13. poglavlje
Marsovac
FIlipe ovo je sve tako brzo. Suludo, haotično, stajla je ispred svoje gomile ne raspakovnih stvair. Ajde Kajo smiri se, smeje se Fići. Filipe, ja sve planirma, a pogledja ovo sve, sela je na pod, Kupus je virila iz jedne torbe. Pa raspakovaćeš se, kaže Fići. Nije samo to Fići, pa nas dvoje smo koliko zajedno, mesec dana, počinjemo d aživimo zajedno, za dve nedelej novi posao, novi dečko, novi stan. Pa ne mogu, Kupus je liže. Ej, pa nigde se ne žurimo Kajo, seo pored nje, Kupus reži.
Sad stvarno, nije bilo nikakve potrebe za nekom dramom. Život joj se prevrnuo potpuno. Na mnogo bolje. Bogi je nestao prvo, samo je prestao da se pojavljuje. Sa njim su otišli i njegovi dugovi. Ledeni ili Cale Šorko, kako ga je Fići zvao je potvrdio. Duki joj je preko jedne od polusestara sredila razgovor za posao, ona je andragog. I dobila je posao, na određeno, ali u struci, kao HR. A onda je krenulo nizbrdo, makar na trenutak. Pile je došao da je izbaci, ali bukvalno. Nosi stvari, ajde, da te ne vidim. Imam kupca, treba da dođe za pola sata. Pozvala je Fićija, on je umeo sve da reši. Ima on te opasne mačo momente. Nešto u pričali, nije čula šta, al Piletu nije bilo prijatno ni malo. Od pola sata dobila je tri dana, a Fići ga je štipnuo za obraz. Nije ona planirala da se preseli kod Fićija, samo da tu donese svoje stvari. Bude par dana, dok ne smisli kod koje drugarice će onda. Nije još bilo vreme da živi sa njim. On nije tako mislio, niu ni Duki ni Mirko. Branila se ona, izmišljala zašto nije pametno nije vredelo. Sad u onoj kući ima, dnevna soba sa trpezarijom, pa Fićijeva soba, pa soba njegovih roditelja, pa radna soba. Dva kupatila. Fići je koristio samo svoju sobu i malo kupaitlao, ponekad dnevnu. Planirao je da nešto malo tu preuredi, da se proširi na onu radnu sobu, da to postane radno dnevna, a njegova spavća samo spavaća. Ako bi KAja došla kod njega u nekoj budućnosti. Al sad ej sve tako bilo brzo. Nije problem gde će da spavaju, već je par puta spavpa kod njega, niti je problem bio gde će sa svojim stvarima ima mesta. Nego ceo taj haos, bez planiranja dogovoranja, proba. Sa Bogijem joj je trebalo tri emseca da se useli, al sa Bogijem je bilo očajno. Sa Fićijem, pa sa njim je sve nekako drugačije. Kako treba valjda da bude. Ona nikada nije imala neku normalnu vezu, do sad. A i ide Nova godina, čekaju kod Fićija godinama, sad je ona trebala da bude domaćica, a kuća u haosu. Podigoa je sa poda Fići, poljubila ga je. Kupus je počela da besni.
Ajde vibu, da ejdmeo nešto, smeje se Nisam vibu. Ja sam vib, a i ti isto, oraspoložila se. Dobro, moj lepi vib. Idemo na ramen, onu soju i šta god, Kupus besni. Može, voli ona japansku kulturu i hranu.
Gledala ga je kako se prema za krevet, trenira on redovno, ali ima stomačić. Sad nije to nešto što njemus smeta, a ona voli. Baš je onako lep, nema veze što je tako veliki. Nije to mana, samo je ona volela niže momke. Al nije bitno, prejela se, ramen, edamame, tempura, kari. Isapo joj stomak. Gleda Fićija, on je tako nekako čudan. Pedantan, maže neku kremu, pa e zavuče kod nje. Kupus uleće tetralno između njih. Tu spava, prvo dugo liže Kaju, ti si joj štene kaže Fići.
