3. Ukrštanje putev
A/N: Ovo poglavlje će sadržati intimne scene pa ako nekome ne odgovara takav sadržaj ima punu slobodu da preskoči. Ovo je obaveštenje čisto da se ne šoknete neprijatno.
ℂ𝕣𝕚𝕤𝕥𝕠𝕓𝕒𝕝
Moj stan je bio neobično tih za petak uveče. Obično bih bio u slikarskom studiju kod moje mentorke – Elene potpuno zaokupljen mešanjem boja i pravljenjem poteza kistom, ili pak napolju u nekom od klubova sa prijateljima, pokušavajući da se ponašam kao da ne razmišljam o njemu. Ali večeras sam odlučio da ostanem kod kuće, delom zato što sam imao nešto posebno na umu. Vino je već bilo ohlađeno i stajalo na pultu.
Sedeo sam na plišanom kauču bež boje, i bacio brzi pogled na skoro gotovu sliku u uglu sobe. Moraću da je završim malo kasnije. Uzeo sam telefon da pogledam vreme, i u tom trenutku je počeo da zvoni. Na ekranu se pojavilo ime Raul.
Osmeh mi se raširio licem. Nisam očekivao njegov poziv večeras, ali izabrao je savršen tajming. Srce mi je tuklo u grudima od uzbuđenja. Prevukao sam prstom da odgovorim i prislonio telefon na uvo. — Raul! — rekao sam, zavalivši se na mekane jastučiće.
— Iznenadio me je tvoj poziv. Da li je sve u redu?
Na drugom kraju je nastala kratka pauza, a onda se pročuo njegov dubok, poznati glas. — Da, dobro sam. Samo sam… želeo da vidim kako si. Da li si zauzet?
Tiho sam se zakikotao, prilagođavajući svoj položaj na kauču da mi bude udobnije. — Zavisi šta podrazumevaš pod zauzetošću. Ja se opuštam kod kuće, zapravo. Šta ima kod tebe?
Pročistio je grlo i mogao sam da ga zamislim kako korača okolo, možda briše ruke o krpu ili nešto slično dok mu je telefon naslonjen na rame i pritisnut njegovim uhom. — Pa, razmišljao sam… možda bismo mogli da provedemo neko vreme zajedno? Ako ne radiš ništa. Mislim, osim ako nemaš već nešto zakazano. — Pa kraljica Leticia me nije pozvala na rođendansku zabavu, tako da, ne. Nemam ništa zakano večeras. Zapravo… Zastao sam na trenutak, pokušavajući da zvučim opušteno, ali pomalo zaigrano. — Imam malo iznenađenje za tebe.
— Iznenađenje? — glas mu je bio radoznao, ali je bilo i nagoveštaja nečeg drugog — možda uzbuđenja. — Kakvo iznenađenje?
Nasmejao sam se, voleo sam tajanstvenost njegovog baršunastog glasa. — Moraćeš da dođeš da saznaš.
— Oh, razumem! — rekao je, glasom punim humora, što me je nateralo da zamislim njegov uobičajeni poluosmeh. — Nateraćeš me da se pomučim za to, a? — Možda malo! — našalio sam se. — Ali obećavam da će biti vredno toga. šta ti misliš? Dođi, otvorićemo bocu vina i… ne znam, samo se opustiti.
— Vino?— upita očigledno zabavljen. — Ne znam da li znaš, ali ja više volim pivo.
— Nisam znao! — rekao sam sa osmehom. Ali vino izgleda savršeno za večeras. Ne brini, izabrao sam lagano vino za ovu vruću noć.
Nastupila je pauza i skoro sam mogao da ga čujem kako razmišlja o tome. Poslednje dve reči u rečenici su imale pomalo dvostruki smisao. Onda je, konačno, odgovorio. — U redu. Pristajem. Doći ću za oko sat vremena?
— Super! — rekao sam, osećajući kako se prijatna toplina širi kroz mene dok sam razmišljao o njegovoj poseti. — Poslaću ti svoju adresu.
— Sjajno. Zaista se radujem tom iznenađenju! — dodao je, a glas mu je sada bio mekši i opušteniji.
— I ja se radujem što ću te videti! — rekao sam gotovo ne shvatajući. Ugrizao sam se za usnu, pitajući se da li sam otišao predaleko, ali Raulov blagi smeh na drugoj strani smirio je moje uskovitlane misli.
— Vidimo se uskoro, Kris! — rekao je pre nego što je prekinuo razgovor.
Spustio sam telefon na kauč pored sebe, srce mi je kucalo još brže nego ranije. Bilo je nečega u načinu na koji je izgovorio moje ime zbog čega sam se osećao uzbuđeno. Ova veza između nas—rasla je, konstantno. A možda će večeras biti nečeg više od običnog poznanstva. Pogledao sam još jednom sliku. Raul nije imao pojma o mom planu. To će biti pravo iznenađenje noći. Do tada ću ga šarmirati vinom, večerom i muzikom.
Ustao sam, osećajući se malo mirnije, i otišao u kuhinju da spremim večeru. Ako je veče ovako dobro počelo, onda će biti i više nego pun pogodak ono što spremam…
****
Stan je bio ispunjen toplom, zlatnom svetlošću od nekoliko sveća sa mirisom bergamota i jabuke, koje sam stavio okolo, a njihov miris vanile se blago širio vazduhom. Popravio sam smaragdno zelenu košulju koju sam izabrao — istu onu koju sam obukao kada sam otišao do Raulove garaže po auto. Onu koja je imala poseban efekat na njega jer je bio skroz zbunjen u mom prisustvu. Upario sam je sa crnim ležernim pantalonama i lakovanim cipelama. Nadam se da ću ostaviti isti efekat na njega.
