6. poglavlje
Naftalinac
Nataša je opet cupkala ispred mog faksa. Sad je imla kapu, novu zelenu jaknu i martinke, na jednoj joj zelena, a na drugoj ljubičasta pertla. Opet se smrzla. Opet me čeka. Obraduje me kada tako izroni od negde. Ili mi kucne na vrata. Viđamo se tako neodređeno skoro dva meseca. Poljubim je u čelo, a ona se nešto okrenula, neki tip u kaputu je odlazio uz ulicu.
Imam gulaš, pire, pivo, buksnu. I sladoled, kažem joj. Mhm, smrzla sam se, cupka. Ajde, polazi onda, okači mi se na ruku. Fićo ima neka svirka večeras, oćeš samnom, pitala me. Što da ne. Otkud to, gledam je. Pa eto tako, zastane pa me poljubi. Otkud to, smešno mi sad. Eto tako, ajde idemo, ladno, vuče me. MOožeš da mi se javiš uvek, kažem. Ovako mi nekako zanimljivo, smeje se.
Udremla se u tramvaju, nije bilo mesta, pa mi sedi u krilu. A baš se smrzla. Deluje umornije nego obično.Nije baš ni puno jela, niti joj se pije pivo, spava joj se. Vrućkasta je. Neće da meri temperaturu. A sva mi nešto kilava, drma je groznica.Ko dete neko, neće da izemri temperaturu, neće prašak. Bega, nema snage, uspem da je nateram da obuče trenerku, da popije prašak i zaspi ona tako.
A nije ovo sa Tašom loše. Ovo nije veza, nije ni klasična kombinacija. A ima i neko kao drugrastva. Bane ona tako, sačeka me oko faksa. Danas me prvi put ljubila sama, van kreveta. Proverava onu moju arkadu stalno. A sad nije ona neka ribetina, al je nekako lepa. I pametna, bori se za dobro sveta. Lujkica jedna. Poljubio sam je u čelo. Promeškoljila se. Pokrio sam je još jednim ćebetom.
A što nismo u sobi, pita Duki, banuli ona i Mirko. Nataša spava tamo, bolesna je, odgovorima. Koja ti je ta, koluta očima Duki. Ona plava, mršava, kažem. Ti se još vucaraš sa njom, uzdahne. Ajde Dubravka ne seri, kaže Mirko.
Deki je baš dobar jedan momak, pametan. Puno je čitao, voleo da priča. Nekako delovao mudrije od vršnjaka, obrazovanije. Imao nešto gospodsko. On je voleo da je vodi na predavanja, na kuvano vino. I često su se viđali. Seks je bio, pa raln katastrofa. Mateja se tu muvao. Njih dvoje su bili nešto zajedno u srednjoj, pa postali drugari. Pa počeli da žive kao cimeri, pa kres kombinacija. Pa upala Stefana. Spavao ej sa obe, al je to bila kao tajna. I bio je ljubomoran. On je nešto glumatao, upao u nke levičarske priče, apa i njih dve sa njim. Njegovo je bila poza one su bile ozbiljne. Nataši se to sve sviđalo, mogla je nešto da uradi. Volontirala sa samohranim majkma, išla na proteste, vodila neki mali kružok. I onda Filip. On je druga priča, druga liga lik. Sa njim je mogla da duva, pije pivo, ali da se prošetaju i jedu pečeno kestnje, da bleje, da gledaju film, da priča o svačemu, da se smeje. Radi sa decom sa ulice, njegov humanizma nije pozerski, njegova pamet nije izveštačena. Ume sve da skuva i voli da kuva. Ručak kod njega, uvek fenomenalan. Ne ganja je kao Deki, nije pasivno agresivan kao MAteja. Al je pažljiv, fin. A onda opet ume da se pobije. Da je brani. Zarasla mu arkada, ima ožilja sad, ima ih više, doduše. A on trenira tako razne te veštine, a i umetnik. Ratnik umetinčkog srca, tako ga j jednom opisala, svom bratu od tetke Luku. Luka se počešao iza uveta i nasmejao. I onako veliki, pa uredan. Koji je to bio šok dok ga je gledala kako se umiva ujutru, pa gel, pa poseban peškir, pa četka bradu. On tipova sa kojima se petlja Fića je bio daleko van njene lige. Ona je nekako čudno građena. Sise nema, ima deble noge, a mršava. Kosa joj mlohava. I ima poneku bubuljicu. Al joj je sa njim najlepše bilo. Al nije baš bila sigurna, dal s eona njemu sviđa ili je samo seks. Al joj je lepo sa njim.
Sa Fićom se najmanje viđala, Deki je bio dosadan i uporan. MAteja je živeo sa njom u stanu. Fića je bio nekako najtoleraniji. A nekako joj to bilo krivo, da on ispašta. On joj nije zamerao, nalazio opravdanja za nju. Nenormlano skroz, najbolji je ubedljivo, a najmanje ga viđa. Al možda on i ne želi da se viđa sa njom previše.
