4. poglavlje
Besperac
Nasmejla se kada je uštogljeni rekao da je pokojni Sava bio dobar otac. Nasmejale su se i njene polusestre MAgda i Iva. Jedino su male, Anika i Janja plakale. Čudne su sestre Jović. Ne liče na majke, ni na Savu. Ali liče jedne na druge. Jako. Desilo mi se par puta da štrecnem MAgdu, ona je od nas mlađa samo godinu i po dana, misleći da je moja Duki. Sava je bio čudna pojava evolucije, vaška al izgleda ko čovek. Trebale su da njegovo telo doniraju nauci. Za sve ove gdoine bitisanja ostavio je pet devojčica, solidnu količinu polu nelegalnih poslova i neke nekretnine. Kćerke su došle svih pet, od male Janje, desetogodišnjakinje, do Duki koja je prebacila tidesetu. Mirko i ja naravno. Ja sam pazio na male, Mirko na Ivu i Duki, Magda je bila sa Ackom. Njih tri su se dobro slagale, jednom u dneve nedelje su vodile ove male negde. A njih tri su se bar jednom nedeljno viđale.
Davili su nas pajtaši pokojnog Save, jedva su svi čekali da se završi. Odvezao sam male kući. Sava je jedni njhovu majku oženio. Sonja me dočekala ljubazno. Nema ona žena ništa protiv mene, protiv Duki. Brinula se za stan, da ne pripadne nekom drugom. Nije htela na sahranu. Nije htela ni Dukina Mira, ni Anđa. Sava je bio vaška. Duki me pozvala u sred noći pre četiri dana, rekla umro Sava. Najviše se brinula oko odnosa sa setrama, da ih Sava nešto ne posvađa. Savin advokat Rajko je brzo zakazao čitanje testamenta. Muvao je sa nekim apratmanima na moru, neki materijal prodavao za gradnju. Pa bilo neko prebijanje. Podelio tri apratmaniića kćerkama. Duki se smeje. Ima na kraju moje ulice neki lokla, onako na ćošku. Naušten, bila nekada kafanica. Moj deda je tu pio kafu i rakiju. Duki je maštala o nekom kafe kulturnom centru. Nekako je Sava izmuvao i kupio ga. Ostavio ga Duki. Plakala je.Sava i iz groba prtlja, neki njegovi su krenuli da sređuju lokal. A moji su prodali stan na Banovom brdu, kupili kuću u Karlovcima, a meni dali neku kintu. Dao sam je Duki, postao partner u kulturnom centru Turbina. Mirko smislio ime. A lepa nam Turbina, za sada fura kao kafeterija. Imamo i neke promocije. Duki vodi sve, onaj engleski nikada nije zvaršila. Ja sam partner iz senke, Mirko je našao dobru ekipu, Cole i Anja šank, Mara, Anita, konobarice.
Duki i Mirko su se venčali jesenas. Bacali paricu kome ću da budem kum. Ispao sam Mirku. Magda je bila kuma polusestri. Jovićeve male u ko crna zemlja. Teške, ko tučevi. Magda ima MArinu, Marina traži dečka. Ja sam slobodan. I na ve načine, da nas spoje. A fina je MArina, apotekraka, radi sa Magdom. Da su sestre Jović normalne, kao što nisu i da su nas pustile da se sami upoznajemo. Ko zna, ovako su nas baš davile. Sad MArina jeste jedna slatka, negovana gospođica. Plava, sa dugom kosom. Lepa jedna devojka, elegantna. Voli suknje i haljine. Bilo nam postalo zabavno da trolujemo Jovićeve. Al dobro, došla Nova godina, kod mene naravno. Mirko i Duki, Magda i Acko, Stefana i neki. I Marina. Naravno ja. Ostali smo nas dvoje poslednje, sedeli kod velikog prozora u dnevnoj. Gledali u sneg, pijemo kafu. Marina se izula, ima neku usku haljinu, uzeo sam njena stopla u krilo. Ne spava nam se, samo tako sedimo. Ima lepa stopala, neki ljubičasti lak na noktima.
Ležao sam na leđima u mom krevetu, MArina pored mene. Biližil se prvojanuarsko jutro. Lepa je MArina.
