10. poglavlje
Kao ljekar sam mislila da znam kako smrt izgleda. Sada shvatam da je ona prava Ja umrla kad je ugovor potpisala.
I svaki poljubac od Hektora je bio Judin. Sada znam dok umirem zamišljam sebe pokraj drveta zove ili bazge. To je drvo na koje se po vjerovanju Juda obijesio kada je izdao Gospoda Isusa Hrista. I po tom predanju zato pčele ne lete na njegov cvijet.
Ja sam bila kap Juda izdala sam Boga. Ali kao u snu dok krvarim samo poželim da mogu ispraviti svoje greške. Jer ona prava je umrla sa potpisanim ugovorom.
Čujem glas odnekud poznat, ali odavno ga nisam čula.
“Želiš li ga, želiš li mač?” pitanje samo jednom.
Bez po govora i razmišljanja dok me život napušta kažem DA.
Budim se i čujem zvuk aparata u bolnici sam.
I čujem riječi
I kažem sebi neću biti kao “ona nekad već sam ova sad.”
