Најлепше у природи постоји место,
за човека да ослушкује своје чуло шесто.
Најтише је место у природи која слуша,
свакој причи њен крај пажљиво саслуша.
Најлепша песма у природи постаје,
са њом толико речи не изостаје.
У њој свуда живих слика,
за песму увек постоји прилика.
Свака песма се због додира Сунца рађа,
од љубави те у свету не постоји слађа.
Ветром речи долазе да се ређају саме,
у стихове једна за другом, раме уз раме.
Свакој песми једном мора доћи крај
и заклоне облаци Сунца топао сјај.
Песма ће свој пут наћи у природи тој,
рајски извор вечних инспирација рој.