Na okruglom stolu u sredini sobe, dve čaše su stajale pored boce crnog vina koju sam spremio. Sve sam pažljivo rasporedio, pazeći da izgleda prirodno i udobno. Nežna džez melodija svirala je u pozadini dok je ploča počela da se okreće, stvarajući opuštenu atmosferu koja je bila taman za večeras.
Konačno sam bacio poslednji pogled na štafelaj u uglu, završenu sliku sada prekrivenu platnom. To je bilo za kasnije. Trenutno sam bio uzbuđen i srce mi je brže kucalo jer sam znao da će Raul uskoro biti ovde.
Tek što sam razmišljao o tome, začulo se kucanje na vratima.
Duboko sam udahnuo, zagladio kosu i otišao do vrata. Kada sam ih otvorio, Raul je bio tamo, izgledao je zaista dobro u tamnoj kožnoj jakni preko uske crne košulje i farmerki koje su mu savršeno pristajale. Tamna kosa mu je bila malo neuredna, ali na moderan način. Kada me je pogledao, njegove oči su pokazivale više od samo prijateljskog interesovanja.
— Zdravo! — rekao je prijateljskim glasom dok je zakoračio korak unutra, ispunjavajući vrata svojim prisustvom. Mogao sam da osetim njegov Tom Ford Black Orchid parfem. — Hej! — odgovorio sam, pokušavajući da ne delujem previše uzbuđeno, ali srce mi je već kucalo.
Raul nije čekao da ga pozovem u stan. Umesto toga, nagnuo se bliže, usnama jedva dodirujući ivicu mog uha dok je šaputao: — Neverovatno mirišeš, Krise. Osećam pomešane citruse sa notama bibera i ruzmarina. Versace Eros Flame? Njegov topli dah je izazvao drhtavicu niz moja leđa dok su njegovi prsti nežno prelazili duž moje ruke.
Teško sam progutao knedlu, osećajući toplinu njegovog dodira kroz košulju. Klimnuo sam glavom polako jer nisam imao snage da izgovorim jedno obično da. Totalno me je opčinio. Njegova blizina, način na koji je pomerao vretenaste prste duž moje ruke kao da mu je bilo sasvim prirodno biti ovako blizu mene, učinilo je da mi kolena klecaju kao kod nekog tinejdžera.
— Mislio sam da bi to moglo pomoći u podizanju atmosfere! — uspeh nekako da prevalim preko usana.
Raul se nežno osmehnuo, usnama jedva dodirujući moju kožu vrata pre nego što se malo pomerio, ali je držao ruku na mojoj ruci, nežno trljajući krugove palcem. — Radi! — rekao je tihim glasom, a oči su mu se susrele s mojima sa onim jasnim izrazom interesovanja.
Pročistio sam grlo, pokušavajući da se smirim dok sam se pomerao u stranu da ga pustim da uđe. — Uđi pre nego što privučemo pažnju komšija! — rekao sam sa osmehom, iako mi je srce još uvek lupalo toliko jako da sam imao osećaj da čujem otkucaje u ušima.
Raul je ušao u stan, osvrćući se na trenutak po sobi pre nego što je pogledao u mene.
— Stvarno si uspeo! — prokomentarisao je, klimnuvši prema stolu i toplom osvetljenju.
— Dobar posao, Leon. Zaista lepo je sve uređeno. Slegnuo sam ramenima, pokušavajući da se ponašam opušteno u pogledu napora koji sam uložio, ali njegov pogled jasno je pokazao da vidi koliko mi je stalo. — Samo sam želeo da se osećaš… prijatno u mom stanu.
Raulov osmeh je postao širi, a u njegovim očima je bilo nešto više — nešto što je pokazivalo da razume ono što sam govorio.
— Naravno!
Prišao je bliže, zatvarajući jaz između nas dok se njegova ruka pomerala od moje podlaktice do mog zgloba, a njegov dodir je izazivao drhtavicu u mojoj ruci. — Znaš, Kris —prošaputao je tihim glasom, — da ne znam bolje, mislio bih da pokušavaš da me impresioniraš. Zadržao sam nakratko osmeh, osećajući kako mi se grudi stežu dok se približavao, a njegova blizina me uzbuđivala.
— Šta ćemo ako si u možda u pravu? — upitao sam ga, podigavši pogled, izazivajući ga da odgovori.
Raul se ponovo nagnuo, njegove usne su skoro dodirivale moje, i osećala se toplota iz njegovog tela. — Onda samo mogu reći da sam ostao očaran! — rekao je sasvim polako.
Pre nego što sam uspeo da kažem nešto više, njegova ruka se pomerila ka mom vratu, palcem je nežno dodirivao moju vilicu, napetost između nas je postajala sve jača. Sada bi bio savršen trenutak zatvoriti razmak između nas i ponovo se prepustiti privlačnosti koja je rasla svakog trenutka kada bi nas dvojica bili ovako blizu. Ali umesto toga, osmehnuo sam se, puštajući trenutak da malo odleži pre nego što sam se povukao, ostavljajući ga da čeka. — Prvo, vino! — rekoh razigranim glasom. — Imamo dugu noć pred nama…
Raul se tiho nasmejao na drugu rečenicu.