Kaja je takva jedna princeza saputnik, nisu moji daleko, a ona se upakovala kao da idmeo na jebeni Mesec. Grickalice, piće, kafa u teromsu. Muzika, ćebe. Jastuče ono oko vrata. Mumijca jedna, digla nogice, povukla sediše unazad. I onda pita šta je, ja umirem od smeha. Čita neku mangu. Izula se uredno, mrda prstićima. Kupus je ostala kod Mirka i Duki. Rastanka je bio bolan. Nemoj da previše jede ujutru, voli da se češka po stomaku, ne voli d aspava sama.
Nešto sam ja natuknuo Kaji, da bi ako s epresli kod meen onu radnu sobu pretradio u dnevnu, a moju u našu spavaću. I tako je sotalo, a onda je banuo Pile. Njega znam odavno. Znam i Bogija ja, iz osnovne. Posle smo se razišli. Bio je prvo siledžija kao nejgov pokojni ćale Stole. Kaja me zvala. Pile me prvo nije prepoznao. Onda se setio. Jebi ga, njegov pokojni ćale je bio debil. Jednom nam je udario Volvoa, Lidija ga napušila kurcem. Došao na vrata, pa joj nešto pretio. Oterao sam ga, tek sam bio krenuo na faks. Posle smo nas četvorica ganjali Stoleta i njegovog kuma Jocu po kraju celu noć. Pile je gutao knedle, rekao može tri dana da ostane. Nije bilo potrebe, preslili je Mirko i ja. Dubravka je bila uporna slomila je potpuno Kaju. Kaja voli sve da planira, ovde nije uspela. Živi samnom. Mukica, samo joj se sve tumba. Dubravkina Iva joj našla posla HR u firmi. To joj struka. A sva nekako srećna, a pogubljena. Nova godina tradicionlano kod nas. Duki, Mirko, Magda previše trudna nije bila, Stefana sa novi dečkom, Iva sa Nešom, Marina isto sa novim dečkom. Kole moj i njegova recimo cimerka Ljubica, Kajina drugarica. I brat moj Luka, sa svojom Dunjom, vratili se od negde. I na opštu radsot Petra. Kaja obukla neku haljinicu, zove je glaksija, teget, posuta zvezdama.
Zanimljivo, Kaju uopšte nisi hejtovala, kžem Dubravki. Sad sam ja neki hejter, sedi pored onog velikog prozora u dnevnoj. Pa sad, Petra, Taša, Ema, čak i Marina, odgovorim. Al nisam onu malu Britanku. I Marijanu, smeje se. Jer ima sladak akcenat, a na Marijanu si se palila. Nego šta ti je, ne piješ, ne pušiš. Jel uspelo, pitam je. Jeste. Trudna sam Fići, al to je još tajna, smeje se.
Rešili su da oko Božića obiđu porodice, Kaja da upozna Filipove, on njene. Imala je teško tremu, od svega. Sad, realno Fićijevi su joj delovali kao fin neki svet. A ona šarena koa gušter, a i Fići je tetoviran. Danima je tražila šta da obuče. Ona voli tako kratke stvari, nema ništa pametno. A Filip samo slegne ramenima, kaže lepa si. Ili samo gleda i ćuti. Malo spusti naočare. Nosi za blizinu. Od nikakve joj nije koriti. Duki je bila u fazonu, ma opušteno, Lidija će da se raspameti kada te vidi. Sad Olaga i Bora, brat Darko,Bogija nisu voleli, nije ni on njih. On je realno naporan bio, nije kapirala zašto je trošila vreme sa njim. Al to je tek ukpirla sa Fićijem. Lako će Fići sa njenima da izađe na kraj. Njega ljudi vole. A sad, trebalo je se navići na njihov novi život. Na novui stan. A lepo joj, a i realno ima svakakvih čuda. Olga je nju davno naučila da kuva, da održava kuću, da bude i domaćica. A i Lidija Filipa. I sad umesto da se tu slože, neke raspravice. Nije sad to krupno, reše oni to. A nije stigla da probaju, da planiraju, ništa od toga. I Fići ume da bude čudan sa komunikacijom, nešto mu priča, a on ćuti. I gleda je. Samo selgne ramenima. Kaže opet se opterećuješ.
