nisam ti ja devojka za sve
ja sam ona što upiru prstom u nju
ona što je samo za sudar i lom
za srču pod mojim golim tabanima
što gazi po trnju
po Trnovu
po stolovima
nije to duhovni pad
to je od vetra, ili od dima
nema više vodenih radova
punih soli i čemera
sad se umire svaki dan
od milion malih uboda
ja sam ta
ona što joj se lice stalno menja
ona oštrokondža što se zlobno smeje
ona kojoj crna mačka pređe put
ona što nosi odrano krzno na grudima
ona što cigarama buši ozon
najmlađa ćerka, besna žrtva
kezim se dok ne okrnjim zube
i kad kažeš da znaš neku istu ovakvu
lažeš druže lažeš
