3. poglavlje
Mesečar
Hodali su baš brzo, lik se stalno osvrtao. Baš stalno. Krv je stala. Davala mu je amramice da se obriše, nije se u mrako videlo da li je još krvav. Cela noć je bila ludačka. Ona, Mateja i Stefana su sa blokade došli na neku svirku. Videla je lika, sa nekim tipom i jednom kao meleskinjom. Lik je bio na zboru, Stefna ga snimila, onako jedan plećati bradonja. Nije bio sa njihovog faksa sgurno. Ovakiv se ne promašuju. Gledale su ga kako prevrće pivo i neku žestinu. Nije delovao pijano. I onda je uhvatio njen pogled. Kako jedan lud lik zapravo. Poslao joj je poljubac. Mateja je zakolutoa očima. Lik je baš dobro izgledao. Imao neke tmane farmerice, duboke cipele, široke tregere i belu rolku. Kratko podšišan, al mu je gore bila ćuba, poteran unazad i bradat. Samo što je brda bila gusta i uredna. Ne kao Matejina, retka. Morla je da se upozna sa njim makara. I da se ljubi i da se jebu. Mateja je glumio da ga baš briga. On je ljubomorni gad. I krene kod lika, a on kod nje. I bilo je odmah bum, lik je dobar, zabavan, pametan. Pije pivo iz njegove čaše, onda on prvrne čašicu vinjaka. Ali čudno trezan. Otpratio je do klonje čak, to joj gotivno. Fin lik, defektologiju studira svartio sa drugaricom na blokadu. Drugarica nije meleskinja, mada tako deluje. Ona je baš slatka, ali joj dečko deluje nekako gadno. Ima neki ožiljak preko šake, mračan neki tip. Ćuti. Mateja je lagano pizdeo. Stefana se dovukla kod nje i lika. Kaže on ima dovljno mene za obe, a ima. Krupan lik, ko kamen mu stomak.
Izašli su na buksnu, njih troje i lik. Mateja je gunđao, lik mu se smeje. Mateja je baksuz zapeo se da idu dalje, ka Malom Tašu. I ajde, idemo. Danas se pokačila na blokadi sa nekim magarcima. Došli da prave sranja. Pretili joj, ma svašta bilo. I koji su to baksuzi. Pravo na njih nalete, na Malom Tašu. Ona krenula da piški. I oni je prepoznali. Jedan je ošamario. I onda se lik stovrio. Sad ona se baš nikada nije ložila na te viteške momente. Ali ovo je bilo tako do jaja. Njih dvojica, a njen lik veliki i zna šta radi. Brzo je bilo, nije gledla. Samo je osetila kako je lik vuče negde, uz Beogradsku. Videla je da krvari, pukla mu arkada. Okretao se stalno. Bio oprezan i žurili su jako. Vukao je za ruku, ali nije to bilo grubo. Ukapirala je da je Mateja zbrisoa. I stefana isto.
Gde živiš, pitao je. Na Karaburmi, rekla je. Ne mogu da te vozim, previše sam popio, a i ne vidim baš dobro, stalno je žmirkoa na levo oko. Ma noćni, rekla je. Nema, sad je četiri skoro, odgovorio je. Ma snaćiću se, a lepo miriše lik. Možeš kod mene ili da ti dam za taxi, rekao je. Ti si baš dobar neki lik. Kako se zoveš uopšte, uhvatila ga je za ruku. Fića, Filip, rekao je. Ja sam Natša, Taša, nasmešila se. A gde je Natša, muči me to, a gde je Natša, o jojojo, smeje se. Znala sam, lik, Fića je poljubio, brada mu meka. To je za ovu tučnjavu, smeje se.
Fići, rekla mi je Lidija, ja ću kod tate jedno mesec dana. Pričali smo, veliki si momak. Možeš sam ti. I ode ona u Norvešku. Moj Milovan radi tamo u kontroli onih platformi. Radi već godinama Milovan tamo. Keva i ja sami. I navikli se. Lidija je otresita jedna gospođa. Nema tu Fići mama će. Nego Filipe oper sebi veš, Filipe kuvaj pasulj. FIlipoe opeglaj veš. I tako Filip nauči svašta. Mesec dna prošl, pre dva meseca. Dolaze oni da me obiđu. Ali kao jedna vikend. I ja se trudim da živim sam u dedinoj, pa vili, kotidžu, ma šta god. Kuća crvenog import eksport buržuja. Sakiro je deda iza neke zgrade, imamo fino dvorište, na ivici centra. Ne vidi se sa ulice, mada ima kapiju na drugoj strani za kola. Ostavila mi Lidija Volvoa. Koristim svoju sobu, kuhinju i malo kupatilo. Mogu moji da odu i ostave me tako. Jebi ga, ja sam navikao na neku disciplinu svoju. Malo više mi bilo sjebano detinjstvo, zbog raznih nekih pormećaja u razvoju. Al sad sam ok.
