pitala je Glorija. Jeste, pocrvenela je. Rekla sam mu da te tražila ona Vedrna, za sada bolje tako, smeje se Glorija. Hvala ti, poljubil je Marta.
Kada kaže da joj je to maćeha, ljudi pomisle da je to neka veštičara. Ma kkavi, Glorija je obožava, Marta nju isto. Legla je u krevet,samo da što pre zaspi, kao ujutru će da je čeka Luka, baš se trudila da spava. I uspela je posle oko hiladu ovaca. Ustala je prva, skuvla kafu za sve. Onda je zauzela kupatilo, našminkala se, ubukla uske farmerice, malo secnute, uku crnu rolku, pa košulju preko. Vezala je kosu u dva repića. Otac je gledao sa nekim osmehm, Glorija je odmahivla glavom.
Luka je lepo ime, reko je otac dok je izlazila.
Čučala je u ulazu, čekla ga da se pojavi. Kao pola sata ranije je sišla. I eto ga sa crvenim šeširom, udahnula je vazduh, poravila đubretarac i izašla. Nema ga, pobegla je nazad. I opet sve isto, udahnula, izašla. I eto ga. Uhvatio je za ruku i tako gledaju se ko dva debila, smeškaju se jedno drugom, morala je da ga potera da je poljubi. I kao to je to, ljubi se filmski dobro, bolje od Miće, kao mora Miću da šutne, ali Luka, stegao je čvrsto. I onda je naišla Vedrna.
I vidim ih ja sa terase, kao jasno se vide, Goblin, Peđolino i ovaj sa nekim žutim kačketom, bio još jedan, priča joj Marta. Vampir jebeni, kaže on., a drži je a ruku.Otkud vam taj, pita ga Vedrna. Ma pusti, ajde MArta nastavi, smeje se. I on i Buljko, krene MArta. Jaoj upoznala si Buljka, razneži se Vedrna. Ma batali bre Vedran, ajde nastavi, duri joj se dečko. I vidim ga kako ide u radnju i trk sa đubretom dole. Jaoj i pravo na njih dvojicu. A zima mi, nisam se obukla, on uze onu kesu i kao da ide, ja ga poljubim i bež gore. Zima, a sad mi ga žao. I onda ujutru nas zatekneš, smeje se.
Popušili su ispred škole, blizu im je kuće zapravo. Eto ih i Goblin i Peđolino. Vide koliko je sati. Luka je zagrlio oko struka jednom rukom, ona mu otela čašu sa kafom, ima neku kao iz filmova vuče je sa sobom. Počela kiša, uđu u školu. Sad sem njih četvoro ostale nije ni znala. Bila su još dva neka momka i dvadesetak devojaka.
Zašto ovaj glavonja sedi samnom, viknula je neka mala crvenokosa., pa poljubila Peđolina u čelo.E Joco, imamo novu sedi sa Lukom, kaže Vedrna. E, drago mi je, ja sam Jovnka, Joca, provukla se pored Goblina. Gde is juče veštičaro, pita je Luka. Mrzelo me, smeje se. Joca je peti musketar, objasni Marti Vedrana. Kao njih torjica su ok, ali su debili, smeje se mala Joca. Mrš bre, čuje se Peđolino, neki visoki sa cvikama prođe pored njih. Šta bi, gde ćeš Mateja, zove ga Joca. Ma, odmahuje rukom. A ko ga jebe, debil. Nego danas redakcija, cakle joj oči. Aha, kaže Luka. Ide Duška, rekoa je neko.
Smestili su se po klupama, sedi sa Lukom, svojim dečkom, novim dečkom. Kao u svakoj gimnaziji je ostavila jednog. A nadala se da je ovaj poslednji, realno sa svima ostalim je bila jer je bila usamljena, a oni su joj posvetili malo pažnje. Luka joj se sviđao, ali baš joj se sviđao. Od kada juče ustao onako smoren. Pružio joj je ruku, prihvatila je. Profesorka Duška, je bila posebna. Visoka, sisata plavuša, našminka, s adugim noktima, u kožnom miniću i uskom sakou. Oko tridset pet. Pogledala je Luku, nije gledao u seksi profesorku nego u nju, imao je neki debilast osmeh ispod velike brade.
Imate novu drugaricu, rekla je. Da, čuo se neki glas napred. Ustani dušo, rekla je. Ja sam Marta Berić, ustala je, nije pustila Luki ruku, profesorka je videla. Marta ja sam Duška, sedi dušo, rekla je.
Podigla je Peđolina, on je krenuo da melje o nekoj kretenskoj knjizi, Duška diskutuje sa njim vrlo ozbiljno, ona drži Lukinu ruku, on je gleda. I onda je podigla Luku. Trudio se Luka da je ne gleda, a Marta nije bila sigurna šta je spopalo, isteglila se preko klupe, smeška mu se gleda ga. A sva se nešto utegla. Al Luka se drži i drži, al mu i slabunjavo ide, profesroki zabavano. Pričao je o Remarku, lepo je pričao. Uživao je u knjizi, Tri ratna druga. Počela je da ga mazi po listu, preseko je pogledom, a onda su ga Goblin i Vedrana da ga bockaju i kikoću se. Vratio joj je na kraju svo podjebavanje. Pocrvenela je, ceo razred je gledao, Luka je seo, stavio joj ruku na butinu. Onda je Duška nju podigla.
Uf, pa sad. Čitala sam Hari Potera, odgovrila je na pitanje. Odlično, osveženje konačno. Fantastika, odlično. Pričaj Marta, kako ti se čini. Vojinović Luka, ustao je. Sedi za katedru Luka, smeje se Duška. Bravo MArta, bravo. Kakvo osveženje, sedi dušo, rekla joj je profesorka kada je zvaršila. Odvalila si je MArta, šapne Goblin. Luka, Vedrana, Joca Josifović, čeka vas Jelica dole. Peđolino, Nikola, Sanja, vi samnom u dramsku. Maetja ti u likovnu, ostali vilenite, poslala im je kolektivni poljubac. Ajde ustaj, prišao joj je Luka. A gde, pita. pa u redakciju, ti daješ intervju, stajao je iznad nje. Ali, kao čas, pravda se. Ma koga briga, dan škole je u subotu, do petka mora da izađe, kao nema ove nedelje nastave za sve nas, smeje se. Al ja nisam u niti jedno sekciji, ali ustaje. Jesi u redakciji, kao Jeca će da sredi, vuče je, pa je poljubi. Jebeš mi sve, Luka ima devojku, smeje se Joca. Jel moguće da je vo takvo čudo, pita ga Marta. Ko da je Isus opet došao, otprlike, odogovori nejn Luka.
