Moja ulica nosi nadgrobnu ploču
boje avgustovskog neba
Oblika kofera za prekookeanska putovanja
Ime izumitelja utisnuto je u dva reda
Jedan ispod drugog
Danas nema nekih slova
Vetar ih je u zalogajima obrisao
Pa deluje na pogled kao štamparska greška
Tu je nekada cvetala i blagorodna kajsija
sa bodljikovom žicom oko struka
Za koju je karikama bila svezana
stara Dunja
A kada se gazda odselio put ptica
Ona je ostala na lancu da čeka
I šapama ga traži pod zemljom
Bez volje da reži
i zuba da ujeda
Od nje sam učio kako se gladuje
Jede suv hleb
I raduje repom na pomilovanje
Sećam se
Bila je slepa i slabo je čula
A ulica oduvek sve vidi
Samo ne želi da gleda
Jer u detinjstvo se ulazi na sopstvenu odgovornost
-Kad nema nikog da čuva
Igor D. Marković
