10. poglavlje
Papagaj
A što ne ostanše da spavaš ove? Pa bliže ti je, sprema se Taša da ide. Sutra imam sastanak, a nemam ništa d aobučem kod tebe, rekla je. A što ne doneseš? Msilim sve? Što se en preseliš ovde? Mislim, zajedno smo ponovo, koliko ima osam meseci, pitam je. Joj Fićo, ne znam, pokrije lice rukama. Oćeš ovako, da odemo po kola, pa te odvezem, ti spakuješ stvari za sutra i za vikend, pitam je. Jel ti teško, smeje se. Nije mi teško. Nije ti teško, nije mi teško. Siguro ti nije teško, imitiram je, ona se smeje, pa me zgrli oko struka. Joj Fićo, poljubi me.
Bilo joj je vruće, bila je prašnjava i umorna. Vlada se zapeo da idu na Birfest svako veče, a Stefana se ganjala sa njegovim drugrom Urketom. Izujedali je komarci, pa je onda Vlada nestao. Lepo joj je došao, taman je prebolela Filipa. A tako nestane samo negde. Opet za nekim sisama verovatno. Bili su pola godine zajedno, on je sav bio za otvorene veze, al da njegov deo bude otvorena. Njen ne mora. Smorila se, Urke je gurao Stefani jezik do krajnika. Izvukla se i gužve. Našla je klupicu i sela. Izduvala nos od prašine, Vlada je nsdostupan. Šta li joj to treba. Ma završiće to sutra. Dosta je bilo veza i vezica. Mora malo da bude sama. Provela je godine u nekim vezama, najviše sa Filipom. Trebala je malo da se posveti sebe, šta će joj dečko, pa još ko Vlada. Zato je i ostavila Filipa, relano da joj treba veza, ne bi ona svog Fiću menjala nikada. I ond aje shvatila da plače. Njen Fića. A bilo im je dobro, al dobro. Gotovo je. Mada bi ponekad tako volela da ga vidi. Sedela je u nekoj hljinici i starkma, prašnjava, znojava i izujedna. Al kao dal je moguće da je još nije prošlo. I onda na sve to kao da ga je prizvala. Filip, njen Fića. Stao kod neke svetiljke i gleda je. Nema brade, ali je Fića njen. Pozvala ga je. Kao da nije hteo da prođe pored nje tek tako, a nije bio siguran dal da joj se javi. Ume on tako da bude smušen. Al je čudan bez brade, al je i dalje lep. Seo je pored nje. Sedeli su i gledali se, uhvatila ga je za ruku. Nedostaješ mi, rekao promuklo. A sve u pičku materinu, to je htela da joj kaže. Poljubila ga je, povukao je u krilo. A nema brade i čudno joj. Ali je to FIća. Njen dečko.
A jebote, psuje Taša iz kupatila. Šta je bilo, pitam iz kuhinje. Kako su mi grozno debele noge, pojavljuje se u najlnkama i brusu. Meni nisu, kažem. Al vidi. Ko onaj, mali ćelavi. Kako beš, pita. ROberto Karlos, odgovorim. E taj. Dal da nosim suknju Filipe, pita me. Da, kažem. Al vidi mi noge, opet ona. Jel se mnogo žuriš, zagrlim je oko struka. Ne, ovaj tek u podne imam sastanak. Što, smeje se. Pa eto onako, podginem je. Napalio si se, poljubi me.
