1. poglavlje
FLASHBACK
Oskar P.O.V.:
„Moram ti nešto reći, Oskare!“ poče Viktor nervozno, prebacujući levu nogu preko desne dok je sedeo u kožnoj fotelji. „Hej, slobodno. Znaš da meni možeš sve da kažeš!“ ohrabrivao sam ga stojeći prekoputa njega, oslonjen na veliki drveni braon sto. „Znaš… ja… dugo sam se mučio sa onim što osećam.“ „Ne znam baš da li mogu da te ispratim,“ zbunjeno rekoh. „Pa, u meni postoje izvesna osećanja prema jednoj osobi!“ nekako je prevalio preko usana. „Bravo! Baš mi je drago zbog toga! Ti si moj najbolji prijatelj i zaslužuješ da budeš srećan!“ radosno uzviknuh. „Pričaj mi, kako se zove, kako izgleda, sve. Želim da znam kako izgleda lepotica koja je osvojila tvoje nepobedivo srce!“ rekoh, vidno uzbuđen i nestrpljiv da saznam o kome se to radi. Viktor se snebivao i ustade sa stolice na kojoj je sedeo, priđe do mene. „Mislim da nema smisla više da krijem to što osećam. ZALJUBLJEN SAM U TEBE!“ prevali naglo preko usana i spusti pogled u pod, ne smejući da me pogleda u oči; zaćutao je i čekao moju reakciju. Gledao sam ga netremice, pokušavajući da svarim ono što sam upravo čuo. „Da li si ti svestan šta si izgovorio?“ namršteno rekoh. Nije bilo odgovora. „TEBI govorim!“ viknuh i rukom uhvatih Viktorovu bradu. Mogao sam da osetim trnce koji su prošli kroz Viktorovo telo i on zadrhta. Gledao je u mene i progovorio: „Da, Oskare. Znam. I to vrlo dobro.“ Neka snažna želja me terala da lice primaknem Viktoru, delilo nas je nekoliko milimetara. Teško smo disali. Ruku sa Viktorove brade sam premestio u njegovu kosu. Pogled mi se spustio na Viktorove usne. Imao sam goruću želju da osetim slast tih usana. Izgovorih: „U kom momentu se to desilo?“ i ugrizoh se za donju usnu. „Onog dana kada smo trebali da idemo na žurku kod Lea, sećaš se? Tada si me upoznao sa Emili! Tog trenutka sam shvatio da sam zaljubljen u tebe!“ reče Viktor.
END of P.O.V.
END OF FLASHBACK
┎┈┈┈┈┈┈┈୨♡୧┈┈┈┈┈┈┈┒
Ponedeljak popodne uoči žurke kod Lea. Leo je Viktorov i Oskarov blizak prijatelj. Ima divan velik restoran u koji momci rado svraćaju posle posla da se opuste i ručaju. Leo je odlučio da organizuje veliku žurku pošto mu je Oskar rekao da će dovesti Emili da je upoznaju. Oskar je uzeo slobodno popodne i rekao svojoj sekretarici da otkaže sve sastanke zakazane za taj dan pošto on treba da ide na tu žurku i treba da pozavršava neka privatna posla. Trenutno sedi za radnim stolom i piše email. Emili je na poslu; javila mu je da će izaći ranije kako bi se na vreme spremila za žurku. Iznenada Oskaru zazvoni telefon; bio je to Viktor. “Halo druže! Šta radiš?” upitao je veselo. U glasu mu se moglo osetiti da je uzbuđen zbog žurke. “Evo me pišem e-mail. Uzeo sam slobodno popodne kako bih se spremio za večerašnju žurku! Dolaziš? Imam jedno iznenađenje za tebe!” odgovorio je istim tonom. “Da da. I ja imam da završim neke obaveze u gradu. U koliko sati beše?” “U 19h.” “Odlično. Onda se vidimo večeras! Ćao!” “Ćao druže!” Oskar odloži telefon sa strane i nastavi sa pisanjem e-maila. Kada je završio posle par minuta, zatvori laptop i uputi se ka kuhinji kako bi nešto prezalogajio. Otvori frižider, uze šerpicu u kojoj je bio ručak od predhodnog dana (pileći medaljoni u sosu od pečuraka) i stavi je na šporet da se podgreje. Za to vreme otvori viseći ormar, uze čašu i napuni je hladnom vodom. “Treba što više vode da pijem ako želim da ostanem ovako zgodan!” kroz osmeh reče Oskar. Ubrzo je i ručak bio podgrejan; presuo je sadržaj u tanjir, uzeo pribor i seo za sto da jede. Razmišljao je šta bi mogao da obuče.