— Dobro, Kris. Prvo vino. Ali nemoj misliti da sam zaboravio na to iznenađenje.
Otišao sam do stola, osećajući njegove oči na leđima. Dok sam točio vino, nisam mogao da se ne osmehnem sebi. Ovaj petak se već pretvarao u nešto nezaboravno — a najbolji deo je bio da je tek počelo. Okrenuo sam se prema Raulu, pružajući mu čašu vina, tamnocrvena tečnost se polako kretala na mekom svetlu. Dok ga je uzimao, njegovi prsti su dodirivali moje na trenutak duže nego obično, naterajući me da osetim nešto. Gledao sam ga kako podiže čašu ka ustima, njegove tamne oči gledaju u moje, i bilo je nečeg veoma privlačnog u toj jednostavnoj akciji.
Otpio je polako piće, uživajući u njemu, a onda mi klimnuo glavom sa odobravanjem. — Nije loše. Vidim da imaš dobar ukus ne samo za sveće i muziku. Imam ja dobar ukus još za ponešto!
Nasmejao sam se, pijući gutljaj sopstvenog vina, ali topao osećaj pića nije smirio napetost između nas. — Pokušavam da pratim trendove što se tiče vina! — rekao sam, nehajno se naslanjajući na sto, iako je svaki deo mene bio svestan koliko je blizu stajao. Raul se ponovo približio, zbog čega je udaljenost između nas skoro nestala. — Pa, kakvo je ovo iznenađenje koje kriješ od mene? — upitao je, govoreći mekšim glasom. Prišao je još bliže, slobodnom rukom mi nežno dodirnuo donji deo leđa i privukao me malo bliže sebi.
Na trenutak sam osetio da mi je zastao dah, a njegov intenzivan pogled me je držao u pokornosti. Misli su mi divljale, želeći da ovaj trenutak potraje, želeći da vidim koliko dugo možemo ovo da izdržimo pre nego što neko od nas popusti. — Budit strpljiv! — rekao sam, sa malim osmehom koji mi se stvarao u uglu usana. — Saznaćeš uskoro.
Raulove usne su se izvile u razigrani osmeh kada se ponovo nagnuo, ovog puta lagano okrznuvši moju vilicu, dovoljno da se osećam kao da sam u plamenu. — Strpljenje nije moja stvar, Kristobale! — šapnuo je, a njegov topli dah palio mi je kožu. Jedva sam uspeo da se nasmejem, osećajući kako mi telo reaguje na to kako je izgovorio moje ime. Nije bilo prvi put, ali večeras je bilo drugačije – intimnije, kao da je to govorio sa skrivenim značenjima koja nismo bili spremni da priznamo. — Primetio sam! — odgovorio sam tišim glasom.
Pomerio je ruku malo niže, naslonivši je na moj kuk dok se naginjao unazad tek toliko da me ponovo pogleda u oči. — Hoćeš li me zaista naterati da čekam predugo? — upitao je izazovnim glasom, iako je njegov osmeh bio zadirkujući.
Neprestano sam ga gledao u oči, osećajući snažnu vezu između nas. Znao sam da mogu samo da mu pokažem sliku, da mogu da zaustavim ovu igru koju smo igrali, ali napetost – način na koji me gleda, čeka, želi – naterala me je da moju igricu produžim još malo. — Pa-rekao sam, stavljajući čašu na sto iza sebe, tako da su mi ruke bile slobodne, — možda uživam da te teram da čekaš. Nije čar dobiti sve odmah i sad, zar ne?
Raulov osmeh je postao sve veći dok je napravio još jedan korak, gurajući me bliže stolu. — Budi oprezan, Kris! — šaputao je dok su mu usne bile samo nekoliko centimetara od mojih. — Ako me nastaviš tako zadirkivati, mogao bih zaboraviti na samokontrolu i obrušiti se na tvoje usne koje me mame od kako sam došao ovde u tvoj stan.
Njegov vreo dah mi je iznova pržio kožu, podgrevajući čežnju koja je rasla u nama. Jedan drugog smo mučili dok smo stajali udaljeni svega nekoliko centimetara. Ja sam želeo njega, on je želeo mene. I uzalud sam ja pokušavao da smirim uznemireno srce koje je tuklo u mojim grudima kao da će svakog časa iskočiti. Uzalud sam ja pokušavao da smirim uskovitlane misli koje su se rojile u mojoj glavi, poput: da li sam ja dobra osoba za njega; šta ako moja majka sazna pa me se odrekne, izbaci iz posla te time onemogući da organizujem izložbu… Svaki deo mene je želeo da smanjim distancu, da ga privučem još bliže ne bih li ga osetio skroz uza sebe, da konačno prestanem da izbegavam ono što smo oboje znali da se dešava. Ali pre nego što sam uspeo da reagujem, Raul se malo pomerio. Njegova ruka je klizila uz moj struk naviše, a njegovi prsti jedva su dodirivali moju košulju, od čega sam zadrhtao poput lista na grani. Njegove usne su bile tako blizu mojih, jedva su se dodirivale, i morao sam da upotrebim svu svoju snagu da ga ne poljubim iako sam to silno želeo od trenutka kada se pojavio na vratima stana. Neki životinjski nagon se probudio u meni kada sam ga ugledao u pripijenoj crnoj košulji i pantalonama; da ga zgrabim za košulju, uvučem u stan i naslonim na zatvorena vrata pribijajući se uz njega, obrušavajući se na njegov vrat i usne dok on svoje prste upliće u moju kosu privlačeći me bliže sebi.
