11. poglavlje
Vodenac
Bogdan je čekao ispred Turbine to jutro, sav je bio ogavan. Sedeo je na pragu, čekao Kaju. Debeo je, sad ona voli tako bucmastije, starije likove, al Bogi je debeo. Neuredan. Na šta je ona bacila sve ove godine. Nije mogla da ga ne uporedi sa Fićijem. Zapravo nije imalo šta da se upoređuje. Fići i Bogi, nebo, zemlja. Ovo mu je prvi put da je došao ovde.
Daj mi neku kafu, rekoa je i spustio stolicu, Fićijevu. Čekaj da uključim aparate, brecnula se. A žurim se. Jel imaš neku hranu, pitoa je. Ne još, treba tek da stigne, pokazala je na praznu komoru. Mhm. A neke pare? Par stotina. Mislim kako ide posao, pitao je. Bogdane. Imam, ali mogu tek sutra da ti dam. Tako ide sa bankom, znaš i sam, palila je aparate. Kajo oni se ne zajebavaju, znaju da is ovde. Rekli mi da požurim sa kamatom, da te ne posete malo, rekao je. A što im ne daš ti, pitala je ljuto. Pa nemam sad, branio se. Pa zaradi. Uzmi od tatice, besnela je. Ajde ne seri mnogo, brecnuo se. Ko je ovo Kajo, čula je Milu, želava konobarica je stigla upravo. Moj dečko Bogi, smoreno je rekla Kaja. Aha, odmahnula je Mila glavom. Daću ti sutra, rekla mu je oštro. Daj mi akfu. Oćemo negde posle, pitoa je. Evo, ne mogu. Moram da sredim malo sobu.
Bogdan je prevrnuo kafu i otišao, na vratim ga zamlo nije pregazio Fići. Stezala je dasku šanka, besna i smorena. Fići je pogledao. Bez reči je ušao u šnak. Zagrlio je, položila je glavu na njegove grudi, a srce mu bije. I tako lepo miriše, na čisto, na toplo, na nežnost. Poljubio je u čelo. Osetila je da se njegova torba vrpolji. Pogledala ga je zbunjeno, a on se nasmejao i izvukao čupav, mali krompir. Štene koje je ličilo na lisicu.
Joj, ispustila je Kaja. Joj, dodala je Mila. Joj, ciknula je Duki. Šta je to, pita Kaja. Korgica, Kupus, smeje se Fići. Filipe jebote, duri se Duki. Ko krlajica, kaže Kaja. Aha, smeje se Fići.
Mala pufna je jeurila po Turbini, pa utrčala kod Kaje u šank. Krenula da se mazi sa njom. Da kevće na nju. Sviđaš se i kerčetu i vlasniku, šapnula je Duki. Kaja je pocrvenela. Kupus će ostati kod njih, Fići će na posao. Msetile su je u jednu kutiju, dale joj krpu. Skuvla kafu Fićiju, on joj doneo doručak. Pre nego što počne haos jutra, njih dvoje sede tako, gledaju se, smešakaju se jedno drugom. Pre endelju dana ga je poljubila, sa sve đubretom. Fići je faca, ništa je ne požuruje. Čeka je koliko god da joj treba. Da reši svoje muke. Ali i da traži bilo kakvu pomoć od njega.
Da te pitam, pojavila se Duki kod nje. Reci, trgla je. Fići i ti, dokle ste, smeje se. Do nigde, uzdahnula je, aDuki je digla obrvu.
Krenula je da priča. O Bogiju, o njegovom klubu Bio je lep to klub, znala ga je Duki. Kako je klub propao Bogijevim glupostima. Kako su živeli zajedno skoro godinu dana, kako je ostavio na ulici. O njegovim dugovima. Pogledla je Duki, pa ispričala i ono drugo. Dubravka je slušala pažljivo, pa je čvrsto zaglila.
Jedna moj dečko se kockao. Pa je pukao ozbiljno. Bili smo još u srednjoj školi. Zvao me da dođem kod nekog tipa u kafić. Uh Kajo, bilo mi je sumnjivo. Al kao sve polako, ukapiram da bi ostavio tom tipu. Zvala sam Fićija. I prvi i jedini put pokojnog ćaleta. Ćale je sredio tog tipa, ona je imao svakkave veze. Čak ga je i znao. Fići je pretukao tog mog dečka. Ispred njegove zgrae, te noći. Njegova mjak je gledla sa terase Pokušao je on da se bije sa Fićijem, znaš. Ali nema tu puno šanse. Znaš moj Mirko je u fazonu, pre ću da e rvem sa jazavcem nego sa njim. Mita i Brale su jedini koji ga se ne zentaju. Znaš ih, oni žandari, dođu ponekad. Janko nije imao šanse. Muka mi je kada se setim toga. Šta je bitno. Reci mu, on ima viteški kompleks, ume i hoće da pomogne. Al taj njegov viteški kompleks je čudna stvar. Ume i da bude i dobra i loša. Znaš. Reci mu, poljubila je Duki sočno u obraz.
