Korak do dna

8. poglavlje

Manon je posmatrala krupne kapi kiše koje silovito padaju, dok je razmišljala šta joj pametno da čini. Obgrlila je svoj stomak zaštitnički, koji se još nije video, ali će uskoro početi da se primećuje. Stefan ju je posmatrao na jeziv, bolesni način koji normalno biće nije moglo da razume. Morala je da se konačno zaštiti, sama, jer druge opcije nije imala. Tihi koraci iza nje prekinuli su je u razmišljanju, a blagi stisak njenog ramena naterao je da se okrene prema osobi.

„Spremna si?” upitao je i brižno je pomazio po obrazu. „Rekao ti je Stefan da te uzimam sada?”

„Nisam spremna,” tiho je izustila.

„Polako se spremi. Uzmi ono što ti je najbitnije.” Kiril joj je rekao i pogledom prešao po njenom licu. Njeno lice delovalo je izmučeno, nekako bledo, uvek je bila bleda, ali sada je bila bleđa nego pre… „Jel se dogodilo nešto?”

„Da, jeste.”

„Šta?” Manon se trgnula kada ju je ponovo dotakao po licu i udaljila korak od njega.

„Stefan mi je… mislim, pokazao mi je tvoje žrtve,” sama pomisao na slike izazivala je tešku mučninu.„Poput nekog kratkog filma, izrađene slike su popunjavale sto. Svaka devojka je imala plavu kosu, istu kao ja, lice kao moja… ista ja. A na drugim slikama muška ruka vuče kosu i naslanja je na zid.” Manon je zatvorila oči, preplašena scenama koje su joj ostale u svežem sećanju. „Devojka potpuno gola, presečenog grla, krv je svuda, a na krvavom stomaku devojke penis u erekciji.”

Kiril je mirno slušao ono što mu je Manon govorila, jedva izgovarajući reči, vidno potrešena zbog viđenih slika, ali znao je da postoji daleko više od toga, njen preplašeni i u isto vreme šokirani izraz lica govorio je da ovde ima puno više.

„Rekao je da su moje žrtve,” izgovorio je cinično.

„Da, rekao mi je,” Manon je potvrdila. „Takođe je rekao da me pratiš godinama, da ti je kuća puna mojih slika, da me pratiš od kada sam bila beba pa do dana današnjeg i da su sve tvoje žrtve povezane s mnom.”

Kiril joj ponovo bio prepotentno govno ljudskog oblika, s tim ciničnim osmehom na licu, obratio joj se kao da je osoba sa specijalnim potrebama: „Lepa i plava. Pravi izgled za ‘glupačicu’, prava si plavuša, ako veruješ osobi koja te fizički maltretira, psihički zlostavlja i pritom mašta o tebi prljavo. Onda svaka čast, mala!”

„Misliš da ja ne znam kakav je Stefan?” povisila je ton. „U kavezu sam zaključana poput ptičice i nemam prava na slobodu. Čak i ptičice jednog dana odlete iz svog kaveza, a ja ću jedan kavez da zamenim drugim.”

Kiril je pokušao da je dotakne po ruci, ali se Manon u zadnjem trenutku izmakla.

„Ne diraj me! Gadim se!” Manon je namestila gadljivi izraz lica. „Rekao mi je ono što si i ti meni, da je devojci stalo srce… kako da ti verujem kada i on to zna?”

Kiril je ponovo izgovorio reči kao da je ona nesposobna da razume: „To je podatak do kojeg svi mogu doći, dao sam izjavu u policiji. Misliš da sa mojom moći nisam mogao da učinim da nestane ta mrlja s mog imena?” upitao je kao da očekuje odgovor na pitanje.

„Stefanu sam rekao ja za ženu koja umrla tokom seksa, nakon što sam mu čekićem slomio prste.”

Manon se trgla nakon njegovih reči. Stefan je imao slomljenu ruku, ali nije znala da mu je Kiril slomio prisilnim i nasilnim putem.

„Znaš šta sam zatekao kada sam ušao u kancelariju?” ponovo je upitao, a ona je mrdnula glavom. „Tvoju kopiju kako puši kurac Stefanu.”

Manon je ispustila glasan jecaj i rukama preklopila uši. Nije više mogla da izdrži da sluša.

„Devojka je bila ista ti. Potpuno. Doduše, odrađena operacijama.” 

Prišao joj je i jednom rukom je pribio uz sebe i uhvatio joj bradu prstima.

„Ne poznaješ me, mala, i normalno je da mi ne veruješ. Polako. Žena i deca su za mene svetla tačka, nijednu ženu ne bih udario, ni čveger joj ne bi lupio, ali vreme će da ti pokaže ko je kakav.”