Teško sam progutao knedlu u grlu, a glas mi se skoro nije čuo. — Rekao sam ti, budi strpljiv.
Nasmejao se, ugao njegovih usana okrznuo je moje, zbog čega sam na trenutak zaboravio da dišem. — U redu, Kris! — rekao je nežno, a njegove reči su obećavale dok su mu se usne konačno susrele sa mojima u najblažem, najlaganijem poljupcu. — Ali moraš mi uskoro pokazati to iznenađenje. Jer ne znam koliko ću još dugo moći da izdržim ovako blizu tebe! — rekao je kroz šapat kada se odmakao od mojih usana. Šta ovaj čovek meni radi, ovo nije normalno!
Drhtavo sam udahnuo vazduh, dok mi se telo još smirivalo od tog brzog poljupca, i klimnuo sam glavom. — Dogovoreno! — kratko sam rekao, odmaknuvši se od stola i povevši ga prema štafelaju. Raul me je posmatrao, radoznao, ali i dalje jasno uhvaćen u trenutku, njegove oči su bile uprte u mene dok sam posegnuo za tkaninom koja je prekrivala sliku. Pogledao sam ga, zadržavajući njegov pogled još trenutak pre nego što sam povukao tkaninu.
Evo ga – njegov portret, potpuno gotov. Crte su bile oštre, pokazujući njegovu moć, ali detalji, posebno u njegovim očima, otkrivali su mekoću koju sam primetio kada je popustio.
Raul je treptao, a izraz lica mu je postajao mekši dok ga je gledao, približavajući se slici kao da nije mogao da veruje šta vidi. — Kris.. — šapnuo je, a glas mu je sada bio tiši, ispunjen nečim stvarnim i otvorenim.
Osetio sam knedlu u grlu, iznenada mi je nervoza kuljala telom. — Počeo sam ga u slikarskom studiju kod svoje mentorke Elene, a dovršio ga ovde na miru u svom stanu! — rekao sam brzo. — Nisam bio siguran da li… Raul me je prekinuo okrećući se prema meni, a u očima mu se pokazivao osećaj koji ranije nisam primetio. — Savršeno je! Prišao je bliže, njegova ruka je nežno posegnula za mojom, ovoga puta ne razigrana već iskrena. — Ti… ti me zaista ovakvog vidiš? — upitao je nakratko ponovo pogledavši prema slici pa potom vrativši pogled prema meni.
Klimnuo sam, osetivši ponos. — Da! — izgovorio sam glasno svestan važnosti tih reči.
Raul nije rekao ništa. Umesto toga, privukao me je blizu, zatvarajući razmak između nas, i poljubio me sa puno strasti i užurbanosti. Ovog puta se niko od nas nije suzdržavao.
Vino, sveće, džez — činilo se da je sve ostalo nestalo dok se svet fokusirao samo na nas dvoje, konačno se pomerajući preko granice koju smo tako dugo izbegavali. Raulov poljubac je postao intenzivniji, a ja sam se izgubio u trenutku, sve oko nas je nestalo. Njegova ruka je nežno držala moje lice i osetio sam kako mi njegov palac lagano dodiruje vilicu dok su njegove usne čvrsto pritisnule moje. Njegov dodir je bio naelektrisan, savršena mešavina topline i nežnosti od koje sam drhtao.
Nisam shvatio koliko sam čeznuo za ovim – za njim. Sva napetost, razigrano zadirkivanje i tajni pogledi koje smo podelili, sve se vratilo sa tim poljupcem. Raul nije bio samo još jedan privlačan momak koji je ležerno flertovao sa mnom. Bio je mnogo više od toga. I sada, stojeći u svom stanu uz tihu svetlost sveća i tihu džez muziku koja je svirala u pozadini, osetio sam tu istinu snažnije nego ikada. Pomerio sam se malo unazad, tek toliko da dišem, i čela su nam se dodirnula dok smo stajali, izgubljeni u trenutku.
Njegovo disanje je bilo neravnomerno kao i moje, grudi su mu se podizale i spuštale dok je pokušavao da se smiri. Osećao sam njegovu toplinu koja mi je itekako godila, nakon toliko dugo vremena. Bio sam u nekoliko veza koje su mi moji roditelji nametali s nadom da ću se konačno skrasiti i podariti im unučiće. Ali svaka od tih “veza” ne bi trajala duže od par dana, jer se svakog puta ispostavljalo da su sve te devojke dobile pozamašnu sumu novca da bi me zavele, uvukle se u moj krevet i ako bi neka od mnogo njih imala sreće – ostala trudna.
Znači nijedna od njih nije želela da upozna mene takvog kakav sam stvarno – ispod površine bogatog, zgodnog, inteligentnog muškarca. Ja nisam savršen iako je moja majka uporno pokušavala da me na raznorazne načine takvog prikaže u svom elitnom svetu među drugim bogatim ženama sa kojima se svakodnevno druži. Raul je bio prvi koji je dopreo do moje duše i kome sam bitan ja a ne moje bogatstvo.