Ti si mi sestra. Ja te volim, al Tašo, si budala. Prestani da razmišljaš. Fićo, oš se ljubimo u usta, bam oću, bam neću. Jedan probo, pa se usro. Ovi su papkari vulgaris, obojica. Mateja je degen, a ovaj Deki ko drvena furuna, lepo za videti, pričao je Luka. Pa al. obro trolu, probać, uzdahnula je. Nego Luka, kada je tako lako što si sam, bocnula ga je. Jer neću da se ljubi u usta, nasmejoa se.
Čudan je njen Luka, mnogo ga voli. Njegova brutalna direktnost je neveorvatna stvar. Nešto je tu bilo slično kao kod Fiće, ne samo pojava, tu baš ono liče, mesnati, svetli bradati likovi, nego ta brutalna iksrenost, vulgarna ponekad, a onda zaštitnički stav. Rešila je da ga posluša, jeste on namćorasti brat, samotnjak al je ipak veliki brat, mada je ona starija skoro pola godine od njega.
Deki je išao sa njom do Fićinog faksa. Imali su razogovor o njihvom odnosu, probala je fino. On je bio najlakši da ga šutne. Mateja joj je bio cimer, a Fićajoj se baš sviđao. Pričala mu je o rzaličitim senzibilitetima, o različitim navikma, interesovanjima. A on je odgovoraoa da sus ve to igrarije, da su njih dvoje povezani nečim na drugom nivou. Kako je ona za njega, on za nju, da su savršeni ljubavnici. Rekla mu je da im je seks loš, da je smara romantika. Onda je priznao da mu je prva, sad se smorila. Al je gušio i bez toga. Rekla mu je da ide da se vidi sa Fićom, nije ga bilo briga. Išao je sa njom, bojla se da će FIća opet morta da se bije, a nije htela to da gleda. Deki se sav nešto ložio, dok nije ugledao impozantnog Fiću. Dok je prilazi sa kezom, ljubio je u čelo, shvatila je da je Deki otišao.
Izvini, al ja sam malo u šoku, rekla je sa umornim osmehom. Što, smešna je, ko palačinka umotana. Pa kupio si mi uloške, gleda me. Ne kapira, stojim ispred nje. Dečacima je to glupo da kupuju, rekla je. Ok, šta god. Ajde da vidimo šta ima kod Lidije da se presvučeš, podignem je. Jel mnogo smrdim, pita. Ko tvorić, poljubim je u čelo.
Ima kod Lidije gomila tako odeće, veša koju nikada nije koristila. A biće ok Nataši za ovo vreme. Otišla malo da se otušira, još joj nije baš dobro. Nabila mi Dubravka sinoć pritisak. I Mirku i meni. kenja, pa sere, pa mrči, pa kenja. I neće da prestane. Natašu ni nezna pošteno, al joj smeta. Ona bi da budem sa nekom njenom, onom od onih finih seka sa kojima se druži. I koje je nerviraju. Duki jesta sva elegantna, popeglana našminkana, al je panker u duši. Ne smeta njoj da potegne pivo iz flajke, da bleji u nekom parkiću i duva. Al eto Našta je nervira, nije joj lepa. Namćor mali posesivni. Petru je nekada tako hejtovala, sad se čuje sa njom svaki dan. I kuka kako joj fali ova. Dubravak je teška ko crna zemlja, al mi je drugarica. Nemam pojma kako, ono kada smo kao bili zajedno, nekako je drugarrstvo postalov eza, pa veza drugarstvo. Nismo ni primetili. A Mirko doneo, goveče Velnigton. Neki papkari anručili, pa nisu znali šta je, pa da se ne baci. Taša ustla malo, dao sam joj Lidijinu kućnu haljinu, malo jela sa nama. Sva nikakva, a Duki se nadurila.
Taša je bila otvorena, rekla mi da sam jedan od tri lika sa kojima se tako viđa. Nekako mi nije smetalo, mislim a realno i pošteno. Ja sam hteo da kresnem njenu Stefanu, ne nju. Al opet i relano i pošteno, prijalo mi njeno društvo mnogo više nego Stefanino. Nije razmažena, naporna, kao Stefna a puna neke energije. I može čovek sa njom sve. Nije neka sad tu ribetina, al je lepa. Ne upeglava se, al je simpatično obučena uvek. I kako ja volim kada me čeka ispred faksa, pa cupka. Jaoj, a meni lepo. Joj, a dobra je Taša. Nije neki zahtevni pacijent, samo leži i ne traži puno, malo vode tu i tamo. I supicu. Dobila mukica na svu muku. I onda šokovi, kupio sam joj uloške. Potpuni šokovi, al srećna. Mogla bi a batali onu dvojicu, realno. A i ja bih mogao da batalim, Emu koja je sotavila dečka. I Stefanu. I upeglane. Lepo mi sa njom. A stvarno slučajno, Stefani sam poslao poljubac, Stefana je bolja riba, priznajem. A Taša došla. I ako je došla.