Duki i Mirko su mi redovni, svako veče dolaze kod mene. Mirkić je doguroa za kratko vreme do nekog su šefa, pod šefa. Čega već. Radi u u super fens kuhinji. Preko leve ruke im desetk kopči, letos se gadno secnuo. Ali je odličan. On se zaglavi u kuhinji, Duki i ja blejimo. Paradiraju neke njene ženskice stalno. Duki je već godinu i po na zadatku. Traži mi partnerku. Sad je dodala gas, od kada Lidija nije tu. Nekako joj žao. A fini su joj te ženskice realno. To a i realno sam od nje pokupio. Popeglane, mirisne, damice. A meni sve nekako, pa ok. Ja sam gad, nemam ja problem da spavam sa njima. Al me nešto te veze ne privlače. Pogotovu ne sa uširkanim damicama. Ema je jedna od njih, rpihvatila je moju igrariju. Ema je klošarka pankerka, maskirna u popeglanu cicu. I sa njom mi je fino. Kada se vidimo. Nema tu filozofiranja, popijemo piće. Dođe ko mene, kresnemo se, ode. I kao to je to. Nismo potezali vezu, desi i d anas dvoje izađemo negde, da se i malo družimo.
Duki ume da bude naporna, jedan dan me odvukla na neku blokadu. Mirko bio na poslu. Video sma jednu sa piringom u donojoj usni. Ta mi se dopala. Al Duki htle na kafu, nismo se zadržavali previše. A i ja sam imao neka posla. Radim ilustracije za neke knjižice. Neki moji prfesor vodi izdavačku kuću, pa je otkrio moj talenat. A nije loša kintica.
Volim da crtam, imao sam neke smetnje u razvoju motorike, defektolog mi je davao da crtam. Pa sam zavoleo, a od Lidije sam pokupio talenat. Imam uvek kod sebe bojce i neko blokče pa se zezam. Od Milovna sam pokupio sklonsto ka borilačkim veštinama. On je trenirao boks, ja svašta dok nisam došoa do MMA. I tu mi super. Mogao sam jednom na onu blokadu da potražim onu sa pirsingom, čisto zabave radi. Al kad ono, odvukli se nas troje Duki, Mirkić i ja u neki klub. I tamo ona sa pirsingom, slatka jedna smeđa, sa jednom mršavom plavojkom i nekim jarećim tipom. Pošaljem ja smeđoj poljubac, ja sam tako operisan od blama. I umeto one smeđe, sa pirsingom njena mršava drugarica dođe. A dobro, nema veze ja te bledunjave, nešto. Ne gotovim ih previše. Al dobro. Gotivna je i plavojkica, jeste izgleda ko dečak, sem one fine guze. Delimo pivo, drpa mi pljuge, drpa mi vinjak. Oćemo na buksnu. I tako, ok plavojskica. Ima lepe oči.
Zakačio me onaj tip po arkadi, a skro mi je Mita Sirovina kidao istu. Baš onaj što je ošamario Tašu. I pljusnu čorba. A ona, Taša Natša, se premišlja, dal da mi da ili d auzme lovu za taksi. Nervozan sam bo, nije moj tip. Dao joj lovu i ode ona. Ma.
Braca Brale i Mita su polse tražili te klipane, ma neki papkari nasumični, niko bitan. Nitieće me tražiti. Taša se bila pokačila sa njima na blokadi, kočoperno stovrenjece ta Taša.
