15. poglavlje
Stefan je polako otvorio oči, osećajući nelagodu na zapešćima. Pokušao je da pomakne ruke, ali bile su čvrsto vezane za zaglavlje kreveta. Panika ga je počela obuzimati dok je pokušavao da se seti kako je uopšte dospeo u ovu situaciju. Pokušao je da se priseti prošle noći, potpuno siguran da nije popio ni kap alkohola. Na njemu je sedela žena, duge plave kose, nevinih očiju, lepote dostojne anđela, ali grdna kao đavo.
„Maleni, izgleda da si dobro naspavao,” rekla je Kat šarmantno.
„Šta je ovo, jebote? Koji kurac si me vezala?” Stefan je bio zbunjen i ljut istovremeno. Pokušao je da sakrije paniku u svom glasu, ali dobro je znao ovu pakosnu ženu koja je uništila brak njegovih roditelja.
„Oh, maleni, samo sam htela da priredim malo za nas,” rekla je sa podrugljivim smeškom i noktima prešla po njegovom vratu. „Mislila sam da konačno možemo malo da se zabavimo.”
Stefan je pokušao da se oslobodi, ali uzalud. Od same pomisli na “to” što namerava Veštica dobijao je nagon za povraćanjem. Kat je nova/stara devojka njegovog oca Igora i majka njegova dva brata, Gregora i Lava. Njegova majka se morala nositi sa javnom prevarom, odgajati decu muževe ljubavnice i sada živeti u istoj kući sa ljubavnicom. Stefan je duboko udahnuo, pokušavajući da se smiri i proceni situaciju. Glava mu je pulsirala od besa i gađenja, ali je znao da mora ostati pribran ako želi da izađe iz ovoga. Kat je uvek bila majstor manipulacije, žena koja je rušila granice pristojnosti i porodice, a sada je, izgleda, odlučila da ga uzme za svoju sledeću igračku.
„Kat,“ promuklim glasom je rekao, pokušavajući da prikrije koliko je bio prestravljen, „ovo je bolesno. Šta god da misliš da radiš, nije u redu.“
Kat se nasmejala, nagnuvši se napred tako da je mogla duboko pogledati u njegove oči. Stefan je gledao ledini sjaj u njenom pogledu.
„Oh, maleni,“ rekla je, glasom prepunim lažnog saosećanja, „ti zaista ništa ne razumeš, zar ne? Dečačići spavaju nakljukani lekovima, tvoja jadna mamica ionako ne zna za sebe… Igor nije ovde i neće biti danima.”
Stefan je stisnuo zube. „Šta hoćeš da kažeš?”
„Hoću da kažem,“ počela je, „da sam se ja sve žrtvovala da se vratim Igoru, a opet nikakvu nagradu za to nisam dobila. Nikada tvoju jadnu majku nije hteo ostaviti! Dok je ona plakala u svojoj savršenoj kući i igrala se porodice sa mojom decom, ja sam morala da sisam kite da bih uspela da se ponovo vratim u Rusiju.“
Stefan ju je posmatrao kao da je poludela.
„Kakve to veze ima s mnom? Pusti me!”
Kat se nasmejala, glasom koji mu je ledio krv. „Nigde ti ne ideš, maleni. Ne dok ne završimo ono što smo započeli.“
Kat se nagnula napred, polako, kao lavica koja grabi svoj plen. Stefan je osetio njen vreli dah na svom obrazu i zadrhtao, ovaj put ne samo od gađenja, već i od sve veće bespomoćnosti. Instinktivno je pokušao da okrene glavu, ali Kat mu je brzo uhvatila bradu svojim prstima i poput mačke zabola nokte, bolno i čvrsto. Stefan je bio bez mogućnosti da se oslobodi, vukao je glavu, ali ga je ona tako silno stiskala da nije uspeo da se okrene.
„Ne, ne, maleni,“ rekla je tiho, glas joj bio sladak poput meda. „Gledaj me!”