Ti si baš bukvalno shvatio da budeš fin sa MArtom, smeje se Jelica. Aha, a drži je oko struka. Pa dobro, ako. Marta čestitam ti, slomila si Ledenog Luku, kaže razredna. Nego, Vedrna, Luka. Zapravo MArta i Luka, evo vam pare, uzmite kafu, slatko, slano, čaj, rum obavezno, daje mu kovertu razredna.
Luka vuče korpu u marketu, trpaju sve što im padne na pamet. Bilo joj to smešno i čudno, takva jedna suluda sloboda, čak i za maturante. Škola im je u nekom programu za van nastavane aktivnoti, pa imaju para za tako glupiranje. A i troje dovoljno blesavih profesora da to vode. Jeca, Duška i Ćole sociolog. Pojavila se i neka grejalica u redakciji, ćebe. Prepoznala je onog profesora od jueč. Bio je mlad i zabavan, muvali su se razni okolo. Luka je nešto petljao po kompjuteru, Joca mu pomagala. Vedrna je sedela sa njom na kauču, radile inetervju. Razredna je cirkulisala, nosila je kratku kožnu jaknu, crne farmerice i štikle, kovrdžava. Luka je izbacivao svakog ko je probao da g anešto pita. Iz dramske se čula jeziva glama. Pojavila se i njegova Irina, sela na kuč sa njih dve.
E smuvali su se, kaže Vedrna. Ko, pita Irina. Ovo dvoje, tvoj brat i MArta, smeje se. Ju, šokirana Irina. Ama šta je to tako čudno, pita. Ti si mu prva devojka, kao prava devojka, ti si prva koju on drži za ruku, koju grli, a da mi vidimo. Izađe on sa raznima al kao ništa, nikad, kaže Vedrana. Da, mislim on ispoštuje svaku, ali nikad ništa. Osim Dore, melje Irina. Ajde dosta vas dve, čuje se Luka. A što, pita Irina. Pa ja bih možda da joj ispričam kda smo sami na primer, kaže. Može, smeje se MArta, hoće da deli sa njom.
Oćeš kod mene, pitao je kada završili, bilo je tek jedanaest. A časovi, gleda ga. Koji, pa lobodni smo do kralja nedelje da se glupiramo, kaže. Pa ajde, a malo joj neprijatno. Prvo moramo da prošetamo Buljka, rekao je dok su prolazili pored njene zgrade. Uf, am, znaš. Uf, eh, aaaa. Ja sma devica, promucala je. Pa dobro, nasmejao se. Pa još kao, ne bih, crveni. Ok, nisam ni mislio. Ume ja da savladam svoje hormone, to je moja super moć. Čak i pored tebe, zagrlio je.
Buljko je dete ljubavi rota Leksa i šarplaninke Meri Sju, zato je grozno ogromno čupavo čudo. Al je dobar ko panja, mazio se sa Marto ko mače, a teži od nje. Luka ima ogroman salonski stan, sa pet soba, klavirom svačim. Prošetali su Buljka zajedno, nahranili ga, on je legao da drema. Luka je ljuštio krompir, pravi pire i šnicle.
Ti umeš da kuvaš, gleda ga. Aha, naučili smo Boža i ja, od kada je mama umrla, rekao je. Nisam znala, gleda ga tužno. Pa ono nismo se ni upoznali kako treba. Umrla je od raka kda sam krenuo u srednju, Ljubica eno je tamo, pokazo je sliku. Ličite. I meni je mama umrla, kada sam bila mala, ne pamtim je. Imam maćehu, ali se volimo, lUka je zagrlio. Boža ima Vericu, to mu devojka, fina je, kaže Luka. A gde Boža, pita. Na službenom putu. Nego, jebeš Božu. Isidora Dora Kovačević, ona je vodila novine pre Vedrane. Baš mi se sviđala, zato sam upao tamo. Ona je starija od an, bila je četvrta godina. I sve nešto je blam. No ja sam uporan, i kao dve nedelej pred maturu se smuvasmo. Uhvatila ans Vedrna gde se vatamo gore. Onda bilo ok do jula, pa odmori, pa kurci. Ona se spremla za Ameriku, tamo je studira. I kao, to je to. Jedina devojka koja mi je ozbiljno privukla pažnju, do juče. A onda te Jelica dovede, poljubio je. A Ledeni, pita ga. Ne pokazujem ništa prema devojkama. Ona luda Joca smislila, smeje se. A Vedrana, radoznala je. Vedrna je prva devojčica koju sam upoznao. Ja sam imao oko mesec dana, ona tačno mesec. Stavili mi je u kolevku. Moj i njen otac su drugari od uvek, nas dvoje smo zajedno odrasli, kao to Vedrana. Nisi ljubomorna valjda, smori se. Ma ne, nego da znam na čemu si sa njom. Brineš o njoj, to je neko duboko drugarstvo. A to i meni znači, kao nećeš biti ni loš prema meni, rekla je. Ajd sad. Do kraja. Nas dvoje smo jedno drugom skinuli mrak, pre jedno tri godine. I ništa nikad više, gleda je. A baš si iskren, bila srećna, iskren je i otvoren. A šta ću, saznla bi verovatno, rekao je. A ona Dora, pita ga. Jel sam spava sa njom? Jesam. Njih dve samo, kao to je to, širi ruke, MArta ga zagrli.
Zadremali su na kauču, bilo joj lepo sa Lukom, ručali, popili po pivo. Onda je neko došao, Buljko je lajao. MArta je skočila sa kauča, Luka se smejao. Visok čovek u mantilu je ušao u dnevnu sobu. Marta je probala da pobegne, sudarila se sa Buljkom, pala. Luka je ustao, podigoa je.
