Pod nebeskim krovom
Što zastire pejzaž
I sjenama boji ulice gornje
Stihovi moji tebi su omaž
U hladu i miru pod Lukinim tornjem
Raspršio se pogled po padinama
Po zelenim slapovima tvojih sela
Još jednom sam uz katakombe sjela
Još jednom ti dušu tu negdje srela
Usnulog te bude ptice
Poljupcem sred kamenog čela
K’o da strahuju što slikam ti lice
I tužnim danima šaljem razglednice
Kad me budu lomili velegradski snovi
I sumorna obećanja njihova
Gledat ću tu sliku
moj mali grade
I prošaptati par o tebi stihova
Ella Bojčetić