„Iz njegove sobe izašla je devojka koja je bila poput mene. Znam da on ima neku vrstu bolesne opsesije s mnom, ponekad noću dolazi da me posmatra, ali nisam znala da je ovo u pitanju.”

„Dakle, veruješ mi?”

„Verujem da ono na slikama nije tvoje delo i da donekle možda i nisi ono što govore za tebe. Barem mene nisi fizički povredio, ali puno puta si bio odvratan prema meni i ponašao se kao da nisam vredna osoba tvom intelektualu. U trenutku kada sam izgubila svaku svoju vrednost, dok je moja psihološka psiha narušena, ti si se ponašao kao đubre prema do trenutka dok… ne znam ni ja. Pomislim da možda ne želiš da mi fizički naudiš, ali ja nemam kako da uporedim ono što mi govorite i trenutno imam samo njegovu i tvoju reč.”

„Potreban ti je čvrst dokaz i puno kockica da složiš sliku.” Kiril je mirno izgovorio i snažne ruke okružio oko nje.

„Zašto želiš da me oženiš? Razumem da je to u vašem svetu mafijaša normalno, ili šta god, ali ja nisam u tom fazonu. Htela sam skočiti sa zgrade, izgoreti živa u požaru, umreti od izglađivanja… bilo šta samo da umrem. Samo da se ne udam za nepoznatog muškarca i budem još nekome vređa za udaranje.”

„Dobro telo imaš i lepa si, dovoljno da te oženim jer si već naučena da budeš pokorna i mirna žena.”

Manon se izmakla iz njegovog slabošnog stiska. „Pali te mlado meso kao i Stefana. Zato, ne smatram da si ništa bolji od njega, iako je on daleko po ‘dokazima’ gori od tebe, a tebe ne poznajem pa da mogu da kažem koliko si loš.”

„Nisam znao da si maloletna.” Kiril je stegnuo vilicu.

„Dve godine ništa nisu, ali ako si ti otprilike Stefanovo godište, onda si čitave dve decenije stariji od mene! Vi muškarci smatrate da je to u redu, ali za mene godine imaju svoje prednosti.”

Kiril joj ništa nije odgovorio. Ne, nikada pre ga nije bilo briga koliko osoba koju jebe ima godina, ali nikada ga nisu zanimale curice, a ona je za njega bila tek mali devojčurak kojoj je po godinama mogao biti i otac.

„ Ako si se nadao svežoj i neiskorišćenoj pici na pladnju, moram da te razočaram,” Manon je usudila da mu se izruga. „Nisam nevina. Konstantin mi je bio prvi.”

„Zaljubljena si u njega?”

„On je za mene dalek, poput mamuta, izumreo je, a ja sam poput paleontologa, pokušavam sklopiti sliku sećanja, razmišljajući o onome što je bilo i shvatam da je bilo nepotrebno.” Slegnula je ramenima.

„Toliko loš, a?” Nasmejao se.

„Ne, zapravo je bilo savršeno. Lepo. Ali ono što hoću da kažem je da nisam zaljubljena u njega i da me ne zanima. Iskoristila sam njega, jer me Stefan nije mogao dati okaljene časti, ali ispalo je da sam bila sa muškarcem koji je svakako trebao biti moj muž.”

Kiril je gledao nju, kako je iz tužne i uplašene devojke prešla u ravnodušnu. Stisnuo je vilicu. Nije mu se dopalo što ju je gad od Maksimova uzeo, načnuo paketić koji je trebao biti njegov.

Manon je primetila njegov stisnut izraz lica i rekla: „Nisi znao. Ne dopada ti se, a?” Imitirala je njegov izraz lica i osmeh.

„Svakako ne mogu da se udam za tebe.”

Kirilov telefon je zvonio, ali je on ignorisao osobu koja ga zove.

„Zašto?”

„Jer sam trudna,” prekinula je.

Ponovo je zvučna melodija i Kiril je izvadio telefon iz prednjeg džepa, pročitao ime osobe i rekao: „Na ovo moram da se javim.”

Manon je gledala kako izlazi iz sobe. Nije znala da li sme da mu veruje, ali nije mogla da se uda za njega, upravo zbog toga. Nije mu verovala. Došetala je do pića, koje je prethodno doneto tu radi ostvarivanja plana, i otvorila unutrašnjost prstena.

Samo za svaki slučaj, pomislila je.

Sipala je prah i pomešala ga sa alkoholom, baš kako joj je Stefan rekao.

*

„Hoćeš da kažeš da postoje dokazi da ipak između njih ima veze?” upitao je Kiril svog sagovornika, potpuno šokiran.

„Ne, da… ne znam šta da mislim, ali ima slika koja dokazuje tu tvoju teoriju.“

„Znači, ipak između Stefana i Manon ima nešto?” Kiril je upitao.