Moj otac, Boža. Marta, moja devojka, rekao je. Lepo ime, za lepu devojku, nasmejao se Boža.
Kako ti e čini Marta Božo, pitam ga jedno jutro. Zaslužuje pesmu, reko je preko viljuške sa kajganom. Znači sviđa ti se, pitam ga opet. Nije bitno dal se meni sviđa, nego tebi. A ti crče za njom, a ona za tobom. To je bitno, inače je savršena devojka. Sviđa mi se jako, rekoa je. Ok, to je bilo dovoljno, ne znam šta mudruje. Slušaj Luka, ona je tvoja partnerka, ti deluješ dobro sa njom, srećan si. Ne namćorišeš po kući, Jelica te ishvalila, a i nju. Meni je to dosta. A sve ostalo je pozitivno, ja mi je drago što i sa njom, potapše me po ramenu.
A stvarno sa Martom je bilo dobro, kao baš dobro. Ona ludačka nedelja je bila iza nas, vratili se u rutinu. Idemo na većinu časova, učimo zajedno kod mene, još je rano za druga potpukovnika. Lako je sa njom sve, izlazimo zajedno, voli istu muziku, pankoroko šta god, volimo ista mesta. Jedno veče sam išarao neki zid ljubavnom patetikom, smejala se. Redovno me čeka posle treninga, idmeo zajendo u školu, držanje za ruke ispod klupe. I volimo da čitamo. Imali smo i mesto gde se zabučemo da duvamo, jedno malo napušteno dvorište, u zavetrini. I ostali tu dolaze, al sad je ladno da dugo blejimo napolju. I kod Vedrane se smirilo sve, bez nasilja. Našla je novog dečka, krajme novembra. Jednog dobrog lika, koji godinma jurio, nako blago debeljuškast, ali dobar lik, Laza Muflon. Vukašin je godinu dan pokušavao da dobije, Lazi je dala psole nedelju dana.
Jel ste spavali vas dvoje, pita me, ja bio kod nje. Ma jok, nije još spremna, a ja baš ne bih da je pritiskam, ne smeta mi, bitno da je tu, kažem. Kako si ti ejdan fin i strpljiv lik, ipod te ogavne površine. Daj Luka stvarno, kada ćeš da promeniš tu spoljanost, smeje se, a bolesna. Van kruga menih dragih ljudi, nikada, lepše mi tako. E upiaću pedagogiju, rekao sam. Stvarno, kao otkud to, gleda me. ne znam, sviđa mi se nekako, odgovorim. A MArta, jel spominje, pita dalje. Engleki ili fnacuski, Jelica je lomi, smejem se. Pa to će vam biti faks do faksa. Imate sreće, smeje se. Ako joj matorog en bace u Niš ili tako negde gde ima faks isti. Neću da msilim o tome, boli me kurac. Sad mi je dobro, dok bude tako bićemo zajedno, kažem. Jesi rešio sa onim svim tvojim božavateljkama, smeje se. A jesam, Dijana je rešena. Nećeš verovati, Goblin je šaramntan jako, onako ogavan, smejem se. Čekaj, ona mala pahuljica i naše stvorenje, bulji. Ne znam, ali su jutros pričali, pa otišli na kafu, nisu se vraćali na časove ceo dan, raširm ruke.
Marta je prošla kroz toplog zeca, čim su Dijana i još par nekih shvatile da smo zajedno. Bila žurka za dan škole, imamo kao neku salu za te prilike. MArta obukla suknjicu, najlonke, čizmice. Baš lepo izgledala taj dan, nisam mogao da s eodvojim od nje. Ljubakamo se po ćoškovima, pa van ćoškova. Jeca se smeje. I tad je počelo, odmeravaju je, pa komantarišu. Neka joj dobacila nešto u prolazu. Baš su bile gadne prema njoj. Neko joj je ostavio poruku da je kurva, ma tako sve nešto. Proganjale je po školi, pričale vašta. Al sam ih mahom rasterao, ono na bezobrazluk i gadost. Osim Dijane, ona je drugačija, fina, nije se odvajla od nas, al sve fino. Vuče se sa Irinom, pa dođu kod nas. Nisam imao srca da budem gad. Ni MArta mi nije davala, usvojila je. Njih dve se druže, ova se vuče za njom ko prikolica. I onda Goblin. I odoše na kafu. Vedrana je bolena već tri dana, MArta otišla oko trećeg danas. I ona bolesna. I fali mi i nerviram se. Sad sam ja tako malo nenormalan. Idem kod nje, jebeš potpukovnika. Boža me gleda, dade mi neki fin viski iz šteka, pare Gloriji za cveće, voće za MArtu. I odem. Zvonim, otvori mi Glorija. Meni pune ruke.
Dobro veče, ja sam Luka, kažem, a kao spremam se za udarac. Drago mi je Luka, uđi, pusti me Glorija. Mihajlo, došao Luka, kaže ona. Dobro došao Luka, a malo zastao potpukovnik. Ovo je za Vas, dam Gloriji cveće, a potpukovniku flašu. A to, pita, a smešno mu. Za MArtu, kažem. Spava sada, al idi Glorija budi je, smeje se. Drago mi je što si došao. To govori mnogo o tebi. Da imaš petlju i da ti je stalo do nje, kaže mi kada smo seli. Što petlju, gledam ga. Pa znaš da mi očevi vojna lica imamo nezgodnu reputaciju, smeje se. Ja četri puta nedeljno ulazim u ring da me biju i ja da bijem, odogovorim. Znam, pričala mi Marta, to je za pohvalu. Znaš šta Marta je jedna tužna devojčica bila, bez prijatelja, sad je sa tobom konačn srećna. Sa tobom, onom malom vedranom, onom dvojicom, priča o vama non stop. O tebi najviše. evo je, dovodi je Glorija. Ti si tako lud i tako mi je drago da si lud, smeje se, sva nikakva. Idite u sobu, neka legne, kaže Glorija. Ladno si došao, umotava se u ćebe. Aha, pa šta oćeš, da idem kući, smejem se. Nemoj, sedi kod mene, cakle joj se oči.
