Облаци неки над домом нашимс
вијају гнездо твојој чистоћи.
Узалуд будим ти уснуле груди –
мајко, опрости ми самотне ноћи.
Руке су моје вечито празне, а
моја је бескрајна постала глад.
Неке су жене пратиле војнике,
неке на Косову тражиле хлад.
Узалуд будим ти уснуле груди –
узалуд тражим те у свакој сени,
под кожом мојом децембар зри,
под земљом спава све добро у
мени!