Taša se danima rve sa produžetkom nekog projekta. Sva je napeta, umorna. A i promenila se ona od akda je završila faks, počela da radi. Sad je mnogo ozbiljnija odgovornija. I zabavnija. Kada se sprema za neki sastanak. Na pragu smo zajedničkog života. Lidija se definitvno odselila kdo Milovana. Al će njih dvoje uskoro nazad Milovan da krcka svoju penziju. Merkaju neku kuću u Sremskim Karlovcima. Hoće da prodaju onaj stan na Banovom brdu, da kupe tu kuću. Al dobro ima vremena. Stan je Milovan dobio od firme, pa ga otkupili. Niko od nas nije voleo tamo da živi. Lep je stan to, ali nekako ova kuća. Jeste ogromna bila i akda smo svo troje tu živeli, al nam je bilo dobro. Ja sam bio drugi razred kada smo se doselili. Milovan otišao u Norvešku, Lidija tada nikao nije htela da ide. Mene nije imao ko da čuva, pa ajde kod babe i dede, Lidijinih roditelja. A i tu je Lidijin atelje. Posle su baba i deda otišli u Grocku u vikendicu, pa kada je baba Sofija umrla, deda poklonio vikendicu nekim rođacima izbeglicama. On je onda živeo do smrti sa nama. I tako ja ostadoh sa fensi bauhaus kućom. Moj deda Dragi je bio opasan tipus, prodavao igle, rakete, tenkove, mašine za veš i ratne brodove po nesvrstanima, a kupaovoa plemenite metale, dijamante, naftu. Bez obraza potpuno, kao super verzija Dukinog Save, otud mu i kuća, vikendica, po neka štedna knjižica u inostranstvu.
A moji su tek bizaran par. Milovan je inženjer, vađenje nafte i tako to. Sav u cevima i brojkama. Provincijalac, boksre, generalno dobar otac. Lidija je vajrka, al prava akademska, tu i tamo napravi nešto komercijalno za prodaju. Dubravka joj je bila model za seriju nekih ukrasa, lampi, kao nekih činija i tako to. Najdraži rad joj je jedno bronzano neo klasično čudo od oko šezdeset kila, njen Milovan, sa pocepanom arkadom u gardu. Ima da mu ga stavim na grob. Njih dvoje su zajedno od brucoških dana. Lidija tvrdi da je Milovan nju spasao od mraka Novog talasa. A jebi ga, Milovana doveli drugari u Akademiju na primer ili SKC, varira od dana do dana. Čak nekada bude i DOm omladine. I vidi neki pacer ošamraio devojku. Milovan, poluteškaš, jer smo Rajkovići samo poluteškaši mu obrne vilicu oko glave. Završi u pritvoru, al mlada gospođica zove tatu, tata svog ratnog druga dal ministra tadašnjeg policije ilit ako nešto. I eto ga Milovan preve sledeće nedelje za stolom na ručku. I onda svaki dan na ručku. Kada ga je sotavili jednom, zamalo je nisu izbacili iz kuće. Našli Milovan pijanog u nekoj odurnoj rupi na štajgi, privela ga patrola. Posle se isleio iz Patrisa, preselio se kod Lidije. Deda mu je našao posao, posle sredio i Norvešku. Sad Lidija je opet na svoj način čudna. Baba je držala strogo, pa je praktično mutant između urbane dame i domaćice, što je nekako danas čudno. Al se i Taša i Duki lože na taj njen fazon, pa je imitiraju.
Našta, Tašo! Joj lepotice naša, zagrlila je tetka Lidija. Tetka Lidija, ovlažile joj oči. Pa dobro ti nama došla, pojavio čika Milovan. Pa, raširila je ruke. Ajde dođi lepotice. Fići je na treningu, al će sad brzo, pozvla je unutra tetka Lidija. A da idem da ga sačekam ipak. Da ga iznenadim, pitla je. Pa idi lepotice, smeje se tetka Lidija.
Srela ga je juče slučajno, ali joj bilo tako drago što ga je srela. Gotovo bez reči sus e posle godinu dana pomirili, opet su zajedno. Ljubili su se na klupici, želala ga je opet. A čudan joj bez brade. Pustiće je on opet. Htela je negde da vode ljubav, sad odmah. Fića se setio, ničija zemlja, komadić šume na samom Ušću, prošle godine su se tamo par puta kresnuli. A sporo idu, malo malo pa se ljube, pa joj zadiže hljinicu, ap mu da gaćice, pa se pipkaju. I pričaju.O svemu, da nadoknade, kao je Duki, kako je tetka Lidija, a Stefana. I eto ispade Stefana sa Urketom. Večeras priziva ljude, prvo nije prepznala FIću, pa mu se obradovala, pa se obradovla kada ih je videla zajedno. Ona je baš gotivila Fiću. Jedno vreme je Taša mislila da je Fića par puta opalio Stefanu, ali nije. Ispitala to, samo su se družili. I oni su krenuli u ničiju zemlju.