Zove se Nikola. Bili smo sedam godina zajedno. Onda je počelo da me pecka. Otišla kod ginekolaga. Imam triper. Nikola otkud ovo. Pa eto slučajno. Na kraju je slučajno bilo jedno pet godina. A živeli smo zajedno već. Ajde sad ti, rekla je. Nataša, Taša. Jedno devet godina se znamo. Mislim, od tih devet godina, sve ukupno smo zajedno bili tako oko šest godina. U dva navrata. I živeli smo zajedno. Prvi put smo raskinuli jer eto. Drugi put, pre dve godine. Uhvatio je nemir. Tako mi je rekla. Predaje negde rdone studije. Ona je antropolog, uzdahnuo sam. Filipe, nemoj da se uvredši. Mislim, Filipe. Ti stvarno bio ok. Ali meni nije prijao ovaj naš seks, rekla je. Ni meni MArina, nikako. Prija mi da delimo krevet ovako, rekao sam. Da znaš i meni, zagrlila me.
MArina i ja smo tako postali prijatelji. Šetali tog prvog januara po grada, jeli kestenje, pili kafu. Da je neka druga situacija, možda bi i bili zajedno. Lepo se slagali. PAmetna cura, lepa za videti. Pokušali smo da nešto budemo zajedno, ali je tipa bilo par dana. Pa ne ide. Oboje smo se ispraznili emotivno. Al dobro, izađemo da se prošetamo, sačekam je posle posla, pa jedemo kestenje, pijemo kafu. Dvoje sjebanih, jedno drugom izigravamo štaku.
Nismo Taša i ja nikada ustanovili zašto smo prvi put raskinuli. Bilo je ružno to, svađanje, pičkaranje. I ona je otišla. Bili mo možda godinu i po, maks dve zajedno. Kao što je sve bilo na početku slučajno, meni se dopala Stefana njena, a zavrašio sa Tašom. Tako smo se slučajno i pomirili. Zapravo sreli smo se slučajno, bilo leto, dal Bir fets bio ili tako nešto. I ona sedi na nekoj klupici. Zove me, kako sam joj s eobradovao. Nisam je video godinu dana. Taša moja, čudna je nekako. Onako mršava, ali ima lepu guzu, bleda, prirodno plava. I tako mršava ima neke bekovske noge. Sedi u nekoj haljinici, starkicama. Fališ mi Tašo priznao sam. Poljubila me umesto odogovora. Zaspali smo u žbunju pored Dunava. Sad smo drugačije gradili vezu. Prošli put je krenulo otvoreno, pa samo nas dvoje. I bilo je loše. Sad smo išli lagano. I došli do toga d aživimo zajedno. A bilo je dobro, Taša se nekako promenila. Prijao joj taj život. Jedno vreme. Nisam primetio, ona nije pričala. Uhvatilo je nešto, htela je nešto sa svojom diplomom da postigne. I nije joj išlo. Našla je posao u Irskoj. Predvač u nekom cnetru, šta li je. Studije roda. Raskinuli smo, otišla je. I nemamo nikakav kontakt. Baš je bilo onako. Jadno. Sve nam se lepo sredilo, dugo smo bili zajedno, bili srećni. Al dobro.
A Turbina je zapravo počela jako. Baš ono kao dobro. U kraju nema dobrog kafića. Odmah krenuli ljudi da dolaze. Sad Duki je Savino prvenče, nasledila mnogo njegove veštine u raznim poslovima. Primetila je da ljudi dolaze da rade, napravili odmham program za njih, odvojila im prostor, paketi kafe, sokića. Ma svašta. Pa krenule promocije knjiga, pa komisiono valja knjige, pa saradnja sa nekim izdvačima. Ima Turbina podrum jedan ogroman, tu smo napravili neki prostor za te promocije, svirke, razne večeri. Duki je čudo, za pola godine Turbina je postala populanrno mesto. Mita Sirovina i Braca Brale su često svraćali, njihova pojava je terala druge dripce od Turbine.
Ja sam već par godina radio na nečemu između stripa i vodiča za tinejdžere. Imao sam problem sa izdavačem, firma gde sam radio nije bila zainteresovana. Nisu ni drugi. Duki je predložila da probamo u okviru Turbine da izdamo. I uspela je. Skupila je i par mladih pisaca, izdaje im i promoviše knjige. Pravimo neke radionice. Vrlo sve lepo ide. Ona zadovoljna.