„Žao mi je. Mislio si da je devojka zatvorena, ali izgleda da između njih postoji ljubavna veza. Manon ga je prevarila sa Konstantinom i onda ju je zatvorio u sobi. A iz kojeg razloga je ponudio tebe, to ne znam.”

Zato što je mislio da ubijam žene i da će joj biti pakao pored mene.

„Pošalji sliku.”

Kiril je rekao i spustio slušalicu. Par trenutaka kasnije, porukama je stigla, i otvorio je slike, potpuno šokiran promenom situacije. Za Manon je mislio da je dobra cura, a ispostavilo se da ona može imati odnose sa najrođenijim rodom. Manon i Stefan u zanosnom poljupcu, dok joj on prstima mrvi zadnjicu. Prepoznao je njegovu tetovažu lava na ruci i drugu slomljenu ruku. Ona ruka koju mu je on slomio, misleći da štiti devojku koja pati kroz život i preživljava nasilje.  

Stefan je stajao iza, gledajući kako Kiril steže telefon i pakosno se smejao. Njegov plan je išao kako treba. Kiril je poverovao da je na slikama Manon, čak i sam Stefan bi rekao da je to Manon. Devojka sa kojom se slikao bila je Manonina najbolja i najukusnija kopija. Bila je ista poput Manon. Puštala je kosu i farbala, oblačila iste stvari, izmenila lice operacijama, koristila sočiva kako bi imala iste boje očiju. Najbolja kopija, toliko ista, da nije bilo razlike između njih. Posmatrao je kako Kiril steže vilicu i ulazi u Manoninu sobu i sada je bilo samo potrebno da čeka. Stefan je bio siguran da će Kiril napasti Manon.

Manon se trgnula kada su vrata naglo otvorila, a Kiril ušao unutra vidno promenjenog raspoloženja. Na licu mu se ocrtala ljutnja, oči su mu bile tamnije, a vilica jako stegnuta. Zakoračio je napred, a miris njegovog besa ispunio je prostoriju. Manon se lecnula kada se našao ravno ispred nje.

„Ko je otac bebe?” Ton glasa mu je bio ljut, a namrštene obrve su to potvrdile. Možda nije trebala da mu kaže.

„Konstantin.” Manon je tiho rekla.

„Da nije možda Stefan?” viknuo je.

„Zar se ne tucaš sa njim?”

Manon ga je bledo pogledala i jedva izustila: „Molim?”

Kiril joj je poturnuo telefon ispred lica, i Manon je gledala sebe u zanosnom poljupcu sa Stefanom.

„To nisam ja,” rekla je Manon.

„Ne laži. Imam dokaz.“

„Imaš dokaz osim ove slike?” upitala je. „Ma ajde, najbolje ti znaš šta Stefan radi.”

Kiril je koraknuo prema malom stolčiću, gde se nalazio alkohol, sa namerom da popije, kako bi se smirio. Manon je primetila da je vidno ljut zbog razvoja ove situacije, ali i ona je ljuta što je poverovao u Stefanovu podvalu. Stefan je namestio da Kiril vidi slike, rekao Manon da mu podvali drogu u alkohol i razumela je sada zašto je to uradio.

„Hteo sam da ti pomognem. Da te izbavim iz ove situacije, jer sam mislio da te Stefan zlostavlja… ispostavilo se da si ti kurva željna kurca, da čak naskačeš na kitu svog brata. Prosta mala lažljivica koja je pokušala da me zavede i iskoristi. Htela si da Stefan bude ljubomoran.”

Kiril je rekao kao da ju je prezirao.

„Čestitam, uspela si. Ljubomoran je. Oboje ste bolesnici teški.”

Nije ga zaustavila kada je uzeo čašu u ruku. Čim je progutao prvi gutljaj, osetio je neobičan ukus, ali je zanemario taj osećaj i popio čitavu čašu. Međutim, već nekoliko trenutaka kasnije, počeo je da oseća da nešto nije u redu.

„Šta si mi uradila?” upitao je, sada se već teže osećajući. Telo mu je postajalo sve slabije i hladnije. Oči su mu se zamutile i jedva je uspeo da napravi korak prema Manon pre nego što su mu se kolena podvila i pao je na pod.

Manon će te jednog dana srediti i sa robom nahraniti pse, koliko te jako “ceni.”

Kroz misli mu je prošla rečenica koju mu je Stefan rekao.

„Stavila sam ti drogu u alkohol.” Manon je izgovorila mirno, gledajući kako Kiril leži na podu njenog kaveza. „Žao mi je što si poverovao u Stefanovu podvalu. To nije istina! Ja se borim svaki dan za jedan dan, da preživim, da beba i ja izađemo živi odavde, ali… kako uopšte možeš da misliš da je to istina?”

Želeo je da joj nešto kaže, ali nije mogao progovoriti ni reči. Kiril je počeo da se znoji, teško diše i gubi boju u licu.