┎┈┈┈┈┈┈┈୨♡୧┈┈┈┈┈┈┈┒
Viktor je sedeo u radnoj sobi svog stana za stolom i štiklirao obaveze koje je završio. Ostalo mu je da kupi poklon za Lea. Osećao je da je nekako morao da mu se oduži za sve ono što je učinio za njega. Pošto zna koliko Leo voli kuvanje, odlučio je da kupi jedan lep kuvarski set koji će biti u velikoj lepoj pletenoj korpi. U tom setu će biti: teglice sa začinima, drvena varjača, flaša maslinovog ulja, flaša soja sosa, rukavicu za rernu, rende, kalup za pečenje, kuvar sa receptima, flaša dobrog vina. Tačno je znao gde to može da kupi: blizu njegovog stana je bila radnjica koja je prodavala takve setove. Imali su za kuvanje, za kafu, kozmetičke… Divna radnjica zaista; Viktor je često imao običaj da ode da razgleda. Tako je i dobiju ideju za Leov poklon. Ustade od stola i ode do ormara sa odećom. Otvori ga. Hmm, obući ću kariranu košulju, svetlo plave farmerke i bele patike. A kada se vratim, onda ću uz sestrinu pomoć da vidim šta ću za žurku. Ubrzo se obukao i uputio ka kuhinji. Tamo je bila njegova sestra koja je spremala ručak. Na putu ka kuhinji, začuo je njeno pevanje. “Kako peva, čoveče!” iznenađeno pomisli Viktor. Uđe u kuhinju i priđe sestri koja je stajala kod radnog stola i seckala povrće.
“Sekice moja mila, kako si?” veselim glasom je upita i bratski poljubi. “Hej mili. Evo ko što vidiš, veselo!” nasmeši se toplo. Njih dvoje su uvek bili tu jedno za drugo i čuvali onom drugom leđa. “Lepo. Čuješ, idem do radnje da kupim Leu poklon pošto je već pola šest. Treba da se vratim da ručamo, da se istuširam i spremim.” “Važi bato. Ajde, vidimo se!” “Odoh!” reče Viktor i žurnim koracima izađe iz stana. Radnja je bila dva ćoška, te se veselim korakom uputio. Ušao je u radnju i prišao kasirki uz osmeh. “Dobar dan, video sam ovde kod Vas jedan lep set za kuvanje. U pletenoj korpi je.” “Dobar dan! Da da znam na koji mislite. Sad ću Vam ga doneti.” Žena izadje iza pulta i ode do magacina. Brzo se vrati noseći veliku korpu. “To je ta korpa!”radosno uzviknu Viktor kada vide korpu. “Uzeću je!” Izvadi karticu, plati i srećan se uputi ka stanu noseći poklon. “Stigao sam!” sa vrata viknu. “Važi, ajde ti u trpezariju, sad ću ja!” Viktor uđe u trpezariju i korpu spusti na manji stočić sa desne strane čim se uđe u sobu. Sede za trpezarijski sto i sačeka Meri. Eto i nje. Krenuše da pričaju. U jednom trenutku, Meri izusti: “Hoćeš li da mu priznaš?”Viktor se zagrcnu. “Kome?” upita je uz dozu iznenađenja. “Znaš ti kome!” bila je uporna i nije odustajala. “Otkud ti to?” “Pa vidi, primećujem već izvesno vreme varnice između vas dvojice!” rekla je cvrkutavo. “Uh, zar se toliko primećuje?” sramežljivo je upitao oborivši pogled. “Pa sestrinske oči sve vide. Ne brini, nikom ništa nisam rekla o tome!” ohrabrila je malo što je kod njega izazvalo da joj prizna. Podiže pogled i nekako ponosno izgovori bez zastajkivanja. “Da, svidja mi se Oskar. I to mnogo!” “Jupiii!! Znala sam da su moje sumnje opravdane. Koliko mi je drago zbog tebe!” radosno je uzviknula i pošla da ga poljubi ali je on spreči tako što podiže ruku. “Hej hej, to ne znači da ću mu odmah večeras to tek tako saopšiti. S druge strane, njega su oduvek interesovale devojke. Ne, ne. Ne večeras! Moja osećanja će neko vreme biti potisnuta u stranu. Kada bude pravo vreme, saopštiću mu!” bio je odlučan u nameri da ne kaže ništa svom najboljem prijatelju. Kada je mogao toliko vremena da taji o tome, moći će još malo.. “U redu! Kako želiš!” reče Meri odustavši od ubeđivanja. Posle ručka, Viktor je otišao malo da se odmori u svojoj spavaćoj sobi. Meri je za to vreme oprala sudove. Posle odmora, Viktor ode da se istušira. Vratio se u sobu, peškir mu je bio oko struka, seo je na krevet i počeo da razmišlja o onome što je pričao sa sestrom. O Oskaru! Njih dvojica su bili nerazdvojni prijatelji; delili dobro i zlo. Ali svaki Oskar gest je činio da ga Viktor sve više ceni i poštuje. Vremenom se to pojačavalo i Viktor nije bio ni svestan kada je osetio izvesna osećanja prema Oskaru. Poverio se Meri i zamolio je da nikom ne kaže. Bila je to njihova tajna. Tako će i biti! Uze mobilni, otkuca sms Meri: “Hajde dođi do sobe da mi pomogneš šta ću da obučem za žurku!” “Evo me stižem!” Ubrzo stiže i Meri. Pokuca na vrata. “Napred!” Meri uđe u sobu uz osmeh od uveta do uveta. “E sekice, pomaži sad!” reče Viktor uz smeh.
