Kada sam prvi put video kako padaju oblaci
Bilo ih previše da svakom nadenem ime
Navukao sam rukavice
Da ih ne povredim
I brao kao pamuk sa okolnih hauba i ograda po komšiluku
Imao sam pune ruke posla
Da slažem na gomilu jedan preko drugog u krug i pravim lopte dlanovima
Ređam nebo uredno ka tremu stare šupe
koju je kasnije odneo jedan besni severni vetar
A Dok su starci dremali
Odlomio sam dve krte mlade kajsije iz bašte
I šalom od vune
zavio dva kruga oko vrata
načinio sebi pravcatog druga od oblaka sa rukama od grana
Bio je bled
bolešljiv
nos mu je bio proziran krt do ledenice
I stalno se povijao ka dugmadima od stida
drugovali smo
branio sam ga od dece
i zakopčavao kaput kamenčićima
Govorili smo o mašti
Dok nisu probile prve ljubičice
Ljutio sam se na mart i želeo
da ostane duže
da mu nešto važno kažem
ipak
u kapi je nestao
Sad po nekad neki oblak
zaliči na njega sa visine
Dok čekam da mu ispričam šta sam video u starosti
Kada opet pada nebo
Onda
Kao one zime