Nije bila još spremna da mu se otvori, mada opet. Fići joj je delovao razumno, ozbiljno. Nekako je verovala da bi prihvatio to nekako, ali ona je čudna. Morla je da isplanira sve, a prvo je bilo da ga upozna što bolje. I on nju, a i moda nakupi novac pa sve to prekine.
I, stoji Fići iznad nje. Fići bilo je divno večeras, prejela se. Drago mi je, štipnuo je za obraz. Hvala ti Fići, poljubila ga je u obraz.
A bilo je, realno fenomenlano. Ramen, tampura, više vrsta. Kari. fići je odve na japansku hranu. A tako ume da sluša. A ona da priča. Krenula je nekako od svog detinjstva, od sirmaštva, sobica i baraka.
Nego Kajo, jel ti to pravo ime ili, pitao je. Jeste Kaja Lolić, smeje se. I voliš baš te mange, a ona u duksu Napda titana. Aha, malo je pocrvenela. Ja se seam Makrosa, mada je kod nas bio Robotek. Imam negde album, smeje se Fići. Ima finih mangi. One o životu na primer, mada još nema kod nas. Ali ima glasina da će biti Punpun uskor, kaže ona. Aha, smešno mu. Punpun je jako dobra manga, kaže ona sva važna. I dobro šta ti tražiš sa onim smrdljivkom Gojkovićem, pito je od jednom. Ti ga znaš, gleda ga. Da, iz osnovne, kaže. Pa ne znam Fići. Ne smeta ti što te tako zovem, pita. Ma ne, odgovori on sa osmehom. Bilo je drugačije nekada ili ja nisam imala pojma kakav je, uzdahnula je. Ono jes, nije bio ovakav krmak, stavio joj Fići ruku na leđa. Pa delovao je tako, opet uzdahne. Ostavi ga, rekao je ravno. Komplikovano je. Upao je u dugove, kod nekog Ledenog, Fići je digao obrvu. Znam ga, rekoa je kratko. Ja sam počela da se tetovirma, radim kao model za jednog lika, uzdhanula je, nije mogla ono drugo. Ne znam Fići. Ja, ti. Mislim Filipe, ja. Znaš, ja sam jako prsla potpuno sam se zaljubila, pocrvenela je. Ali još mi je sve to sa njim teško. Ne znam, ne mogu još, ne sme, ko zna šta bi uradio. Mogo da ti pozajmim, da rešiš to. Mogu da obićem Šorka, rekao je. Ko je Šorko, pogledla ga je zbunjeno. Ledeni je mlađi brat mog pokojnog druga Vojvode. Aleksandar, Coa, pa smo ga zvalo Cole. A piškio je dugo u gaće, pa ga je Vojvoda zvao Šorko, smeje se Fići. Ne mogu d auzme tebi pare. Ispašće da se muvam oko tebe zbog toga, zasuzele se joj oči. Ne. Neće, ali dobro, tvoja stvar, štipnuo je za obraz.
Desi Bogi, prepao sam ga iz mraka. Rajkoviću, zbunio se. Mhm, pripalio sam cigaretu, oanko kliše filmski. Šta hoćeš, durnuo se. Da proćaskamo, odgovorio sam. O Kaji verovatno, čkilji u mraku, odvrnuo sam sijalicu ispred ulaza. Vidiš kako znaš, smejem se. Jel ti znaš čime se mala slatka Kaja bavi, rekao je. Aha, rekla mi sinoć, prekinuo sam ga. Znam i da si je ucenjivao da ti daje lovu. Znam i da si dužan Šorku i onoj njegovoj kuji. I d aih se plašiš ko smrti, al da ti je lepo što trošiš njene parice. Znam i koliko im duguješ. Manje od onog što si uzimao Kaji. Evo ti, dao sam mu kovertu. I kao ti bi da je otkupiš, počeo je da se smeje. Drži to, gurnuo sam kovertu. Veliki Rajković, velika faca. Uvek tu da spašava uboge ku, pljusno je šamar. I dalje si glup Gojkoviću, rekao sam. Ajmo izpočetka Gojkoviću. Koverta, eno ih Šorko i njegova devojčica u kolima. Daš im pare. Kaju zaboraviš, ako je vidiš slučajno pobegneš. Piliću reci ako nešto proba da ću da ga jebem ko što sma mu jebo matorog. Jel jasno Bogi, pitao sam. A ako ja odem sa parama samo. Pa javim mamici Kaji, pesnica je završila u gnjecavom salu stomaka. Mnogo si glup Gojkoviću, opet je pukao šamar. Šorko, o Šroko, dolazi ovamo, viknuo sam. Kaži bata FIle, stvorili su se. Koverta, pare. Prebroj, dao sam mu. Nema potrebe bata File, smeje se Ker. Broj, smejm s ei ja. Šorko, provozajte ga malo, pokazao sam na Bogija, koji je povrćao u ulazu.
