2. poglavlje
Porcelanac
Umotla se kao sarmica, mljacka, glava joj u mom krilu, nije htela kolima, ni avionom. Nije ni htela prvo na more. Lako je njoj, da se sa svojih triedesetak kila i pola metra upakuje u autobus. Tako uvek, na svakoj ekskurziji. Nekako smo se vezali, od kada je došla u drugoj godini, sa desetak dana kašnjenja. Bila sva nekako uplašena, a lepo jedno malecko stvorenje, maslinaste kože, krupnih očiju, sa dugom kosom i punim usnama. Deluje kao meleskinja. Brzo je ona postala jedna od onih cica, opasnih lepotica koje svi jure. Ali je ostala moja drugarica, to joj je bilo bitno. A i meni nekako, kao ja se družim sa Dubravkom Jović. Realno mnogo dobro je to naše drugarstvo, pored tog što uvek imam model za crtanje, lepoticu jednu pored sebe. Ona je divna devojka, pažljiva, mila, zahvalna, mada ne deluje tako. Deluje prazno i površno. Ume i takava da bude. Živeli smo blizu, iz njene kuhinje se videlo naše dvorište. Meškolji se po sedištu, balavi, mljacka. Sav sam se ukočio. Ona umotana u neki peškir, u trenerici, zima noću. Probudi se na puzi, da piški, jede, popije kaficu, da popuši cigaretu. I da mi se zahvali što idem sa njom. Trebalo joj je to more posle onog Janka. Svi su joj momci bili krmad, al je Janko posebno krme. Da pokuša da povodi svoju devojku jer je nešto dužan. Blah. Al dobro jajara je, a Duki je pametna. Pozvala je mene. I tata Savu.
Autobus se pentrao uz neki krš, a svanulo. Budim je polako, meškolji se, ali se probudi, vreba more. Ima neki osmeh. A lepa je moja Duki, i ovako zgužvana.
Hvala ti Fići rekla je, a more ispod nas. Što? Pa ja tebi treba da se zahvalim. Ti me vodiš, rekao sam. Što si tu uvek tako dobar sa mnom. Što si uvek tu, poljubila me u obraz. Videćeš, biće sve dobro, zagrlio sam je.
A Fići je uvek bio frajer, devojčice po školi su uzdisala, gaćice im spadale, kada krene kroz hodnike. A kako su nju mrzele kada se okači na njegovu levu mišicu. A sad, deset dana na moru zajedno. Fići, preplanuo, koža mu bakarana, kosa posvetlela, porasla mu brada, ne brije se uopšte. I samo ako idu negde obuče majcu. Fići je njoj, najbolji drug, najbolja drugarica, verni zaštitnik, brat, ponekad mama, glumi joj dečka, drži joj časove, sedi sa njim u klupi. Sedela, gotovo je sa školom. Ona je njemu model za crtanje, najbolja drugarica, najbolji drug, teret, glumi mu devojku kada treba. I nikada njen veliki, dobri, dragi Fići nije probao ništa, a delili su krevet toliko puta. Jeste ono jesenas, na maturskoj, kada su sedeli i gledali more, ona bila tako nešto blizu da ga poljubi. A bilo je to neko ludačko veče. Bili u Riminiju na spavanju. Njih dvoje su bili u istoj sobici. To je normalno. To veče, ona je blejala sa nekim drugaricma i Jankom. A Fići je bio na plaži sa Petrom. I još nekima. Sad, ona nikada nije imala problem sa njegovim devojčicama. One jesu sa njom, ali Petra nije imala problem sa njom. Duki je mrzela, ozbiljno. Kako je ona tretirla Fićija i ako ga je zapravo jako volela, te hoće te neće. A Fića tiho pati, a vidi mu se. Smorila se od svega, otišla na plažu da ga traži. Našla društvo, Fići i Petra nisu bili tu. Bilo nekog vina, bilo nekog likera i piva. Sela sa njima, čeka Fićija. I eto ih, drže se za ruke. Pa su malo bili sa strane, nešto su pričali. Nekako su joj delovali setno u tom sumraku. Ona ode, a Fići kod nje. Završili smo, rekao je. Uzeo je onaj gorki liker, uhvatio Duki za ruku i odveo je dalje. Sedeli su, pijuckali. Sad Duki je imala pravila neka, da ne provocira Fićija, ne sedi mu u krili, ne pipka ga previeš, niti se kači nešto na njega, ne presvlači se ispred njega. I sela mu u krilo, on onako sedi po turski, naslonio se rukama na pesak. I ona se sklupčala kod njega u krilo, noslonila leđa na njega. I pred zoru, a lep joj Fići, gleda ga, on nju isto. I taman je kao krenula da smišlja kako. Taj poljubac bi svašta rešio kasnije. Ali se trgla. Njen dobri div, od kada je došla u drugu godinu kod njega u gimnaziju, a još kasnila jedno nedelju dana, njen Fići je bio pored nje.