Blokada je još trajala. Ona i Stefana su bile aktivne, organizovle zborove, organizovale tribine. Mateja je jurio j devojke. Spavala je na faksu, Deki joj je često pravio društvo.Studenti se bore za sebe, a ona učestvuje. I stvarno joj dobro. Deki je baš kul neki lik. Onako lep. I zabavan, studira filozofiju. Vukljao je neke knjige uvek sa sobom. Deki je smarao zapravo, ali je držao Mateju na distanci. Zapravo, nije je Deki smarao, bio je dobar baš lik. Al ona se nadla boljem. Očekivla je da Fića dođe bar jednom na neki zbor. Al njega nema. Ili bar da vidi onu njegovu drugaricu ko meleskinju. Ispala je u subotu baš glupava, umesto da ode kod njega, uela je pare za taksi. A Fića joj nije dao broj. Nije joj ni tražio njen. Premišljala e da ode do defektologije dole. Da ga potraži. Mogla je da prespava ko nejga, da je Fića kresne. Kada se vratila kući to jutro, Mateja i Stefana su je dočekali u krevetu, spavali su ko topovi. Posle se MAteja baš trudio oko nje. Taša je bila sva smorena. Ne zbog MAtejinog bekstva, nego što je izgubila kontak sa Fićom. Ona je jaka, moderna cica. Ne pada na vitezove, al pada na ovog konkretnog. Čovek se potukao i krvario zbog nje. Htela je da mu da i bez toga, a posle te tuče. Ali joj nije tražio broj, niti joj je ponudio. Od Mateje nije tako nešto očekivala nikada. Jeste on na svoj način ok, ali je drugačiji.
Žao mi je. Ne mogu da ti dam njegov broj, a ima te tako pune usne, pa ih još istekne karminom i olovkom. Nisam mislila ništa loše, prekrtila je Taša ruke. A sve ok, rekla je ona što je ko meleskinja. Ne zajebavaj je mače. Daj joj broj. Šta fali, rekoa je onaj njen gadni dečko. Mirko, razbili su mu arkadu, ljutnulo se mače. Pa? Koliko puta zbog tebe mu se to desilo. Evo ti sele broj. Neće brat File da mi se ljuti, smeje se, sad joj više niej gada, nekako fin. Mirko, ne, siknulo je mače. A izvini sele, jezivi se okrenuo, zagrlio mače.
Ponadala se, kada ih je videla na blokadi. No mače, a lepo mače, tamnoputo mače. Sa punim usnama, glatka, kao sa Kariba. Rado bi se ljubila sa njom. Nije htela da da broj. Zla mala veštica, a lepa je. Sad ona nikada nije bila u tom patećem fazonu, niti se nešto vezivla za likove. Osim za MAteju. Al ovo sve nešto drugo, Fića je branio. Šta misliš koliko na defekotlogiji ima Filipa, koji su druga godina, promrmljao je Luka Lazarević, sin njene pokojne tetke Ljubice. Njen divoski pogani omiljeni brat ikada. Mada nije imao konkurenciju, bio je ejdini brat. Ali sve ejdno. Nemam pojma, slegla je ramenima. Bilo je lakše da ga nađe, nego što je mislila malo češrkanja po sajtu njegovog faksa. Jedna jedni Filip. Idi kravo, rekao je Luka sutra. Otišla je u Viskog Stevana. Bilo je hladno, neka kiša. Nije ponela kapu. Navukla je kapuljaču svoje braon jakne. Imala je neku maramu u rancu, vezla je oko glave. I kisne, ko imbecil. Al eto ga FIća. Nosi preko ramena torbu neku, u čudnoj zelenoj jakni, koa na preklop ima veliki džep na grudima. Žutu kpu pletenu i slušlice. Skinuo je slušalice kada je video, smeje se.
Sedeo sam na ogradi Studentskog parka. Izvukao sam blkoče i bojce, držim ih džinovskom džepu na grudima. Ne volim da crtma pejzaže. Crtma tako ljude nasumično. Sada jednu crnku u kratkom kaputu, braon najlonkma sa sivim velikim šalom i beretkom. Stoji i gleda me, smeje se. Čeka da završim.
Daj da vidim, rekla je. Izvoli, otkinuo sam list. Lepa sam. Opet, smeje se EMa. Gde ćemo, pitam je. Uf Filipe. Bolje nigde. Slušaj. Našla sam dečka. Ne bi trebalo da se viđamo više. Pa ok, poljubim je u obraz.
