Моја мајка је волела снове
али не и разговоре о њима.
Једном је сањала мог брата
са наочарама и седом косом.
О томе је причала након што
смо чули да је поломио руку.
У њеним сновима били су и
коњи са равним потковицама,
празан пасуљ и шуме бамбуса.
Родила ме је на Јелисејевдан,
да ноктима гребем зид цркве,
да малтером протрљам очи
и да само у њих имам веру.
Моја мајка је волела снове,
али и то што исте не сањам.
Не памтим своје снове и
све заборављам пред зору.