Raul je polako otvorio oči i njegov tamni pogled susreo se sa mojim. Njegova ruka je na trenutak ostala na mom obrazu pre nego što se nežno spustila do mojih grudi, prstima je pratio ivicu moje košulje. — Uvek me iznenadiš, Kristobale! — šapnuo je, a glas mu se skoro izgubio u sviranju mekog džeza. — Svaki put kad pomislim da te poznajem, uradiš nešto ovako.
Podigao sam obrvu, pokušavajući da dođem do daha. — Kako? Tiho se nasmejao, gledajući u sliku iza mene pre nego što je ponovo zaključao pogled s mojim. — Portret, na primer. I poziv ovde, sa svećama, vinom… Njegov glas je nakratko utihnuo kada se njegova ruka polako spuštala niže, a toplina njegovog dodira širila se kroz mene. — Nisi tako komplikovan kao što izgledaš, znaš?
Nasmejao sam se na to, osećajući se pomalo stidljivo. — Ne bih želeo da budem dosadan.
Uzvratio je osmeh, a lice mu je postalo nežnije dok me je gledao. — Nisi! — rekao je tiho.
— Daleko si od dosadnog. Nakon dužeg vremena, pored mog najboljeg prijatelja iz detinjstva Havijera, ti si jedini sa kojim mogu da budem opušten. Bilo je nešto u načinu na koji je to rekao zbog čega mi se srce uzbudilo . Više se nije radilo samo o razigranom razgovoru ili šali. Radilo se o nečem dubljem. Nešto što je raslo između nas, nešto o čemu nismo razgovarali, ali je bilo vrlo stvarno.
Pročistio sam grlo i napravio mali korak unazad, pokušavajući da osetim više kontrole. — Nisam te zvao da dođeš ovde samo zbog slike! — rekao sam, pokušavajući da mi glas bude miran, iako sam još uvek osećao toplinu njegovog poljupca. — Hteo sam da ti pokažem nešto važnije.
Raul je ponovo pogledao sliku, a čelo mu se malo naboralo dok je razmišljao o njoj.
— Važnije od ovoga? — upitao je radoznalim glasom.
Klimnuo sam, a srce mi je kucalo brže. — Da. Važnije od ovoga. Prišao je slici, ovaj put je pažljivije pogledao. Portret je gotov, ali činilo se da je iskrenost u njegovim očima, način na koji sam ga prikazao: i njegovu slabost i snagu, privukao njegovu pažnju. Gledao ga je dugo pre nego što je konačno progovorio. — Nisam znao da me možeš videti ovakvog!
Duboko sam udahnuo, osećajući važnost njegovih reči. — Vidim te, Raul. Video sam te takvog od samog početka.
Raul se okrenuo prema meni, sada ozbiljnog lica. — Ne dozvoljavam ljudima da se lako približe! — priznao je. — Odavno me niko nije gledao kao ti. Poslednja veza koju sam imao me je slomila i od tada sam oko sebe postavio visok zid kao neki vid zaštite. Srce mi je lupalo, osećajući uticaj njegovih reči više nego što sam mislio. — Ne moraš da se kriješ od mene! — rekao sam, približavajući mu se i nežno dodirujući njegovu ruku. — I sam sam prošao isto, s tim što sam ja imao više veza koje su mi bile nametnute od strane rođene majke. Ali ni sa jednom od njih nikada nisam išao dalje od usiljenog dodirivanja po ruci. Nijedna nije završila u mom krevetu.
Raulove oči su se na trenutak raširile od šoka na poslednju rečenicu koju sam izgovorio. — Ti, ti si nevin? — upitao je stidljivo. Potvrdno sam klimnuo glavom. Slabašan osmeh se ukazao u uglu njegovih usana. — Ja sam ipak iskusniji, iako sam imao jednu vezu. Pa, ako ostanem – rekao je, prišavši bliže, — onda bih mogao da bih ti priuštim malo zadovoljstva.
Tiho sam se nasmejao, napetost je malo popustila, i gledao kako Raul otpija još jedan gutljaj vina, a raspoloženje mu se ponovo razvedrilo. — Pa, šta je sledeće? — upitao je, naslonivši se na sto. — Naslikao si me, poljubio si me… imaš li još iznenađenja za mene? Nasmejao sam se, osećajući se sada opuštenije. — Moraćeš da sačekaš i vidiš.
Glasno je zastenjao, zabacivši glavu unazad.
— Izluđuješ me neizvesnošću.
Prišao sam gramofonu, a glatki zvuci džez albuma i dalje su ispunjavali prostoriju.
— Mislio sam da uživaš u iznenađenjima! —rekao sam zaigrano, malo stišavajući zvuk.
Raul se nasmejao, stavio čašu na sto i prišao pored mene. — Volim iznenađenja, ali još više volim odgovore. Njegova ruka je nežno uhvatila moju ruku, njegov dodir je bio lagan, ali svrsishodan. — Hoćeš li me terati da nagađam celu noć? Podigao sam pogled prema njemu, a zabavna vibracija između nas se vratila.
— Možda! — rekao sam, podižući obrvu.
— Možda uživam u tome da te pustim da nagađaš.
Raulov osmeh je postao širi, a oči su mu zaiskrile razigranim pogledom. — Onda ću valjda morati da napravim prvi korak.