Sad ću da idem kući, rekla je. DObro, poljubim je u čelo. Kako to volim Filipe, rekla je. Oćeš da te vozim, pitam je. Jel ti teško, gleda me. Nije mi tešk, odogovorim. Nije ti teško, pita opet. Nije mi teško, odgovorim. Nije ti teško, opete će ona. Nije mi teško, aman zaman ženo ja sam ti ponudi, smejem se. Hvala ti Filipe, poljubi me.
Fića se razboleo, dva dana pošto je ona ozdravila. Bila je kod njega pola nedelje. Propao joj vikend, vikend provodo zapravo. Vikend je bio, pa mnogo dobar, i pored njene bolesti. Pa on se brinuo njoj, kuva supicu, meri joj temperaturu. Pa joj da neki lek, presvlači je. A nije joj dečko, samo jedan od jebača, al je rešila da mu bude devojka. I kupio joj uloške, sam otišao. Mateja se kostrešio kada mu traži, Deki je iskuliroa, svi drugi isto. Al Fići to normalno, potpuno. I sad on bolestan. A htela da idu negde. Spakovala torbicu, ide kod njega. Nema joj druge, mora da ga čuva, zaslužio je. Stefani smešno, i drago. Ona i Fića su se kresnuli par puta, mada su kao krili, znala je ona ipak. Mateja je kulirao, rekle mu da traži novi stan. Bio je ljut. Došlo je vreme da on ide iz njhovih života, smarao ih je obe. Debilko. Luka se smao smejoa preko telefona, počeo skoro da njače. Al se Fića obradovao kada je video na vratima sa torbicom. A bolestan jadničko njen, baš mu loše. Krivo joj bilo ona ga zarazila.
Fićina mama je vajar, kuća im je puna njenih skulptura, lepog nameštaja, sva je nekako uredna, udobna. Fića samo svoju sobu koristi, a ona kao lep mali stan. I ono kupatilo. A i to im dosta, nije neki zahtevni smarač sad, poslušan pacijent. I lepo joj sa njim. Duki i Mirko dolaze svaki dan da ih obiđu. Mirko ih hrani fensi klopom, bio jednom jebeni jastog. A Duki, ona je Fićina najbolja drugarica, kako je prvo mrzela, kada se sretnu hejtuje je. Kada joj je otvorila Taša vrata zakolutla je očima, Mirku neprijatno. Al sad neka druga priča. Čim je Duki shvatila da je Taša tu da se brine o Fići, odmah je krenula da je obožava. Postadoše drugarice, a tako bi da proba da se ljubi sa njom. Ima pune usne, kao meleskinj, apa ih uokviri olovkom. Uveče sapava sa Fićom, ima veliki krevet za njih dvoje taman. Lepo se slažu njih dvoje.
Otišla je po hleb, jogurt, mleko i onaj prašak za prehladu za Fiću. Čula je neku galamu u kući, videla kofere i torbe po podu. Provirila je u dnevnu sobu. Fića je stajao sa nekom ženom, stajao je sa svojom mamom, znala je da je to Lidija, mada je prvi put videla.
Pa kako se sam snalaziš, pitala je. Nije sam, tada je videla Fićinog tatu, u fotelji. Ju, pa jel ova lepa seka Natša, nasmejla se teta Lidija. To je moja Taša rekoa je Fića, češe se iza uveta. Ja sam Nraša, a htela je da bega. Draga nam je. Ja sam Lidija, ovo je Milovan, on je ustao da se pozdravi. Mi smo došli na Božić, smeje se Fićin tata. Ajde Filipe u krevet ti, Nataša pile ide sa njim, poterla je Fićina mama.
Što mi nisi rekoa da dolaze, pital ga je. Mislio sam da će sutra, leži na krevetu. Pa, duri se. Kakve veze ima, smeje se. Pa mogla sam sudove da sredim i da kupim nešto slatko, a nikada nije bila u tom fazonu domaćice. MA daj Nataša, opet mu smešno. A šta daj. Pa prvi put da upoznam ljude i ko debil neki. Mogao sai da mi kažeš. Njima si rekao očigledno, mune ga. Kako znaš, gleda je. Pa vidi ovo, kozmetika, rukavice, duksevi, kapa, pantalone. Sve moj broj, moj fazon, gleda ga. Ma to je za Dubravku, nego kevi bilo glupo, pravda se. Filipe, Dubravka i ja ne nosimo isti broj, niti isti fazon. Al dobro. Drago mi je što si se potrudio budalo jedna, poljubila ga je. Ej, pa šta da radim, smeje se. Jer sam tvoj Taša, a, smeje se. Jel ti fali nešto, pita je. Ma jok, bolji ne bi ispao ni u mašti, dečko, zagrlila ga je.
