Džomba
Nešto veliko i teško je tresnulo u drugom delu letnje kuhinje, a nekada ateljea tetka Lidije. Kupus je otrčala, Kaja za njom. Dovoljno je bučno bilo da zna da je to bio Fići. Ležao je na podu, okružen gomilom raznih klikera. Nije se razbio, zna da pada. A nekako je bilo smešno, još mu je Kupus skočila na grudi pa ga liže. I silni klikeri. A samo je trebao da donese vanglu za krastavce.
Oboje su na godišnjem, prave zimnicu. Bliži im se prva godišnjica. A osećala se kao da su tek od juče zajedno. I bilo joj je dobro. Fići je tako nekako, pa Fići. Jedino da je malo niži. Palo im napamet da naprave zimnicu, paradajz, turšiju, ajvar. Oboje znaju to da rade. I ajde, tegle, burići, povrće, voće. Prošle zime su donosili i od njenih i od Fićijevih. Što on kaže, mi kada otvorimo teglu bacimo poklopac. A kako joj se život utegao za manje od godinu dana. Radi kao HR, dobila za stalno, koleginica koju menje je dobro udata. Ima dobru platu, nema dugove. Ima dečka, partnera, nekoga ko joj pruža podršku, ko je voli bez ulovljavanja. Ima psa, ima dvorište. Ima kuću, ima prijatelje. Pravi zimnicu sa svojim dečkom. On je jednog dan ostavio stari verenički prsten, reko joj uzmi kada misliš da treba. I nosi ga. Ne planiraju još ništa u tom pravcu, al je Fići u fazonu pravimo zimnicu to je ko venčanje.
Letos su bili na moru, kod Duki u apartmanu. Pregledala je svoj račun, zatvorila je ona nalog davno, prestala da se slika. Bilo je lepog novca tu. Uživali su petnaest dana, kao mali bogovi. Rešila se ona dosta tih stvari gluposti, sa kojim je radila. Osim nekih koje su se sviđale Fićiju, a i njoj. Ludačko letovanje je bilo, baš joj je prijalo. A Fići je poslušan, radi šta ona voli, da je povuče za kosu, da je lupi po guzi.
Duki im dođe, dovede kumče malu Zoju. Pa se Fići i ona igraju, pokazuje joj baricu sa ribicama. I danas tako, njih dve piju kafu, Kaja miriše na sirće, na znoj, na paprike. Fići i Zoja gledaj ribice, Kupus kevće. Proletos je stavio neku kadu, napravio baricu. Radio bez majce, a Kaja bulji. Gleda ga sa malom Zojom, bebom. Smori se u poslednje vreme kada dobije. Nisu razgovarali o tome. Zoja liči na majku, pitala se Kaja na koga bi njihovo dete ličilo. Fići je ista tetka Lidija, osim što je visok ko čika Milovan. Sedele su Duki i Zoja dva sata, pa se Zoja udremla. Otišle su, Kaja je istrčala da ih isprati. I onda utvara, Bogdan. Nije ga bilo skoro godinu dana. Nisu njih dvoje zapravo raskinuli nikada. Sad, znala je nešto, jednom je čula Mirka i Fićija, Fići je uhvatio Bogija i kao to je to. Nije joj ništa pričao Fići, a ona ga nije ni pitala.
Filipe, tražila ga je po kući. Reci, izvirio je iz kupatila. Bio je Bogdan, rekla je. Šta hoće, pita Fići, sprema se da se kupa. Vratio je pare, odgovorila je. Dobro, gleda je Filip. Filipe, šta se tu desilo, pitala je. Hteo sam da ga prebijem. Uhvatio sam ga, onda mi ga bilo žao. Dao sam mu pare, da platim oni kretenima. I tebe ostavi na miru, odogovorio je. Ja sam uvek mislila da je dobio makar šamar. Al hvala ti Fići, rekla je. Oćeš da se tuširmo zajedno, pitao je. Nego, Fići, oćemo nas dvoje konačno da se zajedno tetoviramo, a odeća joj pada po podu.
Tako na jesen joj nedostaje Beograd. Pogotovo kada je tamo miholjsko leto. Volela je miholjska leta. A kada krene da misli na Beograd, na reke, parkove, uvek se seti one male ulice, pa sarivne kuće i Fiće. Počne da misli da ga nije problela, da je njena veza sa Markom samo jedno bežanje od stvarnosti. On je tako sličan Fići, a tako različit. Iz Sombora je, programer. Sreli se u Dablinu. Nežan, brižan, pažljiv. Al nje onako impozantna pojava kao Fića, ima tibić, tu je kao Nataša sa visinom. Proćelav. Nema onaj šmek skoro pa opasnog lika kao Fića, onaj neki viteški trip, al joj je opet dobro.