„Ššš… Nemoj da se boriš, maleni,“ šapnula je. „Znam da nisi nevin dečkić… telo ti je tako čvrsto, snažno, jako… tako me činiš vlažnom, konstantno, i sve što želim je tvoju kitu u sebi.“
Stefanovo srce udaralo je divljački, od čudnog uzbuđenja, pomešanog sa panikom i gađenjem. Katine usne dotakle su njegove, prvo lagano, kao da ga iskušava, nežno, ubrzo gladna i divlje. Kat je spustila ruku između nogu i krenula da se trlja preko gaćica. Konačno ga je imala gde je htela, a Stefan kao da je konačno krenuo da joj se prepušta. Tako jak, snažan, mišićav momak bio je potpuno nemoćan i to je palilo sve više i više. Nije pustio ni glasa, baš kao što je i očekivala, mazila ga je, pod prstima osećajući njegovu čvrstu kožu. Odvojila je usne od njegovih, na trenutak ga samo gledajući. Cimnula je gaćice sa sebe i opkoračila ga okrenuta leđima, trljajući mu lice vlažnom nutrinom i zadnjicom. Stefan se u početku otimao, mrdao glavom, ali Kat je to samo još više palilo. Trljala se neumorno, sve dok on nije ubacio svoj jezik u igru. Uprkos gađenju koje je osećao prema njoj, miris njene pičkice ispunio mu je nozdrve i nije mogao ostati human. Bila je tako malena i uska, na obe rupice, što ga je skroz raspametilo. Počeo je da je liže intenzivnije, prelazeći uz duž vlažne nutrine, gurajući jezik sve dublje. Kat je divlje mrdala kukove, tako da je jedva dolazio do daha. Ječala je od silnog užitka koje nije osetila dugo vremena. Svršavala je glasno, još jače se nasedajući na njegovu glavu.
„Oh, tako si dobar, maleni,“ rekla je, nakon par trenutaka od glasnog i divljeg orgazma.
*
Stefan je ćutao o onome što mu se dogodilo. Nije imao snage da podeli svoju tajnu, a čak i da je želeo, nije bilo nikoga kome bi se mogao poveriti. Kat je nastavila da ulazi u njegovu sobu, iznova i iznova ponavljajući svoje užasne činove. Bio je sedamnaestogodišnji momak koji je pretrpeo ono što se rečima teško opisuje, a sramota ga je gušila sve u njemu. S vremenom je oslabio osećaj otpora u njemu. Postao je pasivan, prepuštajući se njenim željama, jer je verovao da mu je izbor oduzet. Kat je nad njim imala potpunu kontrolu, koristeći svaki trenutak da ga slomi. Iako je bio fizički jači od nje i znao da bi mogao da joj se suprotstavi, nije to učinio. Svaki pokušaj otpora bio je ugušen pretnjama koje je itekako bila sposobna da izvrši. Kat je bila ta koja ga je uvukla u mračni svet nemoralnosti, svet u kojem je Stefan, uprkos svom užasu, postepeno gubio otpor. Kako su noći prolazile, prihvatio je njene postupke kao neizbežnu realnost, žrtvujući vlastito dostojanstvo da bi njegova majka ostala pošteđena užasa. Iako je prezirao ženu koja ga je prisilno vezivala za sebe, nije mogao da joj se odupre. Svaki susret s njom ostavljao je sve veći prezir, sramotu, ali i osećaj nemoći. Jednom prilikom, u naletu očaja i besa, skupio je hrabrost i odgurnuo je od sebe. Kao i uvek, njena reakcija je bila surova – pretnje su počele da pljušte na mesto gde je bio ranjiv. Jasno mu je stavila do znanja da ako je još jednom bude odbio, da će se to odbiti na njegovu majku. Bila je surova, hladna, zla čak i prema vlastitim sinovima koje je gledala s prezirom. A Stefan je za nju bio mlado parče mesa kojeg nije mogla da se ostavi, iako je bilo jako opasno.
Svakim danom gubio je delove sebe. Postao je senka onoga što je nekada bio, previše obziran i nepoverljiv prema svima. Znao je da se nikada više neće vratiti na staro. Onaj sedamnaestogodišnji momak koji je voleo da vozi bicikl i izgubi se u muzici više nije postojao. Sada je bio nešto drugo – nešto mračno, iskrivljeno, gotovo nalik zlu koje ga je kreiralo.
„Zaslužila sam sve, maleni, zar ne?“ rekla je. U tom trenutku nije znao šta to znači, ali ju je mirno poslušao i legao preko stola, kao što je od njega tražila.
Kat je pljunula u šaku i mazila po njegovoj zadnjici, polako prilazeći uzduž i blago pritiskajući anus. Stefanu se nije dopalo njeno milovanje, ali nije poduzeo ništa. Poskočio je kada je iznenada prislonila prst uz rupicu i gurnula ga celog unutra. Osećaj je bio neprijatan i nedoživljen. Kat je vešto ubacila i kažiprst, a anus je pulsirao, pa je nastavila da gura sve brže. Uhvatila je razarajući ritam, pa osim neprijatnosti, osećao je i bol. Kat je dominirala situacijom, dok je Stefan drhtao pod svakim njenim dodirom, osećajući snažnu mržnju prema njoj i sebi što je dopuštao da se ovo nastavi. Kat je nastavila da gura prste, uživajući u njegovoj nemoći.