Pre nego što sam uspeo bilo šta da kažem, ponovo me je poljubio, ovog puta sa više samopouzdanja i sigurnosti. Njegove usne su čvrsto pritisnule moje, i osetio sam kako toplina među nama postaje sve jača, svo razigrano zadirkivanje i flert koje je konačno dovelo do ovog trenutka. Njegove ruke su se pomerile da zadrže moje lice, njegov dodir je bio nežan, ali čvrst, kao da nije mogao da se zasiti. Uzvratio sam mu poljubac, odgovarajući njegovoj strasti, ruke su mi se pomerile do njegovog struka, privlačeći ga bliže. Sada nije bilo oklevanja, bez sumnje. Bili smo samo mi, jedan pored drugog, imali smo osećaj kao da se soba vrti oko nas od siline poljupca.
Kada smo se nakratko razdvojili, obojica smo ostali bez daha, čela su nam se dodirivala dok smo plitko disali. Raulova ruka je još uvek bila na mom licu, njegov palac je nežno okrznuo moj obraz, i video sam toplinu u njegovim očima, zenice su se presijavale pod svetlom sveća.
— Mogao bih da se naviknem na ovo! — šapnuo je, glasom grubim od intenziteta trenutka. Nasmejao sam se, osećajući istu toplinu u sebi. — I ja.
Za trenutak smo stajali tamo na blagoj svetlosti, osećajući da je svet napolju daleko. Više se nije radilo samo o privlačnosti. Bilo je to nešto dublje, nešto iskreno. Nešto što nismo mogli da zanemarimo.
Raul je konačno napravio korak unazad, iako je njegova ruka ostala na mojoj ruci.
— Pretpostavljam da bih ipak trebalo da ostanem još malo! — rekao je, vraćajući mu se razigrani osmeh. Nasmejao sam se, osećajući se srećnijim. — Mislim da bi to bilo idealno rešenje.
Kada smo ponovo seli za sto, toplina među nama je još uvek bila jaka. Shvatio sam da ovo nije samo običan flert ili igra. Ovo je bio početak nečeg stvarnog. Nešto što nisam želeo da izgubim.
______________________________________________
ℝ𝕒𝕦𝕝
Nisam mogao a da ne gledam Krisa. Još uvek je pokušavao da dođe do daha posle našeg poljupca, blago otvorenih usana i sjajnih očiju na svetlosti sveća. Ta njegova smaragdno zelena košulja je zaista odvlačila pažnju — čvrsto mu je pristajala uz isklesano telo, pokazujući taman toliko da me natera da zainteresujem. Nisam očekivao da će noć ispasti ovako, ali sada kada je bilo, želeo sam više.
Mnogo više.
Otpio sam gutljaj vina, pomno ga posmatrajući dok je bezuspešno pokušavao da se ponaša normalno. Način na koji se vrpoljio na stolici, blago crvenilo koje mu se širilo po vratu – bilo je jasno da oseća napetost između nas. Mislim da je ovo trenutak kada treba da zaboravim na suptilnost.
Spustio sam čašu na sto, prelazeći prstima po ivici pre nego što sam se zavalio u stolicu, očiju uprtih u njega. — Znaš! — rekao sam, stišavši glas, — nisi morao da se ovoliko trudiš da ostaviš utisak na mene.
Kris je podigao pogled, pomalo iznenađeno podigavši obrve. — Da ostavim utisak na tebe?— razigrani osmeh mu se stvorio u uglu usana. — Mislio sam da si ti taj koji pokušava da ostavi utisak na mene.
Nasmejao sam se, odmahujući glavom dok sam se naginjao napred, oslanjajući se laktovima na sto. — Oh, mislim da si tačno znao šta radiš kada si me pozvao ovde u ovaj ambijent. Sveće, vino, muzika, prigušena svetla, ti u toj seksi zelenoj košulji. Kris se tiho nasmejao i bacio pogled na svetla koja su titrala sa sveća na stolu pre nego što je vratio pogled na mene.
— Možda! — blago je priznao. — Ili sam možda samo želeo da te vidim i to je sve.
Nacerio sam se i ustao sa stolice da bih napravio par koraka ka Krisu. Srce mi je brzo lupalo u grudima i osećao sam kako mi puls ubrzava dok sam počeo da se koračam po prostoriji. Čak i dok sam se kretao prema njemu, mogao sam da osetim da su njegove oči uprte u mene, gledaju, čekaju.
Dok sam došao do njega, uhvatio sam prednji deo njegove košulje, povukavši ga na noge malo jače nego što sam nameravao, iako se činilo da Krisa nije nimalo briga. U stvari, način na koji je oštro udahnuo u trenutku kada sam ga povukao nagore pokazao mi je da on to želi čak i više nego ja. Pogled mu se malo raširi, ali toplota je još uvek bila tu. — Dosta sa igrama Kris! — prošaptao sam, a glas mi je bio poput grmljavine. — Učiniću ti nešto ludo, uzbuđivao si me cele noći.