O Fići zadnjih pa evo dve i više godine nema vesti. Duki ćuti, Stefana isto, Marjana skoro da nema kontak sa njim. On naravno magarac nema društvene mreže. Jer eto. Luka i Fića, inače dobri do skoro drugari su se malo udaljili, malo više. Što zbog nje, Luki bilo malo kao glupo, a što on i njegova mala Dunja stalno negde putuju. Kada ga je jednom pitala, samo je promrljao ono, kao upišan je. Odustala je. Poslednja slika koju je našla, je ona okačila, ono kada je bio kod nje u Dablinu. Baš je uhvatilo, morala je da ode u Beograd. Marko je čudan, igra igrice, ima more nekih plastičnih vojnika, Kadijanci, gardisti, zapamtila je. Žive zajedno, a lepo joj sa njim. Al je uhvatilo. I ona noć na Tašu i kada ga je čekala. I ona arkada i oni crteži. I ono leto, i svaki ubod komarca i Fiću obrijanog. Dal se zapravo zajebala, dal je Fića čeka, on je nju uvek čekao. Prvi put, bili su živeli zajedno otišla na neku plaćenu prkasu, nije bila pola godine, nije se on bunio. Pa tako ode opet. I ono kada je kao trajno otišla, kada ga je slomila. Pa je opet čekao na kraju. I ona veza na daljinu. Na kraju nije mogao više, lepo su raskinuli, poljubio je u čelo na aerodromu. Nije ga videla dugo, morala je u Beograd. Marko je rekao oko, idi. Ajde sa mnom, mrzi me maco. Njega ništa ne vezuje za Beograd, bio je možda tri puta. Al dobro.
Nije znala kako da krene. Ceo prvi dan je provele u hotelskoj sobi. Nije se javila ni Dubravki, ni Stefani. Marijana ko zna gde je. Od tri njene drugarice, sve tri su i Fićine. Dubravka i Marjana su baš njegove, združila se sa njima preko njega. A Luka nije ni bio tu, on i njegova Dunja su bili negde na Peloponezu. Jako je glupo to što radiš, em te Mare Car trpi ludu, em je Filip nastavio svoj život, em si i ti nastavila svoj glupačo, reko joj je u kratkom razgovoru. Sve je to malo štrecnulo, al je morala.
Otišla je sutradan u parkić kod Fiće u kraju. Sela na klupu. Nije Turbina daleko, vidi se tenda iz parkića. Mogla je da uzme kafu tamo. Dotrčao je korgi do nje, kreno da se mazi.
Smogla je hrabrost, otišla u Turbinu. Bila je veća i lepša. Nije bilo n Fiće ni Duki. Muvala se po knjižarici njihvoj. Fićini stripovi, ovde onde. Kupila je sve. Sela za šank, tako da ako se on pojava da je ne vidi. Sad je i ona crnokosa. Ima i kačket, kapuljaču. Naručila je kafu, momak je ne poznaje. Vrtela je Fićine stripove. Nema nikoga da je zna. Štreca se kada neko uđe. Al nije videla na vreme.
Tašo, promukli glas se čuo i to ispred nje. Mirko, podgila je pogleda. Tašo, gutao je knedle dobri Mirko. Ja sam, uspela je da kaže. Kada si došla, izašo je iz šanka. Juče, zagrlio je snažno, dobri Mirko.
Mirko je majstor da ćuti, to je i dobro i loše. Reč o Fići rekao nije, al je znala da neće ništa da kaže Dubravki, a ni Fići. Umoran je, bebac ih muštra. Na poslu mi nikada nije lako, Dubravka ga muštra, al je srećan. Ćalac pravi. Rastali su se lepo, popili kafu. Prošla je pored Fićine kuće, nekada i njene. Al nekako joj bilo čudno. Kao da nije osetila ni malo nostalgije. Čula se sa Markom uveče, igrao je igricu, bio srećan. Nije znala kolko će joj vremena trebati da obavi svoje. Al Marko je divan, nije ni pitao, niti je smara što to radi.
Svaki dan je radila isto. Uzme kafu u Turbni, pa ode u parkić. Što tamo nije znala. Fića i ona su možda sve zajedno bili tri puta tu. On je voleo teren kod škole, tamo su igrali baket. On, Braca, Mita i Mirko. Uzela je kafu, otišla u parkić, sela na klupu. Pije kafu, lepo prepodne, miholjsko leto u Beogradu. I parkić je lep. Čula je kako psi kevću iza nje. Okrenula se, sad ima tu neki žbun, pa se psi i vlasnici skupljaju na njega. Korgić je dotrčao kod nje.
Kupus, a dolazi ovamo, viknula je crnka u sivoj trenerci. Jel tvoja, pitala je Nataša. A jeste, realno, kako joj to a i realno bilo poznato. Mislim uzeo je moj, uf dečko, pogledala je prsten na ruci. Ali je više moj pas sada. On joj dao to glupo ime, Kupus, smeje se crnka. Po krlajici, kaže Nataša. Aha, on je budaletina, povela je korgicu dalje. Ajde Kupus, sad će ti posluga sa pijace, treba da stavimo krastavčiće, smeje se crnka.
Samo treba biti strpljiv. Prvo ga je čula kako prodorno zviždi. Okrenula je glavu, stajao je na ulazu u parkić i dalje onako impoznatan. U nekim sivim bermudama i dukusu. Pogledala je koji pas trči kod njega. Mala Kupus, da samo Fića može da takvom kretensko ime psu. Psić je trčkao za njim dok je on grlio onu mršavu crnku. Osetila je, ne ljubomoru, ne nostalgiju. Osetila je da je srećna, jer je Fića srećan. Bio je srećan sa svojim malim psom i mršavom crnkom. A onda je preplavilo nešto drugo. Nedostajao joj je njen dečko. Htela je kod Marka odmah i sad. Počela je da petlja, da traži letove za Dablin.
Ej, usto je Marko sa svog stola. Došla sam. Tri presedanja, smeje se, a umorna. Jel uspelo, pita je. Aha. Volim te Marko, rekla je. I ja tebe Nataša, nasmejao se.
