Преко на другој страни,
Испред огледала,
Одрази црта лица су уткани.
Преко страна пуна чуда другог света,
Одлазиш иза огледала,
Губиш минђушу на поду отпалу са увета.
Нестајеш необјашњивим чудима,
Остајем сам окружен различитим људима.
Без тебе,
Трагам за твојим ликом сваком приликом,
Недостижан стојим пред њеном сликом.
Безуспешно очима и слепо,
Не проналазим ништа лепо.
Душа је цела са тобом се састоји,
Без тебе на обичном свету не постоји.
Ни са накитом у руци и пред сликом,
Уметност не може оживети с твојим ликом.
Каква ли су то чуда међу којима се скрива,
Мистерија чија се тајна не разоткрива.
Огледало се разбило на комадиће,
Распршило душу у ваздух на делиће.
