Међу хиљаду рајских ружа,
једна се ка мом срцу пружа.
Волим тe, зашто нисам знао рећи,
чежња у ватри моје срце ће опећи.
Опија ме мирис као црвено вино,
много је слатко, питко и фино!
Љубав робује у чаши,
ослобађам те и гледам док одлазиш.
Пошаљи ми писмо,
прошло је дуго како се видели нисмо,
лакше је записати, него изговорити,
ја ћу ти првом приликом одговорити.
Одговорићу ти и одгонетнути тајну,
волим те до неба ко звезду сјајну.
Време је река ,,Ренос’’, оно тече
док о теби мислим и пишем ово вече.
Последња нада умире,
можда касно није.
Излила се Рајна кишом што лије,
поплавивши моје писмо,
ти и ја се никад више састали нисмо.
0 Komentara
Najstarije