Залазиш у мисли ти,
Живиш и из њих не излазиш.
Једним се назива исток далеки
И Сунца сјај, по јутру, тај се зна.
Далеко у том стању на јави,
Ноћ те узима на западу
И моје је тело ујутру у потпуном распаду.
Сан је осмишљени простор
И када заврши се дан и падне ноћ,
Једино место у којем постојимо ми.
Не желим да се будим и са тог места изгубим.
