Prolog
Sunce je bilo visoko na nebu i osećala se ta poznata letnja vrelina u vazduhu u Barseloni. Ljudi su pronašli skloništa od vreline u klimatizovanim prostorijama, ali Raul Kortez je ovaj vreli letnji dan provodio u svojoj garaži.
U maloj garaži skrivenoj u mirnom delu kvarta El Raval, miris nafte i metala bio je jak. Raul Kortez je krpom očistio ruke, koncentrišući se na auto ispred sebe. Utehu je pronašao u ujednačenom tempu svog rada. Dnevno svetlo je bilo jako, ali njegov zadatak nije bio završen, a on je uživao u izazovu. Za Raula, sve je imalo smisla na ovom mestu – direktno, iskreno i dosledno.
Radio je na Ševroletu za kog ga je njegov prijatelj iz detinjstva Havier zamolio da pogleda. Po taj auto je klijent trebao narednog dana rano ujutru da dođe, a Raulovo je bilo da promeni delove koje mu je Havier prethodno dostavio. Jer Havier ima radnju za automobilske delove nedaleko od Raulove radnje, i po potrebi ga snabdeva novim delovima za automobile.
Osećao je kako ga vrelina guši i kako mu se znoj sliva niz lice. Obrisao je nadlanicom čelo i istog trenutka mu je ostala crna mrlja od ulja. Posegnuo je za flašicom vode koja se nalazila na betonu pokraj auta i ispio dobrih nekoliko gutljaja. Ova vrelina ne popušta, a moj rad nije pri kraju! — promrljao je Raul kroz težak uzdah. Čak su ga i tamno plavo radničko odelo sa tregerima i golubije siva majica gušili, i uzalud je povlačio okovratnik majice u nadi da će stisak oko vrata popustiti.
A onda je naprasno odlučio da izađe malo iz garaže na trotoar, možda će mu tamo biti lakše. Jer u garaži gde je dosta skučen prostor nije imao potrebnog vazduha.
Raul je izašao iz garaže i zastao na parkingu gde ga je čekao Rols Rojs gospođice Rubi Moreno koja mu je u toku popodneva ostavila auto naglasivši da do sledećeg dana treba biti gotov jer ide na aerodrom da dočeka sestru iz Madrida. Prekrstio je ruke i duboko uzdahnuo; javio mu se čudan osećaj u grudima, iako to nije mogao sasvim razumeti. Pogledao je na ulicu, gde je saobraćaj bio usporen.
Nedaleko od garaže, Kristobal Leon vozio je kroz uske, krivudave puteve sa uvežbanom veštinom. Grad koji je tako dobro poznavao oduvek je bio pozadina njegovog života — lep, ali dalek, slično kao pažljivo vođen svet u kome je živeo. Ipak, u toku tog podneva, dok je upravljao automobilom, osećanje uzbuđenja koje nije mogao da objasni učinilo je da je njegovo srce kucalo brže. Kasnio je na sastanak i uprkos tome što se trudio da prati ženski glas na gps-u izgledalo je kao da će se uskoro izgubiti. Ni sanjao nije da ga je nešto čekalo, odmah iza sledećeg skretanja. Nešto njemu potpuno nepoznato i strano, ali koje će mu uzburkati krv u venama na način na koji niko nikada nije uspeo.
Sparina u vazduhu nije popuštala, te je on morao da uključi klima uređaj. Osećao je kako mu se čisto bela košulja lepi za leđa i tiho je opsovao jer je znao da nema vremena da je promeni iako je imao rezervnu na zadnjem sedištu. Molio se u sebi da uskoro nađe parking gde će moći da ostavi auto, na brzinu se presvuče i ode na sastanak. Nekoliko puta mu se telefon oglasio i to je bila njegova zabrinuta sekretarica Ana Leticia koja ga je po hiljaditi put pitala gde se nalazi jer su se partneri iz Francuske uznemirili. Jednim potezom prsta je rasklonio poruke sa zaključanog ekrana i pozvao sekretaricu te kratko obavestio da se nada da uskoro stiže i da ih zadrži još malo.
Uskoro će se desiti neočekivani trenutak koji će spojiti ova dva muškarca.
Raul i Kristobal nisu imali pojma šta dolazi — kako će mali obrt događaja povezati njihove živote, vodeći ih putem na kome će se sresti ljubav i sudbina, u gradu u kojem su živeli i nazivali svojim domom.