Sedeo sam sa njom do skoro deset, večerlai smo zajedno. Njeni se nisu bunili ništa. Nije mi davla da je poljubim, osim u čelo. Bila je bleda, umorna, slomljena. Verovatno se vraća za par dana, al opet. Smara bez nje sve, nimo ni mnog pričali, samo se gledali. Ustla je da me isprati do vrata. Držala se za mene, slabunjava je. I njeni su došli da me isprate. I onda šok za njih dve.
Luka, sinko obilazije molim te svaki dan brže će d aozdravi, rekoa je Mihajlo. I 19. nam je slava, dođi, nastavio je.
Zakačila je nešto od Vedrane, Luka je otpratio kod doktora, pa kući. Nije mogla da ide u školu nedelju dana. Smorila se, nedelju dna bez Luke. Al kao njen dečko je Luka, koji je tako nekako na svoju ruku. Banuo je to veče, doneo ocu viski, Gloriji cveće, a njoj voće. I kao došao on. Otac se obradovao, a i Glorija. Luka je imao petlju da dođe, a mrtav ladan. Sa žutim kačketom. Obilazio je svaki dan, dva puta. Odmah posle škole, pa uveče. Bila je gotova, aljubljena ludački u njega, a i on u nju. Al je dosadan, ko da je Glorija, provera joj temperaturu, pa onda menja obloge, kuva čaj, supicu. Sav je brižan, i jako joj je sve to prijalo i bilo drago. Nejn luka je delovao uvek zrelo ipod spoljašnosti nervoznog balavca, a sada je to sve isplivalo. On je uvek bio pažljiv sa njom, redvno joj je davao sredni plačinke, pa joj obriše usta posle. I branio je žestoko kada su je neke dvojke napale. Bio je zastrašujuć, jedno zapretio da će a je ošiša na ćelvao, kada je uhvatio da joj je ostavila poruku, kurvo. Naterla ga je da stavi kecelju, nije se bunio. Pričao joj je o dešavanima u školi, o Gobilnu i Dijani, to je tako nenormalna veza, mala damica i spodoba. Bilo joj drago zbog Vedrane i Laze Muflona, on je baš delovao ok lik, lako se uklopi sa njima. I fali joj Buljk, da ga šetaju zajedno, da se zavuku u ono dvorište, da duvaju. Nije mu smetalo što smrducka, što je sva čupava i nikakva. Jedva je čekala da dođe posle škole, da je zagrli, da leže u njenom krevetu, da je mazi. Sad, Luka nije nikada ništa pričao o seksu, niti je nešto vatao. Oni pre njega su bili nasrtljiviji, ali im nije davla. Nekako ni sa jednim se nije osećala kao sa Lukom. Umeo je da je uhvati za guzu, tu i tamo, više fore radi. To joj nekako bilo, nije znala, nije je pritiskao, to joj je značilo. Ona još nije bila sigurna, znala je da hoće sa njim da spava, to je bila sigurna, ali se i bojala. Pričala je sa Vedranom o tome, ona prvo mucala, pa joj bilo lakše kada je shvatila da MArta zna. Njeni drugi momci su bili pa napadniji, Luka je puštao da ona diktira tempo. A sad joj se činilo da bi mogli. Odvezao je na kontrolu, letos je položio vožnju, uzeo kola od Bože. Nije otišao u školu. Vratili se kod nje. Od ponedeljka će opet u školu. Presvlačila se namerno pred njim, da vidi. On je ležao na njenom krevetu. I gledao je, bez da se krije, bulji, a neko joj drago, leži onako veliki. Smeje se, dok ona svlači farmerice, pa stoji ispred njega, skida brus, oblači pidžamu.
I, pita ga. Šta i, smeje se. Luka meni je drago što si ti tako kao, af, falila joj je reč. Ne spopadam te, ne tražim ribicu, pomogao je. Da, mislim meni je i frka i želim, sa tobom želim. I kao hvala ti što si pažljiv, al kao, uvukla se kod njega. Slušaj, da me ne shvatiš pogrešno, jako hoću da spavam sa tobom Marta, ali mi onda kao sve ostalo bude preče sa tobom, kaže on. Ti se baš boriš sa hormonima, a, smeje mu se. Moja super moć, rekao je . Ajde sad ozbiljno. Mislim, ja hoću da, af, jaoj, spetljala se. Da se jebemo, pogledao je. A što si ogavan, ajde uozbilji se. Ja bih htela, ali me strah. Eto, ali stvarno hoću, ali ne znam, poljubila ga je. Ima i drugih načina, ne žurimo nigde mala, počeo je d aje ljubi po vratu, golicala je nejgova brada.
Ležao je go do pojasa, ona gola ispod pojasa. Ugrizla ga je za vrat, za grudi, ima je šljivice. Gornji deo pidžamce joj je bio podignut skoro do sisica. Donji deo i gaćice, su bile na podu, ostale su joj debele čarape. Nisu još vodili ljubava, samo je Luka zaronio među njenje butine, golicao je bradom. Ovo je prvi put, da je neki dečko vidi golu, prvi put nešto seksulano. Lukina glava među njenim butinama. Bilo joj je lepo, ne žure nigde. Njne lepi Luka. Ležali su tako do skoro pet, onda su se obukli, otišao je kući. Dugo ga je ljubila na vratima. Znala je sa kim zapravo treba da priča. Sa Glorijom. Glorija je bila mlada zapravo , trideset osma godina, kao od nje nije puno krila, nije krila čak i da ponekad duva i popije žestinu. Glorija se nasmjela kada joj ispričla šta joj je Luka uradio.
Jel tražiš odobrenje, smeje se. Ne znam, slegla je ramenima. Nje to strašno, a lepo je. A i kao to je Luka, zagrlila je.