A smorila me iskreno. Jes da mi je bila kres kombinacija. Ema je bila i više od toga. Na dvoje smo se nekako kapirali, lepo se slagali. Umeli smo da izađemo negde, popijem piće. Bilo je meni bar više od puke jebačine. Pitao sam je ejdno, da li bi htela. Kao nas dvoje, probamo. Nije bila u elementu, kao nisam ti ja trenutno Filipe za devojku. Lepo mi ovako, pa ni meni nije loše zapravo. A uljljakalo me sve. Nekako sam oečekivao da će samo ejdan dan da dolupka onim svojim štiklama i kaže Fićo, a da bude zajedno. I ima dečka. A da ga jebem. Uzeo sam jedno unuče vinjka, popio ga do faksa. Imam jedno predavanje. Nisam planiroa da idem. Ali ajde. Sedim smoren, oću kući. A vreme se kvari, poče neka kiša. Al se završilo to čudo. Nisam ni zastao da proćaskam sa koleginicma. Žurim se, oću kući. I izašao sam iz zgrade, polu mrak neki. A ona plavojka stoji ispred faksa. Ima neku dugačku braon jaknu, pocepne farmerice, skejterke, vezla neki šal, štali pod kapuljačom. Ajde dal da joj se javim. Ukapiram po nekoj sreći na licu da mene čeka. Natša, Taša. A nije loša Taša, ima poneku crvenu tačku na licu, jeste bleda. Ali nije loša.
Ćao Fićo, rekla je, a nekako umorna. Otkud ti, poljubim je u obraz, ja sam direktan. Pa, e sad. Jebi ga. Ono veče sam ti ostla dužna i pare i svašta. Oćeš na neku kafu, a mokra. Oćeš sad kod mene? Ima tramvaj direktno, tu nam staje, pokazao sam uz ulicu. Pa, sad. Ajde, smrzla sam se, stojim pola sata ovde, rekla je. Zbog mene, pitam je. Mhm, odogovori.
Da te vozim, da ti dam pare za taksi ili neku majcu za spavanje, podigao je tri prsta. Majcu, nasmejla se. Ok, onda. Imam za jednu buksnu, imamo neko pivo. Jle može, smeje se. Aha, protegla se na nejgovom krevetu.
Tramvaj je stajo baš blizu. Bilo je toplo, njoj su propustile patike. Fića je seo iza nje. Okrenula se, pa viri. Iz onog džepa je izvadio mali blok za crtanje, futrolu sa bojcama. Skinuo joj je kapuljaču. I krenuo da je crta. Koji je to talenat. Sve je pogodio, odličan je. I njene bubuljice i njenu mlohavu kosu, ten. Oči. Gledala ga je u čudu, ono iznad levog oka je zarastalo. Nije pominjao te scne, smao je crtao, a ona bulji.
Živi u palati, sakrivenoj u nekom dvorištu. Prošli su kroz zgradu. Bauhaus kuća iza, sa vrtom. Dedina, rekao je. Unutra toplo, lepo. Dao joj je suve čarape. Sedela je sa njim u kuhinji dok je podgrejavao pasulj sa kobasicama. On ga skuvao. Živi sam, njegovi su u Norveškoj. Kuć je strašno uredna, lepa. Ima puno skupltura, fenomenlan mderan nameštaj. Pili su pivo, jeli pasulj i turšiju. Kako je dobro bilo. Izvadio je neke sitne kolače posle. Sedeli su u njegovoj sobi, imao je mali dvosed, stočić, pa dva radna stola, pustio je Gobline. Krevet, orman. Neke velike jastuke za sedenje. Pili su kafu, jeli kolače. On je opet crtao. Sedeo je na podu. Sela je do njega.
Lepa sam tu, smeje se. Lepa si i uživo, odgovorio je. Jesi laskavac, munula ga je. E sad, smeje se. A baš si dobar sa tim bojama, a šta muti, lepo treba da mu kaže. Jesam, gleda je. A kako si naučio, pitala je, opet muti, nervira sebe. Imao sam problem sa motorikom, defektolog je video da volim da crtam. I tako. Ima tu i talenta, dogovorio je. Zato si ti upisao defektologiju, sad joj deluje nekako nežno Fića. Aha, da nastavim dalje., odgvorio je. Lepo. Fićo, a kako da ti se odužim, pitala je. Za crtež? Ma to volim da radim. Ja treba tebi da s eodužim, smeje se. Ne, nego za ovo, pokazla je na krastu iznad levog oka. Ljubi da prođe, smeje se Fića. Dobro, sela mu je u krilo. Jel bolje, pitala je. Još, smeje se FIća, zagrlio je oko struka. A sad, pita. Još malo, ljubi je po vratu. A sad, joj kako mu meka brada. Još, privukao je ssebi još više.