Našla je neku kutiju u letnjoj kuhinju, plastičnu. Bile su stvari razne, neke šolje, nešto veša, sveske, fotke, sitnice. Znala je donekla sagu o njenom Fićiju i Nataši, Taši. Pitala ga je to veče, očekivala je da će da ćuti. Pričao joj je do tri ujutru. Sve je sipričao. Baciće kutiju, nije mu dala. Ipak je to njegov život bio.
Stavio joj je nežno ruku na leđa i pogurao je malo. Njegovi rodtileji su je zagrlili, oboje. Tetka Lidija je odmah priemtila tetovež, neke. Krenula da im se divi. Velike, lep, pa ne ko Fićijeve one. I onda pokloni. Gomile toga, Fići se češe iza uveta. Otkud vam, pita. Šta te briga, , odgovori Lidja. Kao da je malo pocrveno Fići. A kozmetike, odeće, slatkiša, belsavih tvari sa mangama. Pa neke zezalice za njene. Sve iz Norveške.
Opet se umotla u ćebe, digla nogice, čita drugu mangu. Obišli smo roditelje. Lidija mi kaže, ja sam ih sve volela, Petru, Dubravku, Tašu, sve tvoje te devojke. Ali mi nešto kod ove male, ne znam. Nekako mi je, Fići sine, nekako mi je bolja od ostalih. Čak i od moje lepe Duki. Ona obožava Dubravku. I od Taše, a znaš kako smo voleli vi našu Tašu. Ako ikada rešiš, gura mi kutijcu sa prstenom, to je čuveni prsten. Milovanov otac, moj deda Lazar, koga nisam zapamtio je zaprosio sa njim moju babu Radu, pa ona Milovan Lidiju. Bada Rada je bila četničko dete, deda major KNOJ, prsten je njegov otac moj pradeda, Filip doneo iz Francuske gde bio još za vreme Prvpg svetskog rata. Deda Laza je prosio, bolelo ga i za partiju i za drugove. Došao sam, bez oružja u četničku kuću. Gadan su svet ti Rajkovići.
Kaja je iz Novog Bečeja, tamo su joj majka Olaga, brat Darko i očuh Bora. Dočekali nas sa petlom na podvarku, supa, krompir, turšija, dudovača. Pa kolači, prejeo sam se. Spava mi se. Dremam u fotelji, al čujem Olgu kako truje. Mislim ona je dobra žena, jes malo glumi ofucali nobles, al se brine za svoju devojčicu. Njih je kada je Kaja bila mala napustio otac, živeli po nekim sobama godinama, doks e nije pojavio Bora. Jeste kućica stara, ali je dobra. Kaja Boru zove tata. Olga se brine da KAja ne prođe loše kao ona. I laprda, ovog da čuvaš kako znaš i umeš, mislim meni to lepo, al opet nema otrebe da je maltertira. Vidi šta nam je nejgova majka poslala, pa vidi šta su tebi kupili. Pa vidi šta je Filip tebi kupi. Dobila neku Anekke torbicu za Novu godinu. A i normalan, dobar čovek, nije uobraže ko onaj, taj onaj je Bogi. Kajo on te hoće takvu, svu ko neku kurvu nacrtanu, ajde dosta, ubacio sam se ja. Moja Kaja nije kurva gospođa Olaga, jesi joj majka, al nema više toga. Gelda me Bora, Darko se smeje, a dobar lik Darko. Olga, bulji. Oću unučiće od nejga Kajo, uspe da kaže. Kajina soba je ledena, a krevet škrii. Ona malo malo, pa šššš, pa tiše, a meni smešno, krevet škripi, udara o zid.
I know you, I walked with you once upon a dream, I know you, that look in your eyes is so familiar, a gleam, And I know it’s true that visions are seldom all they seem, But if I know you, I know what you’ll do, You’ll love me at once, the way you did once upon a dream, čula se Lana sa radija. Fići, mrda prstićima Da Kajo, pogledam je. Ja se nekako ovako osećam, kao da sam te ceo život poznaval od negde, kao iz sna, pocrveni.