Slava je došla brže nego što je očekivala, jedva se vratila u školu posle one boleštije. I kao pomaže Gloriji d asredi stan, da sprme za goste. Nije baš imla ni za Luku vremena, samo što se vide u školi. Al on je takav kakav je, nije ništa zamerao. Od njega se očekivalo da dođe, otac ga je pozvao. Pozvla je i Vedranu, Peđolina, Jocu, Gobilna i Dijanu. I dalje je bila u šoku, kada ih vidi zajedno. Dijana je uvek bila u suknji ili haljini, Goblin ko da je ispao iz kontejnera. Mada kada su se pojavli na vratima za slavu jedva ga je prepoznla. Obukao farmerice, duksericu sa kragnom, očešljao se. Ej, kao da ne plašim ljude, kaže pa je poljubi u obraz. Peđolino je natrpao parfem, osećao se ceo stan na njega. Vedrna, elegantna kao i uvek. I nema Luke, nervirla se. I nije zapravo kasnio, kao samo nije došoa sa ostalima. I eto ga. Imao je teget kaput, umesto one dve retardirane jaken, cipele, mesto čizama, farmerice, košulju i sako. I normalnu vunenu kapu, ne neku ludoriju. Cveće za Gloriju, neko vino za oca, čokolada za nju.
Kako volim kada ubuče suknju ili haljinu, ima svršene noge, pa još crne najlonke. Moja ruka je odmah kliznula na njenu butinu. Pokupila mi je sve ono iz ruku što sam doneo. Kako mi je večeras lepa, mislim lepa je bila i sa tridesrt deve, a i sada je. Društvo je bilo u sobi, ali sam prvo morao na raport. Bio sam pre dva dana na regrutaciji, oduševljenje izviđač diverzant. I tako me gnjave, smaraju. Izvuče me Glorija, idi kod društva. Marta mi sedne u krlio, a baš lepo izgleda, lepo miriše, držim joj ruku na butini. I nisu dugo sedeli ostali, oko sedam ajmo pokret viče Peđolino, moramo dalje, gde nisam bio siguran. Pomognem Marti da rasčisti sobu, pa kao da krenem kući.
Nemoj, nismo se videli ovih dana kako valja, molećivo me gleda, bosa, ima lepa stopla. Teško žabu u vodu naterati, odustanem. Dođi, legla na krevet. Jel mogu nešto da te zamolim, pitam je. Naravno, a nešto se vrti. Em, mnogo ti dobro stoje haljine i suknje. Em, a i imaš lepe, ovaj noge, kao vruć krompir da imam u ustima. Pa hvala, smeje se. Oćeš bar jednom nedeljno d aih oblačiš u školi, kao jedva kažem. Ako ti nosiš ovaj kaput, smeje se. Za tvoje noge, ima i na leto da ga nosim, kažem. Nego, Luka. Tamo je buka sad, popili su, smeje se nešto. Mhm, zavučem joj ruke pod haljinu. Imam kondome u fioci, kaže. Jesi sigurna, pitam. Da, raskopčava mi košulju.
Ležali su skroz goli na njenom revetu, dobro ne baš, ona je imala najlonke, nije joj da dao da ih skine. Bili su oboje krvavi, bolelo je, ali joj bilo lepo. Luka, Luka je tako nežan bio sa njom, tako pažljiv, savršeno sve. Ležala je na njegovim širokim grudima. Izgrebla ga je, imao je opet šljivice, ali se on ne buni. Glorija je kucnula, pogubili su se oboje, ali je ona ukapirla šta se dešava. Dla mu je vlažne maramice, obrisoa je njenu krv. Pa je po navici i nju obrisao. Obukli su se na brzaka. Glorija je opet kucnula, donela im baklavu, smeje se.
Bio si nežan i bilo mi je jako lepo, poljubila ga je. Hvala mila, pocrveneo je. Jel tebe to kao malo sramota, gleda ga u čudu. Nije nego, ne znam nekako mi drago što tib ilo dobro, zagrlio je, jak je. A tebi, pita. Jako, pospano je gleda.
Ispratila ga je skroz dole, cupkala je pored njega, trebala joj je cigareta. Umotao je u svoj veliki kaput, bilo joj je toplo.
Luka je bio nežan i pažljiv dečko, posle slave se to sve nekako povećalo. Nije mogla da veruje da može još. Ali je mogao, sav je bio posvećen njoj. Bili su i drugi tu, ali kao ona prva. Volela je tu njegovu pažnju, kada dele užinu, cigaretu, kada mu uzme kafu, kada joj pokazuje frnacuski, njegova mama je bila nastavnica istog, ona njemu matematiku. I taj seks, nije bio uopšte napadan, kada ona želi. A ona je želela uvek. Društvo se malo razlabavilo, svako našao nekoga. Mala Joca nekog iz treće godine. Peđolino, neku iz medicinske.
E, Marta, zove je Peđolino. Kaže veliki medvede, došla kod njega. Uf, mislim. Jel bi hteli ti i onaj magarac da izađete samnom i sa, ugh Marijom, pita je. Naravno, što da ne, smešan joj. Vas dvoje, to jet ti si mi najbolja opcija, kao ti si normalna ne ko ovi papkari, kaže. Važi, oćemo u petak, pita.
Redakcija, danas od trećeg, nema do kraja nedelje, mora da izađe novogodišnji, skandira Luka, nosi Jocu na leđima. Ajde bre lakše malo, kaže mu Vedrna. Volim i ja tebe mačko, okrene se. Sputi Jocu, pa dođi nešto da ti kažem zove ga Marta. Reci, stao ipsred nje. Pitao me Peđolino, da izađemo u petak sa njim i Marijom, rekla je. Sa kamenjarkom, smeje se. Nemoj, pa kako tako. Pa zanči mu da neko do nas prihvati tu devojku. A zamisli da su tako mene svi kulirali i podejbavali, ja sam došla isto sa strane. Ajde Luka, nemoj sad da glumiš kvarnjaka, gleda ga molećivo. Važi mila, poljubio je.
Izašli smo svo četvoro. Bilo je prihvatljivo. Mislim, našli smo se kao na pola. Ni tamo gde nas dvoje izlazimo, ni gde njih dvoje izlaze. Domaćica, ok. Marta je sve češće bila u suknji, tako i večeras. Kao bilo nam je ok. Ostavio nas Peđolino preko parkića, pratim je kući, pada prvi sneg, lagano. Stavila kapuljaču, vidi joj se bledo lice.