Dubravka je svom ocu Savi, jednom opakom muvatoru i ljudskolikoj vaški bila prvenče. I uvek je u odnosu na svoje polu sestre imala bolji tretman. Otac joj kupio auto za punolotestvo, sada iznajmio apartman kod Herceg Novog, odličan uspeh na maturi. Džeparac što je upisala engleski. Prvo se ljutio što će sa Fićijem, al Dubravku boli uvo za njega. Nema Sava autorite, nikada ga nije imao. Trebalo joj je to dugo more, posle onog sa Jankom, trebalo je i Fićiju.
A jeste im prijalo. Al deset dana pored njega, pa još bez majce. Deset noći u istom krevetu. Fići je njen najbolji drug, njen brat. I tako dobar jedan frajer. I tako dobar jedan čovek. A nerviralo je sve to. Šta sad zbog jednog glupog teranja da pokvari sve te godine drugarstva, poverenja, nevinosti. Jer je Fići tako lep. Spava na leđima, leva ruka mu preko lica. A samo da ga malo poljubi neće se probuditi čak ni on, koji se u sekundi budi iz najdubljeg sna. I tu desetu noć ga poljubila, na granici rebara i čvrstog stomaka. I ne pomera se, spava. A Fići se probudi kada neko trepne pored njega, a sad spava. Poljubila ga je opet, na sitom mestu. I zajebala se, podigao je ruku gleda je. Mesečina u sobi, ona sedi pored njega. Htela je da se izvini, ali je povukao na sebe. A jak je Fići, a ona mala, lagana. I sad leži na njemu, gledaju se ko dva imbecila. I realno šta da rade u takvoj situaciji, nego da krenu da se ljube. A šta im fali, to je Fići, uvek su bili lep par. Jeste ponekad, realno uvek zapravo su tako štrčali jedno od drugog. Ona je fensi, fam fatal tip devojke. Fići je opet nekako drugačiji. A stvarno su delovali smešno, kada mu se okači na ruku pogotovu. Ona sva fensi i on, na svoju ruku. Sa tregerima u žutim dubokim Starkama, voli žutu boju njen FIći. I tako sad je pomislila prvi put, na Fićija kao na svog dečka. I to je to, on je gleda, smeje se kroz onu bradu. A lepo mu stoji, meka brada. I poljubila ga je, a on je uhvatio za guzu sa svoje dve velike šake.
Filipe, lepa ti je ta brada. Nemoj da je skidaš više, pridigla se malo. Neću, a izgrebala ga po grudima. A Filipe, a jesmo sad nas dvoje? Jesi mi dečko sada, pitala ga je. Pa jel želiš dečka Duki, okrenuo se prema njoj. Ne, ali zbog tebe ću da napravim izuzetak, poljubila ga je. Onda sam ti izgleda dečko Dubravka, zagrlio je oko struka.
A kako su njih dvoje počeli, ona došla, prebacivala se iz škole u školu, jedno pet je promenila za deset dana. Haos u kući gde da se sele. I tako sva uplašena sela, a pored nje neki dečko. A fin. Filip i crta nešto. Jako lepo crta. Posle izašli na odmor, pa ispalo da žive blizu. I tako joj Fići postao drug. A tada je već bio bitna faca u školi, svi ga znaju, svi ga gotive. Svi ga zovu Fića, sem nje i njegove mame Lidije. A nju tetka Lidija zove lepa Duki. Ma realno, sad razmišlja dok leži pored nejga, a zagrlio je Fići i spava. Verovato je bila zaljubljena od uvek, jeste kada je došla odmah se naložila na lepog Fićija, ali je prošlo, abili su tako mali. Nije ona baš tada imala petlju, a i Fići se gledoa sa nekom Jelenom iz prvog odeljenja. Nju je šutnuo kaa je krenula da drami zbog njihovog druženja. Zagrlio je levom rukom, zrasla je oderotina od tuče. Jadni njen dečko, koliko puta je branio od nekog. A tako je Fići čudan, sa jedne strane onako, nežan, mio dobar, a onda jeziv, opak, batinaš pravi. Malo mu i nso slomljen. A i uvek se razlikovao od drugih dečka. Fići nikada nije smrduckao, uvek je lepo mirisao, bio uredan. Sad je prvi put obratila pažnju, kada je izvadio neko brdo kozmetike, te šampon, gel, za umivanje, pa krema. Pa nešto za kosu. Neverovatan je. A kada krene da se brije, to je za videti. Sa onim peškirom vrućim, pa ona nejgova, četka, pa sapun. Pa to traje i traje. Pa se gleda. Zaspala je tako pored njega, oboje goli.