Fića je izašao sa treninga, sa Bracom Braletom i Mitom Sirovinom, pa naravno. Prvo je Braca, sve zvoe brale, pa je posto Brale, podigao, pa je dobacio Sirovini. Gotive je njegovi drugari, još samo da preživi Duki, ona je divna, ali ume opako da brani FIću. I ima pune usne. Na kraju je završila kod svo starog, a novog dečka. Poljubi je nežno, a bocka začetak brade. Sinoć su se kresnuli u žbunju, ona ga zajahala, pa su zaspali tu na obali. Probudila ih hladnoća pred zoru, Fića je otpratio do stana, živi sa Stefanom na Dorčolu. Baš su se povatali u busu, malo je falilo i tu da se kresnu. Falio joj njen dečko, koliko ona njega voli. Vlada je sedeo ispred njen zgrade, bio besan. Al sada ima svog dečk opet. A dečko je opasan, jako opasan i tako zaštitnički nastrojen. Nije se ona ložila na te viteške momente, osim sa Fićom, to joj bilo prirodno. A i njegov tata je tako smuvao njegovu mamu. Nije Vlada imao šanse, niko nema šanse sa Fićom, osim Mite i Brace, al su mu oni drugari.
Vraćali su se kod njega, tu su nejgovi, ali nema veze prespavaće tu. Nisu oni nikada praili problem, čak i i drago. A i njoj što ih je videla, nema da prođe njihov dolazka a da je ne zatrpa tetka Lidija poklonima. Mora Fića nešto da jede, dok ne stigne kući, krče mu creva, al ima tu neka pica. Uličarka, masna ali se svi oni lože na nju. Pa je i ona zagotivila. I stoje sipred Mirko i Duki, jedu. Samo priziva NAtša ljude. Duki ih gleda, pa kao da ukapira da je to NAtaša, a one su bile drugarice ranije.
Kučko, kujo, veštice, galami Duki. Dubravka, pokuša Mirko da je zaustavi. Pa pizdati amterina, mogla si nekada da mi se javiš, stala Duki ispred nje. Pa nisam znala, pravda se Natša. Pa ti si mi drugarica najbolja. Falili si mi kravo jedna, poljubi je Duki u uta oni svojim punim usnama. FIle burazeru! Jel se ovo desilo, pita Mirko u potpunom šoku. Aha, poljubile se, zbunjen Fića.
Dobre je Filipe, aman, kao brani se. Smeta ti nešto, pitam je, glavi mi od njenom suknjom. Ne, al stani prevertitu jedan, posle ćemo. Golica me brade, treba da pričamo. Ah, važno je, uzdahne. O čemu, pitam. E ajde zvrši šta si počeo, udahne opet.
I o čemu da pričamo, pitam je ona gled au plafon Daj mi cigaretu, a ležimo na podu kuhinje. Evo, poljubim je između sisisca. Ja ću još da plaćam onaj stan, jedno tri meseca, kaže. DObro, mazim je po kosi. Al ćemo sutra da odem po moje stvari. Ono kao ti ovde čngrljaš ko znro pasulja u oklopu sam, poljubi me. Mhm, klizne moja ruka pod njenu suknju. Jel ti to ok, pita. To je super, napipao sam žbunić. Mislim, nemoj da staješ, jaoj manijače jedan, pa šta tije, uzdiše. Jako me uzbuđuejš kada si tako psolovno obučena, kažem. Mhm, mislim, biće mi ono za svaki slučaj, a i da se. Jaoj Fićo, koliko si ti dobar, Mislim da dma fore Steani da nađe cimerku. Jaoj Filipe, cikne.
Znači prestani da me spopadaš Filipe. Jesmo se dogovorili, kao bega po kući. Jesmo, dolaziš ovde, ali plaćaš i onaj stan. Da se Stefan snađe, uhvatim je oko struka. Da. I nema vatanja pre posla, jel ti jasno, ljubi me. Nije, podignem je.
