Зашто ми је душа осетна,
за моје и туђе боли предосећајна,
због чега је и сама рањива и несрећна?
Зашто се вечито питам
и без одговара скитам?
Не добијам одговор ни два,
а ко мисли и пита се-
није за времена сва.
Зашто оно о чему знам,
као да већ било је ту-осетим.
Изнова преживим и спознам,
душом све ја предосетим?
Зашто ја срећи нисам могућ,
Зар слободној души, као птици,
лет ка њој је немогућ?
И зашто ја, од свих?
Зар је то једна казна-
да душа све сазна
и плати због њих.