Pre nego što je uspeo da odgovori, približio sam se njegovom vratu, a on je dopustio da ga moja usta miluju po uhu. — Previše dobro nosiš ovu košulju! — prošaputao sam, osetivši kako drhti od mog dodira dok sam zgrabio tkaninu nekoliko centimetara iznad njegovog ovratnika. Vidim da je zatečen, ali mislio sam da stvarno treba da izrazim način na koji bi to bilo dovoljno. Brzo sam ga zagrlio prislanjajući usne na bočnu stranu njegovog vrata, spuštajući ih niz liniju vrata i osetio kako mu se koža ježi od mog dodira. Kris je udahnuo kroz zube dok je čvršće stisnuo moje ruke i obavio me u bliskom kontaktu dok sam se zadržavao na njegovom vratu.
Ipak, nisam bio zadovoljan. Uopšte.
Odmakao sam se malo da ga pogledam u oči.
— Znam da želiš ovo! — promrmljao sam.
Krisu nije trebalo dugo. U trenutku je zatvorio jaz između nas, oba moja obraza su se našla u njegovim dlanovima, njegova usta na mojima, usne su nam se spojile. Zastenjao sam u njegova sočna usta dok sam pokušavao da mu budem bliže pritiskajući struk rukama, nas dvoje smo se tako čvrsto dodirivali. Svaki deo njegovog tela bio je kao vatra na mom, a mi smo neprestano palili jedan drugog sa sve većom toplinom među nama. Dahtao sam glasno i čuo kako mu dah izlazi iz njegovih usta dok sam mu uzvraćao zagrljajem u trenutku našeg sve intenzivnijeg poljupca. Nastavio sam da ga ljubim dok sam ga gurao prema kauču. Malo se spotaknuo, ali se držao rukama za moju košulju dok sam ga vodio. Prošao mi je prstima kroz kosu privlačeći me bliže, zbog čega sam ga još više želeo.
Stigli smo do kauča i našao sam se skroz pripijen uz njegovo telo. Naterao sam ga da sedne i seo sam mu u krilo opkoljavajući ga svojim kolenima. Prešao je rukama niz moja leđa i povukao me za košulju kako bi me približio i dalje me ljubeći celo vrijeme.
Pomerao sam ruke duž njegovih čvrstih prsa i osećao mišiće ispod tanke košulje. Ponovo je tiho zastenjao i izvio leđa dok sam se naslonio na njega pritiskajući ga u jastuke. Razdvojili smo se nakratko, obojica dahćući, čela su nam se dodirivala dok smo pokušavali da se priberemo. Kris je zurio u mene, očiju ispunjenih čežnjom, usana natečenih od poljubaca. — Nemam nikakvog iskustva u ovome.
Osmehnuo sam se sagnuvši se da mu dam još jedan poljubac, ovoga puta nežniji. — Na moju sreću, uživam u dobrom izazovu! — promrmljao sam mu na usta.
Nasmejao se a ruke su mu se pomerile do mojih ramena dok me je uvukao u još jedan poljubac bez žurbe, ali strastveno.
Ovo je bio trenutak. Nema više razigranosti, nema više flertovanja. Samo mi, isprepleteni, ništa drugo na svetu nije važno.
Primetio sam kako prolazi prstima kroz moju kosu. — Ne možeš da zamisliš koliko dugo sam ovo želeo!
Krisove ruke su mu kliznule nadole da se oslone na moja prsa. — Mislim da mogu!
Ovoga puta nije se radilo samo o strasti među nama. Ovog puta je to značilo nešto više. Nešto iskreno.
I nisam imao nameru da ga pustim. Ne sada. Nikada.
Kris je stavio ruke na moju kožnu jaknu, a način na koji su njegovi prsti hvatali moja ramena dok ju je skidao naterao me da zadrhtim. Gledao sam ga, a srce mi je lupalo dok je jakna pala na pod uz tihi udarac. Njegov intezivan pogled je ostao prikovan za moj.
Način na koji me je gledao, kao da sam mu od suštinske važnosti, naterao je da mi se stomak stegne od uzbuđenja.
Nije žurio. Umesto toga, malo se zavalio unazad, prstima pomerivši se do gornjeg dugmeta moje košulje. Njegov dodir je bio nežan, ali želja koju je skrivao bila je jasna. Osetio sam njegov topao dah dok je otkopčavao svako dugme jedno za drugim. Ruke su mu se spuštale, prstima je pronašao poslednje dugme na mojoj košulji i brzim pokretom ga je otkopčao. Košulja je sada bila otvorena, izlažući moju golu kožu hladnom vazduhu u prostoriji, ali moja pažnja je bila usmerena na toplotu njegovog tela pored mog.
Kris se nagnuo bliže, dodirujući usnama moj vrat i gurnuo ruke ispod moje košulje da je skine sa mojih ramena. Materijal je skliznuo bez napora, otkrivajući moj gornji deo tela, i osetio sam kako se prostor ispunjava napetošću.
Njegove usne su lagano dodirivale udubljenje mog vrata, nežno i razigrano, zbog čega sam nekontrolisano stenjao. Moje ruke su se spustile do njegovih kukova, čvrsto ga stežući i privlačeći ga bliže dok se pritiskao uz mene, a bokovi su mu održavali stabilan ritam koji je me blago rečeno izbezumio.
Mogao sam da osetim njegovo celokupno prisustvo, kako je njegovo telo u ravni sa mojim, kako njegove ruke lutaju preko mene, otkrivajući, posedujući. Njegove usne su putovale niz moje grudi, njegov topli dah mi je milovao kožu, a svaki dodir, svaki poljubac, zapalili su električne senzacije u meni.
Gubio sam dah. Brzo.
