Кроз прозоре,
Сунца окупане терасе,
У тамне куте собе,
Задире Сунца зрак.
Буде се најтиша јутра односећи мрак,
Ослушкује нежна песма зоре,
Птице хитро прелећу највише горе
У потрази месту да се скрасе.
Обасјана лица светлошћу осмеси красе,
С терасе увиђам дрвеће носи златне украсе.
Време наслућује хладнију климу,
Далеко иза планина при мору плиму,
Припрему почетка спремања за зиму.
У осматраном,
Око мене, окружењу
Приводи се крај дружењу.
У природи је све наклоњено кружењу.