Nije je bilo u krevetu, već je ustala. Nas dvoje mo prvi put delili krevet za Novu godinu, kada je došla kod nas u školu. Prespavao sam kod nje, u krevetu njene keve Mire. Malo jeste bilo čudno, ali smo se navikli. Duki je pažljiva uvek bila, da ja neki njen potez ne protumaim kao muvanje, nabacivanje. A bila je jako zavodljiva sa svojim krmećim momcima. Samo pažljiva, da mi na primer ne sedne u krilo, ili da se ne mazi previše. Sa svakom mojom devojicom je bila skroz ok, sem sa Petrom, al tu je bila u pravu. Petru nije mogla da smisli, zbog čudnog odnosa samnom. Nikada, ali nikada nije bilo tenzije među nama. Nikakve, osim ono veče u Riminiju. Tada je bila lepa posebno, imala je neku haljinicu, duksericu, sedela mi u krilu, možda peti put. Ne znam, trebao sam da je poljubim. A pili smo neki amaro, možda od toga. A i ja sam oept bio drkav zbog Petre.
Naterla me da pustim bradu, nisam zapravo ja planirao da se birjem. Udarci, znoj, svašta nešto, koža mi je osetljiva poprilično. Pa sad unce, so, bolje da ne čačkam. I tako deset dna samo na moru, na pola. Sad ja ima baš lak san. I osetim poljubac, sa leve strane, baš na pola između rebara i stomaka. I onda opet. Dubravka sedi, gleda me. Povukao sam je na sebe. Nikada ja nisam Duki tako doživljavao. Jesam, ono kada je bila došla, onako mala, pa malo uplašena. U nekoj teksas jaknici, farmericama. Al mi bilo nekak, a šta znam Bilo mi je žao, ona usmaljena, uplašena. Haos joj u kući. Nisam mogao, ispalo bi da zlopotrebljavam njenu situaciju. I onda sve pretvorilo u dobro drugarstvo, ali baš dobro. Čekam je ujutru kod kapije, Lidija moja keva joj napravi snedvičić, skuva nam kafu u termosu. Pa idem tako zajedno u školu. Mnogo smo vrmena proveli zajedno. No večeras, je nešto kvrcnulo, povukao sam je. Ona krenula da me ljubi.
Ustao sam srećan. Kuvala je kafu.Šetka se u nekoj mojoj mjaci bez rukava. Ona je onako tamnoputa, sad još više. A sitna je, to a i relano sam pokupio od nje. Poljubim je u golo rame, naslonila glavu na moju.
Htela sam da ti donesem kafu u krevet Fići, smeje se. Sad ću da se vratim onda, kažem. Evo Fići, dotrčala je u krevet, bosa. I kako si od jutros, pitam je dok se gnezdi. A jako dobro. Srećna sam, tako nešto, poljubi me. Dobro je, srknem kafu, odvrtna je. Jel ogavno gadna, pita, ima lepe ble zube. Aha, nasmejem se.
Pakovali su za Beograd. Prvih deset dana je bilo dobro, a drugih. A dobro joj je nekako malo, mnogo dobro isto. Fići je uvek tako malo bio starmal, zreliji od svojih vršnjaka. Takav je i dečko. Al kada izađu na večeru, pa joj ponudi stolicu. Pa joj sipa vino, pa joj da zalogaj nečega. A radio je sve to i ranije. Njen Fići. Motala je po glavi kada je prestla kao mala da s eloži na njega. Znala je kada je krenulo, onaj dan kada je pozvao kod sebe da sedne. Ali kada je prestalo, ili kada je zapravo ona potisnula. Nije znala, možda sa Andrejem ili sa Markom. Marko je bio ok dečko. On se nije kačio sa Fićijem. Opet su putovali isto, autobusom. Opet se umotla u voje peškirče, pa u Fićija. Tetka Lidija ih je čekala.
Deco, gleda ih. Da majka, pita FIći. Deco, pa kada, smeje se. Pa na moru, odgovori Fići. Drago mi je deco, poljubi je tekt Lidija u kosu.