Stajao je za šankom, bio joj okrenut leđima. Ali je on sigurno. Neka plavuša je stajala sa njim. Nisu se dugo videli, ima dve godine. Taša je htela da ostavi neki trag u svetu, da nešto pormeni. Od uvek, zato je i blokirl davno faks, išla na proteste. Učestvovala u raznim akcijama. Odrekla se i svoje ljubavi. A bilo joj lepo to, kada je živela sa njim. Ali nije mogla više, osećala je da joj propada sve, osim te veze. Ona je bila dobra, zdrava veza. Našla je taj posao, rekla mu. Sedeo je na kuču. Zaronio glavu u šake. Nije prvi put da mu tako ode. Ali je ovo bilo dugo, možda trajno. On je ovde imao voj život, bio uspešan u vom posli. Mladi, lepi defektolog, koji još crta. Umeo je sa decom. Raskinuli su, odvezoa je na aerodrom. Sad dečuje srećno, sa ovom plavušicom. Ali nije sa njom, znala ga je dvoljno dobro. Kako stoji, kako je gleda. Vratila se pre mesec dana. Nije se javila ni Stefani, anjemu tek nije smela. Stefana i on su bili drugari. On je takava, privlači ljude. A Stefna se uvek ložila na njega. Krenuo je sa onom plavojkom, video je. Sakrila se iza stuba. Zastao je, ali otišao.
Video te je sinoć, pisalo je u poruci. Kapiram da nećeš sa njim da se vidiš. Al meni si mogla da se javiš, nastavila je Stefana. Fića se bori da se oporavi od svea. Nemoj mu otežavati. Ostavila si ga. Bilo je glupo i jadno. Nemoj ga tažiti, završila je.
Nije htela da traži Fiću, bila je došla na par meseci, službeno. Stvarno nije želela da mu kopa po ranama. Nije Ni sebi, relano. Trebala je da vod neku radionicu, partneri su pričali o Turbini, nekom super mesto baš za te stvari. Lepo je mesto, baš dobro sređeno. I u Fićinoj ulici. To joj se nikako nije svidelo. Ni susret sa vlasnicom. Ona je bila prvo zbunjena, pa srećna. Zagrlila je, Taša joj vrtila. Onda se rasplakala. Dubravka joj je bila drugracica, setila se svega. Njihovih kafa, večera, izlazaka. Ispovedanja. I onaj lep život sa Fićom. Nije bilo šanse da ga izbegne. Nikakve, on je suvlasnik. Duki će da ćuti, nije želela da im se meša. Ali on dolazi redovno.
Živela je msecima kod svog brata Luke. Sedela je na podu. Baš joj je bilo mučno što se srela sa Duki. Sve ono što je potisnula je isplivalo. I Fića, njihova ljubav, i Duki i njihovo drugragarstvo. Njena tajna želja da se ljubi sa njom. Sve. I Mirko, koji deluje ko ubica, a dobar ko mače. Kako je davno nju Duki nervirala, kako je mrzela. A postale drugarice najbolje realno. To a i relano je od Duki pokupila. I njen Fića. Javi mu se. Msilim Tašo. Znaš da je dobar lik uvek bio, bolje da zna, nego da se samo tupavo sretne, rekao je Luka. Njemu je bilo glupo da se druži sa Fićom kada je ona otišla. Al su održavali neki kontakt. Nije mu reko da je došla, ona ga molila.
Fićo. Ja sam u Beograd. Držim neke radionice kod vas u Turbini, poslala mu je poruku. Jako bih voleo da se vidimo Tašo. Ali ako ne želiš. Slobodno reci, odogovorio je. Ne znam, poslala je. Ok. Izbegavaću Turbini, kada si tamo, pisao je FIća.
Bilo je u kući još njenih tragova, tragova njihovg nekadašnjeg života. Fića je spavao, ono njegovo klasično. sa rukom preko lica. Jaoj, tetovirao se često. A samo su trebali da odu na večeru. I otišli su. Zapravo nikada nije prebolela svog dečka. Nikada. Falio joj je. Želela je makar da ga vidi. I on nju. Bilo je čudno prvo, kruti su bili oboje. Pričali o nekim glupostima. A baš neke gluposti. I onda umesto da se rastanu, Fića je poljubi. Želela je to. Ona je rekla idemo kući. Njihovoj kući. Žell je svoju kuću, svog dečka. Poslala je Luki poruku, kod Fiće sam. Dobila je cerekanje. Dečko s enije bunio. Spava notorno lako, kada ona trepne on se probudi. Sad se nije mrdao. A htela je da priča sa njim, a on ne mrda. Lezi bre tu i spavaj, Nataš, prommrljao je. Uvukla se na svoje mesto, zagrlio je. A velika mu ruka.
Nije menjao raspored stvari po kuhinji. I dalje je pio iz one žute šolje kafu. Ima je od kada su bili studenti. Donela mu je u krevet.
Filipe. Uf, ja hoću da bude, sa tobom. Mislim, relano. Ostajem ovde još četiri meseca, onda ću dolaziti redovno dok imam ugovor tamo. Mislim. Jel imamo ti i ja još šanse, pitala ga je tužno. Dobro došla kući Cico, povukao je kod sebe.