Ljubavi, rekla je drži me pod ruku. Reci, a idmeo polako. Kako ti se čini MArija, pita me. Slušaj on voli takve devojke, rekao sam. Ono je strašno, za videti, odeća, šminka, nokti. Kako može, zakukala je. Pa takav je, on ne voli odrpane kao ti, smejem se. Ma znam, rekao mi je drugi treći dan, al opet, pogleda me. Nemoj da si takva. Ono jeste prosta devojka, ali je dobra. Dopala si joj se, zagrlio sam je. A znam, zato mi još teže. A dobra je, kaže. Jeste, mislim oni su godinu dan zajedno. On je vara, s njenim drugaricama, ona ga trpi. Voli ga. On s ejedno vreme trudio da je uvede u društvo, ali Vedrna sikterisala, Goblin je podejbavao, pa odutao. Pa sad, tebe si gotive, ti sve prihvataš, a i kao on je dobar sa mojom devojkom, ajde da mu vratim. Mislim slavićemo zajedno Novu, jel ti ok da budeš sa njom, pitam je. A dobra je, nema puo tema za razgovor, ali je dobra devojka, dobra moja MArta.
Ljubavi, da te pitam nešto, stojimo pred njenim ulazom. Ajde, kažem. Ti si svestan da ja mogu da se već sutra odselim dalje, rekla je tužno. Ne želim da mislim na to, zagrlio sam je. Jebem ti, kao ans dvoje ništa ne možemo da planiramo zbog toga, sve kratko, smorila se. Marta, znaš šta, nas dvoje, nas dvoje ćemo koristi svaki trenutak koji imamo. I zato imamo i dobru vezu, svaki dan koristimo jedno za drugo. Nego dva puta i mi rekla ljubavi, podigoa sam joj kapuljaču. Ne znam, ja večito ne znam. Dal sam jako zaljubljena ili te jako volim, poljubila me je.
Nova godina će kod mene, svaki put tako. I isti ljudi, Društvo sive indijanske lobanje, i još tako neki. U školi smo polu slobodni, opet. Gde mora da se ide za ocenu, ide se. MAtematiku sa prpisao od Marte, Divna je obožava. Mučena Divna, odliačna je matematičar, odličan nastavnik, ali predaje nama društvenjacima, nema izazova, sem MArte. Fiziku sam rešio, na mišiće i staru slavu, to mi je Duda i rekla. Al dobro, nastavila je bolji si i i od onih što idu na takmičenja sa matematičkog. Istorija je bila opuštena, Lidija je otakačena profanka u rendžerkama, starija verzija MArte, to sma tek sad provalio. Marta je ogovrala, ona seksi rolka, karirana suknjica i martinke, a Lidija isto tako obučena, samo rendžerke. Našle se, liče majku im njihovu, crnke, blede, kao pankerke. Onda je mene digla, a ja razmišljam dal Lidija ima fini žbunić ko MArta. Ja sam klipan, pola dečak, pola muškarac, piče me hormoni, imam devojku koja me spopada, ne moram da tražim. I ima dobar net, skidam porniće za ostale, po celu noć. I za sebe, Marti prvo bilo, jaoj bre, pa gleda i ona. I voli. Ne znam šta mi je, uvatilo me nešto, fantaziram o sceni sa njih dve.
Jesi dobro, ljubavi, grli me MArta posle. Ne, kažem. Ju, šta me to bocka, smejulji se. Penis moj, odgovorim. Dja malo romantike, konju, poljubi me. Zamišlajo sam tebe i Lidiju, gole, samo u crnim najlnkama, kažem. Ne znam kako da reagujem. Kao i u fazonu sam bljak Luka, budalo, a i Lidija nije loša, gleda me. Ma pusti, budalaština, zagrlim je. Nego, jel imaš ti ključ od gore, pita me. Imam naravno, kažem. Pa ajmo, vuče me. Jesi provalio, kako ličimo profanka i ja, smeje se, gura me na oanj kauč. Aha, gura mi ruku u pantalone. Zato si se i napalio toliko, ruka joj topla. Nećemo valjda ovde, ljubim je. Hoćemo, dal Lidija ima žbunić, raskopčava mi šlic.
Marta nosi kondome sa sobom, zanimljivo joj da se seksamo tako na nekim mestima, probali smo i onom dvorištu, ali je baš ladno. Spakovla ga je u kesicu, izvukla maramice. Vedrna kuca, pustimo je unutra. Laza sa njom. Gleda nas. Marta e pravi da kuva čaj.
Ladno ste e parili ovde, smeje se, LAza zbunjen. Aha, kažem. Hormonašu jedan, gleda me. Ma, odjebi, odogovorim. E evo čaja, donosi MArta, sva fina. Kao radiš ve ono čemu si se rugao, podjebava Vedrana. Odjebi, kažem opet. Pa šta Vedrna? Kao nama je sastanka od podeneva tek, razredna ima čas. A i ti si poranila sa LAzom, brani me MArta. Provalili nas pile, progovri dobri Laza Muflon. Ma, odjebite, gunađa cveklasta Vedrna. Marta ajmo da kupimo klopu, utanem, Vedrna nas oboje zagrli.
Dali smo im četrdeset minuta, nas dvoje se malo grudvali, nabili neke papire Peđolinu u aspuh Alfe. Vedrna nas je dočekla sa novim čajem, kupila i ruma. Došli Ćole i Jeca. Joca nam je bolesna. Jovanka Joca od milošte, nikada ništa ne piše za časopis, ali je tu, onaume druge stvari da radi, da brzo kuca, sređuje tekstove i tako. I fotografiše. Ne druži se sa nama van škole, ne živi u kraju od prve godine. Al je svi volimo, jer je luda, glasna i bezobrazna. Juri ove mlađe, hvališe se da je bila sa nekom dvojkom. A slatka jedna maleška, polu bucka, farba se u crveno.
Gde ste vi do sada, pita Vedrna. Pa malo da vam damo vremena, kaže MArta. E ovako. Kapiram ja vas sve, hormoni, strast, al olabavite ovih dana sa tim ovde. Direktorka treba da dovede ove što nam daju pare, a ne bi bilo zgodno da vide nečiju zadnjicu, ma kako bila lepa Vedrna, prekori nas Jeca.