Za Stefana ovo nije bio samo fizički čin; bilo je to ponižavanje njega i razbijanje identiteta. Kat je drugom rukom obuhvatila njegov ud i lagano prelazila po njemu. Dok mu je um bio preplavljen osećajem stida, besa i gađenja, njegovo telo je odgovaralo na ono što nije tražio. Gurao se prema nazad u mahnitoj želji da se nabije na njenu ruku, a ona je vešto savijala prste duboko unutra da je dodirivala prostatu.
„Oh, maleni,“ rekla je. „Možeš da se opireš koliko god hoćeš, ali tvoje telo me želi.“
Još uvek je osećao stid, bes… ali kao da je dodirnula G-tačku i on je počeo da se trese kao struja, prosipajući seme u njen dlan. Kada je izvukla prste iz njega, osećao se još čudnije, kao da se širio i skupljao…
„Otac i sin, očito jako vole prste u svojoj guzi,“ rekla je gotovo oduševljeno. „Igor se prvo bunio oko ovoga, nije želeo, ali sada ne može da svrši dok mu ne guram prste,“ govorila je, a Stefan se osećao sve gore i gore. „Dopušta mi da ga jebem silikonskom kitom, kao što ćeš i ti da dopustiš.“
Posljednje poniženje koje je Stefan osetio bio je očajnički potez Kat, onaj trenutak koji ga je zauvek promenio. Međutim, novo poniženje ga je dotaklo kada je Manon uzela stvar u svoje ruke i počela ga udarati kaišem po telu, ostavljajući ga slomljenog i nemoćnog. Kada se osvestio, još uvek je ležao na hladnom podu, krvav, izudaran kaišem, osećao je bol u ruci koju mu je prethodno povredio Kiril, bolela je pri svakom pomaku, i užasavajući bol u predelu lica. Blizu njega je ležao Kiril, nepomičan, bio je mrtav, još pre nego što je Stefan pretrpeo brutalni napad. Stefan se nije sećao puta do bolnice, ali bol koja je trajala nedeljama itekako ga je podsećala na ono što se dogodilo.
Manon je uspela da pobegne. Zahvaljujući Borisu, koji je do tada odrađivao sve kako bi Stefan dobio ono što želi, sada mu je oduzeo Manon kao da je reč o komadiću kolača. Boris je bio profesionalac, a svaki trag za njima nestao je još te noći, brišući sve što bi moglo da ih razotkrije, ostavljajući Stefana u mraku, slomljenih ruku i potpuno bespomoćnog.
Dok se oporavljao od dobijenih udaraca, Stefan je mirovao, ali u njegovoj glavi nije bilo ni tračka mira. Vreme je provodio tako što je kovao nove planove i tražio Manon. Kirilovo ubistvo je vešto prebacio na leđa braće Maksimov, podstičući sve da veruju da su oni odgovorni za njegovo stradanje. Uverio je sve da su mu oteli sestru, koristeći njihovu želju za osvetom kao pokriće za svoje vlastite igre. Znao je da će Konstantin imati odgovor na ove provokacije i da će napadom potvrditi sve ono u šta drugi treba da veruju. Dok su pojedini planovi tekli po želji, nikako nije uspevao da uđe u Manonin trag. Nestala je poput žrtava koje su ostavile samo tragove svog života do tog dana, bez ikakvog traga. Iako su svi tragovi vodili u pogrešnom smeru, nastavio je odlučno da sprovodi planove u svoju korist. Tragovi su vodili pogrešno, sve dok nešto nije postalo ispravno… pronašao je Kat. Manoninu mamu. Ženu koja mu je uništila život. Žena zbog koje je njegova majka bespomoćno presekla vene. Nikada mu iz glave nije izašla scena njegove mrtve majke. Ležala je na podu, otvorenih očiju, oko nje je bila velika lokva krvi i dva mala žileta. Ubila je sebe zbog kurve koja je dve godine i tri meseca neumorno seksualno, fizički i psihički zlostavljala njenog sina. Kat je nastavila da živi normalno, a njegov život je zauvek bio izgubljen u tami, ostavljajući ga u večnom paklu. A sada je tu osobu imao na dohvat ruke, da joj naplati za sve što je doživeo od njene strane.