Još jednom sam zastenjao Krisovo ime, čvrsto ga stežući za kukove i privlačeći ga da mi priđe bliže, sa više snage. Njegovi namerno spori pokreti su me izluđivali. Mogao sam da osetim kako pritisak raste, želja za više postaje jača svakim trenutkom.
Međutim, Kris nije završio sa zadirkivanjem. Malo je podesio svoj položaj, bokovi su mu održavali isti pokret, usta su mu se pomerala od mojih grudi do tik iznad mog pojasa. Gledajući u mene, oči su mu bile tamne i intenzivne, ispunjene toplinom i dodatnom iskrom koja mi je još više ubrzala puls. — Raul! Kaži mi svoje želje.
Duboko sam udahnuo, osećajući kako mi se grudi podižu gore-dole. — Ja – trudio sam se da izgovorim, a glas mi je bio ispunjen strašću.
— Želim te.
Krisov osmeh je postajao sve veći, njegove ruke su se pomerile da bi se spustile na moj struk, a vrhovi njegovih prstiju pritiskali su mi kožu sa pravom količinom pritiska da ostavi trag. — U redu! — rekao je dok mu je glas crvkutao od zadovoljstva. — Odlučan sam da te ne pustim.
Još jednom se nagnuo bliže meni i strastveno me poljubio, zbog čega sam potpuno izgubio svaki preostali osećaj kontrole. U ovom trenutku nije bilo povratka, ni zaustavljanja.
I nisam bio voljan da prestanem. Jedva sam imala trenutak da udahnem pre nego što su Krisove usne napustile moje, a njegove ruke su kliznule niz moje strane, držeći me čvrsto. Pokušao sam da progovorim, ali on me je brzo i lako podigao pre nego što sam uspeo da izgovorim. — Šta nameravaš? Lagano sam se zakikotao, zatečen, a ruke su mi automatski obuhvatile njegova ramena.
Nasmejao mi se onim nestašnim, razigranim osmehom koji me je uvek uzbuđivao, i približio se da mi promrmlja na uvo, a njegov topli dah dodirivao je moju kožu. — Vodim te na posebno mesto. Vreme je za drugo iznenađenje.
Srce mi je brzo kucalo i nisam mogao da odgovorim. Bez napora me je držao u naručju. Njegova neporeciva snaga samo je još više podstakla intenzivnu vrućinu među nama. Njegovo držanje prema meni bilo je snažno, ali nežno, a način na koji me je gledao – kao da poseduje svu moć koja postoji, ali je njegova jedina koncentracija bila na meni – naterao me je da uhvatim dah.
Dok smo hodali kroz dnevnu sobu, opuštajući ambijent sveća i glatkog džeza u pozadini bio je očaravajući, ali više nije imao nikakav značaj. Kada je Kris imao taj odlučan pogled u očima, što je signaliziralo da noć još nije gotova, srce mi je ubrzalo dok je nogom otvorio vrata svoje spavaće sobe i ušao. Meke senke ispunile su prostoriju dok je mesečina prodirala kroz prozor, bacajući blagi sjaj po prostoru. Krevet je izgledao velik i prijatan, i osećao sam kako uzbuđenje raste u meni, napetost koja se povećavala svakim njegovim korakom.
Kris me je položio na krevet, pažljivo i strpljivo, svestan gde sam se savijao dok sam tonuo u svilu, on je ostao uspravan iznad mene.
Tako je bilo intenzivno njegovo prisustvo. Izgubio sam košulju negde usput i moja koža je bila izložena njegovom dodiru dok sam drhtao od načina kako me je gledao.
Promrmljao sam koliko sam mogao, tiho grubim glasom punim potrebe. „Kris…”
Njegove usne okrznuše moje uho dok se naginjao da progovori, tihim i peskovitim glasom. Bilo je to nežno režanje… Želim te! izgovorio je i njegove reči su probudile trnce duž moje kičme. “Celog tebe.
Nisam mogao da zadržim uzdah koji je pobegao s mojih usana. Moje ruke su bile zalepljene za njegove kukove, privlačeći ga k meni, želeći da ga dodirnem. Moje telo je gorelo, svaki centimetar mojih nervnih završetaka je bio probuđen i njegovo telo naspram mog me je izluđivalo. Kris je uzdahnuo dok je rukama obuhvatio struk mojih farmerki i polako ih povukao nadole, prstima hvatajući moju kožu. Moje noge su osećale hladan vazduh, ali to nije umanjilo toplotu koja je strujala od njega ka meni. To me je nateralo da ga još više poželim. Nakon što sam stavio ruke na tkaninu njegove košulje, povukao sam ga prema sebi spojio usne s njegovim. Bio je to očajnički poljubac koji me je držao omamljenog. Podigao me je sa kreveta k sebi u naručje. Ova noć konačno dolazi do izražaja. Ruke su mu se spuštale niže, a prsti su mu klizili duž pojasa mojih bokserica, dok sam ja isprekidano disao. Nisam mogao da prestanem da zamišljam šta će se desiti dok me je dodirivao. Iznenadno kucanje sa ulaznih vrata stana nas je nateralo da stanemo. Kris je pogledao prema vratima spavaće sobe sa skupljenim obrvama i upitao: Ko je dođavola ovo? Moja frustracija je porasla kada je kucanje postalo glasnije nego ranije. Ko god da je, izabrao je vrlo loš trenutak za tako nešto…