Nisu zaključali, nisu stavili rajber. Razredna im upla i pravo u Vedranino dupe. Vedrna se baš sjebala. Tešila je razredna, al kao Vedrna je dobra devojčica, ona to ne radi. Kakva smaračica, bila ljuta na nas dvoje, na Lazu. I neće a nama za doček. Prvi put, neće. Dobro Veco. neće ni Goblin, ima DIjana praznu gajbu. Irina ide negde sa nekim. Ostado smo nas četvoro. Joca mučena baš nagrabusila, upala pluća. Neće ni ona.
Marta i marija, rešile da krase stan, muvaju se, kite jelku, kače drangulije. A nas dvojica otišli po piće i klopu. Napekli nam svašta kod njegovog ćaleta u pekari. Ko za bataljon. Njih dve su ok, Marta je dobro stvorenje, prihvatila je MAriju, po džnosti praktično. Al se slažu. Peđolinu malko laknulo, jeste on govno kiselo kada je njegova veza sa MArijom u pitanju, ali je voli.
Ej imam dobru vest, rekla mi MArta, okčali mi se o vrat kada sma došao. Da čujem, Mihajlo se penzioniše na prime, smejem se. Ne, spavaću kod tebe, kaže srećna. Pitala si ih, ne mogu da verujem. Ma Mihajlo, kao da spavša kod Luke za Novu, šta da se smrzava čovek i da te prati noću, ljubi me. Eto, pametno, stegnem je za guzu. Ajde da ti pokažem, vuče me u moju sobu, Boža i Verica u banji. Šta radiš, gledam je dok se skida. Čekaj, sakrije se iza vrata od ormana. Ok, sednem na krevet. Evo vidi, kupile smo obe, stoji u nekoj smešnoj bluzi, koja joj je mala, gaćicma i im crne samostojeće najlonke. Au, ustanem sa kreveta. Stani, ma šta ti je, hvatam je, kikoće se. Jaoj Luka, al oni su tu, bacam je na krevet. Skidaj gaćice, kažem.
Marta se zove Marta jer je rođena krajem marta. Bio neki lep mart, nikada nisam voleo Bjelo dugme, kao baš nikada, al kao jebeni Tifa mi se mota po glavi sa onim, Ipak, lijepo je bilo te godine, Kiše su stale zbog nje,Lale su cvale zbog nje, Ruže mirisale zbog nje. Potpuno sam prso zbog MArte, nije mi ostajal dužna. Htela je klošarsku romantiku u onom dvorištu, dobiće je. I kao tri dana pre rođendana, zateknemo na dvoje i kuću i dvorište ograćene nekim trakama, radnici se motaju, spremaju se da ruše. Stajali smo kao dvoje tolkinovskih elfova, gledali kako nam jedno drago meto nestaje. A i sve oko nas se nekako menjalo, naš svet se okretao. Novi klinci su došli u redakciju, predajemo polako dužnost. Nema više tako mnogo blejanja, biće u maju opoštajni broj. Društvo se kruni, lagano. Vedrna se nikada nije odljutila od one scene, nisam baš bio siguran šta smo joj MArta i ja bili krivi. Nije kao da se nismo družili, alie držala na distanci. Goblin je flipovao, izgledao potpuno drugačije, normalno se oblačio, vodao se sa njegovm Diki, Diksi. I sad je Nikola. Još smo se držali sa Peđolinom. Ali kao nije nam više bilo bitno. Imalo smo jedno drugo, naš mali svet u trouglo, moja soba, njena soba, učionica.
Našao sam novo meto, krov moje zgrade. Kul je na jedan drugi način. Tu sada provodimo deo vremena. Tu ćemo d aproslavimo nejn rođendan.
E Mihajlo ko prstom u dupe, rekao sam. Luka, a sad deluje da ili oće da se zaplače ili da me udari. Jebalo te granje Mihajlo u dupe, rekao sam, Marta plače. Al kao ne odlučujem ja, pravda se u uniformi, sada pukovnik. Nisi mogoa da sačekaš, do sutra, besna i Glorija. Mihajlo, jesi smrad, plače MArta.
Došao sam na ručak za njen rođendan. Pa posle toga na krov, nas dovje sami. Marta je bila srećna, ja takođe. I onda pukovnik Berić, serem mu se u šapku. Došao sav razdragan, unapređenje, više mesto pri komandi, ali u Niš, jebeni be. I ne može da se suzdrži, bam tu na sred rođendana. Došlo mi da ga skucam nogom u glavu. Marta poludela, rasplakla se. Glorija isto. Idu posle mature, imamo još dva meseca zajedno. Jedno veče, smo pričali o tome, ako Mihajlo dobije prekomandu opet, da se rastanemo, a ako tmao može da studira francuki. Pričala mi je kako je uvek mučno, održavanje tih veza, taj pritisak da se čuje, ada ne vidi nekog, da je daleko.
Luka je bio besan, ona smoždena. Sedeli su na krovu nejgove zgrade, umotani jedno u drugo. Luki je ovo drugi put, njoj tipa peti. Ali Luka, Luka je to drugačije podneo. Posle izliva gneva, smirio se. I rešio da planira kako da iskoriste ovo proleće i leto. Opet je bio zreo, znali su oboje da ih ovo čeka, imali su plan, jedini dugoročni plan. Mihajlo je pritao, Boža isto. Paltiće im letovanje, biće na moru mesec dana i kao to je to. Sledeći put će se videti za deset godina mature. No i dlaje oboje su bili tužni, pili su pelinkovac na krovu. Napili su se oboje, prespavla je kod njega. Vratila se kući oko podneva. Mihajlo je izbegavao. Našla ga je njihovoj sobi, a svašta bi mu rekla, ali opet, njen tata je to sve znao. Potao je pukovnik juče, možda će d abude general, bila je jako ponosna na njega.
Izvni sinko, rekoa je tiho. Tata, čestitam ti na unapređenju, jako sma srećna zbog toga. Stvarno sam srećna, rekla je.
Luka je došao po nju predveče, nosio je smao onu žutu jaknu i isti takav kačket. Gledali su se on i Mihajlo, juče je bilo svašta. Luka ga je zagrlio i česitao mu. Mihajlo se jedva suzdržao, da ne zaplače. Večerao je sa njima. I tako vratilo se u normalu sve, oročenu normalu. Novu normalu, samo njihovu normalu. Ostali, svi ostali su nestali oko njih, samo njih dvoje. Svaki sekund koji su mogli su provodili zajedno.
