Proleće, radost širiš kroz dan,
lakoćom je nosiš s cveta na cvet,
izblediš i odnosiš zimski san,
dok u tople boje rađaš svet.
Proleće, iz tvog oka tinja pogled,
sjaj osmeha krasi ti lice,
kroz procvala polja u nedogled
oživljavaš širom ulice.
Proleće, sa tobom sve je nežno,
istopi se što je bilo snežno,
pred vedrim likom tvojim
budan ja iznova stojim.
U čvrstom zagrljaju zime,
trena kad iščezavaju rime,
proleće mi strpljenje daruje
za svanuća dana kojim caruje.
Proleće, moji snovi su laki
kao perje slobodnih krila,
takav mi je sa tobom put svaki
čim se lepota tvoja otkrila.
Proleće,
znao sam da čekanju je kraj
onog časa kad sam saznao
za rani dodir tvoje ruke
koje su zemlju dotakle
i u novi početak sve potakle.