Gde si Marta, pitla je u redakciji Vedrna. Još malo pa gotovo rekla je, bližila im se matura. Znam, kako si, pogledala je tužno. Kako moram, što kaže Luka. Bilo je tu, uvek iznad nas. Lepo nam je još, pa ćemo postati jedno drugom uspomene. Nije bilo niti jedne svađ, rasprave. Drame, uzdahnula je. Jako mi je žao, rekla je Vedrna. Zašto, pa na dvoje nikada nećemo mrzeti ono drugo, uvek ćemo se sećati sa osmehom jedno drugog Vedrana. I rastaćemo se pre nego što se to promeni. Hoću da napišem nešto o tome, rekla je.
Kako si, pita me razredna Jelica. Pa ono, kako moram,gledam MArtu, priča sa Divnom. Jesi pročitoa šta je napisala, pokaže mi Gimnazijalca. Nisam. Nemam snage razredna, kažem. Razumem. Luka, vas dvoje. Vas dvoje imate sreće, nećete pamtiit jedno drugo po nekoj svađi, po nekoj drami, nekoj mržnji. Pamtićete samo kako ste voleli jedno drugo. Marta za tebe sutra neće reći onaj kreten, onaj debil magarc, a ti za nju, kurva, droca, krava. Uvek ćeš da pričaš o njoj sa osmehom, bićeš uvek njen Luka, ona tovja Marta, kaže me. Hvala razredna. Nisam uopšte razmišljao tako, baš sam nikakav. Nisam ni ja, ali ona jeste. O tome je pisla, obriše Jelica suzu. Luka, uf. Ne znam zašto, kada sma ono jutro došla sa njom na čas prvi put. Mislim u sebi, kako bi bila dobar par sa Lukom Vojinovićem. I sad znam da Peđolino neće da dođe na čas, al možda ćeđ da sediš sa Vedranom. I eto, malo sam vas ujebala oboje sad, uzdahene. Hvla razredna na tom ujebu, bio je dobar, nasmejm se. Srećno ti sa prijemnim, lepo se provedite na moru, dobar si ti uvek bio čovek Luka, zagrli me razredna.
Šta radiš Luka, pita me Boža. Pakujem uspomene, odogovorio sam. Jednom ćeš mi ispričati kako vam je bilo, krenuo da ide. Čekaj Božo, sedi samnom, pozvao sam ga. Junački podnosiš sve to, junački si podnosi i kaa si stao bez majke, kaže Boža. bio sam na ušću juče, urlao sam. Tako se praznim, rekao sam. Eto imaš svoj način, potapšao me po leđima. Ovo si slike razne, naše, pokazao sam mu kesu. Aha, nije je otovrio, voli i on Martu. Ovde je Vedrna radila intervju sa Martom kada je došla, ovde je MArta pisala nešto o našij vezi, nisam imao snage da čitam. Gaćice, MArtine, smejem se, Boža odmahne glavom. Čarpaice, isto, Boža se smeje.. Moj buni i žuti kačket, ovi mi je kupila za rođendan, ne znam šta je unutra, pokažem mu poklon. Pa otvori, kaže Boža. Otovri i stavi u kutiju, tera me. Ajde, otvaram pažljivo, Knjiga o džungli. Pričao sam joj jednom kako sam ovo čitao kao mali, kako mi je nestala knjiga. I kak nisam mogao da je nađem, kiselo mi. Ima posvetu, Došlo nam je proleće Mogli, voli te MArta, pročitoa je Boža. Daj mi to, stavim i knjigu u kutiju. Šta joj to znači, pita me ćale. Knjiga se završava pričom Prolećna trka, Mogli napušta džunglu, postaje čovek, stavio sam poklopac, nacrtan harlekin na njemu. Jel ti treba nešto od graderobe? Idemo sutra, ovo ti je sve već staro, pita me Boža dok ja gurma kutiju visoko u orman. Pa ajde, može. Povedi Vericu, nisam je video dva meseca, kažem sa nekim osmehom.
Ma pomirili smo se Nebojša i ja. . Mene drmaju neke ko moje bube, uplašila sma se zajedničkog života, smeje se Marta. Drago mi je, rekoa sam. Ajde sad ti, smeje se. Oćeš od obrog ili lošeg, pitam. A Kreni od lošeg, rekla je. Buljko je ugino pre jedno dve godine. Bio je već star, smorila se, krenula suza.Imamo Buljka Drugog, ali je zovemo Žaklina, Žaki O, nasmejem se. Jaoj, lepo, briše se maramicom. Gobiln i Diki su raskinuli oko godinu dana posle nas, on je flipnuo, postao religiozan, upisoa bogosloviju, pričam dalje. Majko mila, otac Goblin, smeje se Marta. Da, jezivo. Diksi vrti nekog matorca, opasna faćkalica je postala, sa onim nevinim stavom, slegnem ramenima. Nije delovala tako, opet se smorila Marta. Pa šta ga znam, ukapirla da se ljudi pale na male devojčice. Nego, Peđolino vodi porodične firme, obe i dobar je. Planira da se ženi, sa onom Marijom iz medicinske, onom znaš ko kamenjarka, kažem. To je tako on, al ga ona volela uvek i trpela ga, a Vedrana, pita me. Ona i Laza su u Americi, on ima neku rodbinu, venčali se, žive u Arizoni, nisam je video dve i po godine. I ne fali mi. Ono u redakciji, to je nešto ona flipnula budala. Sećaš se toga, pitam je. Vedranino dupe i razredna, smeje se. Irina je u KAenu, dobila stipendiju studira tamo, kažem. Lepo, lepo. Ja sam postala asistent na faksu, smeje se. Znao sam, obradovaće se Jeca. Da, Jeca ima ćerkicu, Martu, tri godine. Niko ne zna ko je otac. Sretnem je svaki dan, dobro je, pričam dalje Jaoj, po meni, drago joj. Mhm, ona te volela jako, nasmejem se. A Joca, pita. Uhhhh, uzdahnem. Šta je bilo, zabrine se. Joca i ja , uf. Nas dvoje smo zajedno, priznam, sa osmehom.
