Lara,
dugo ti nisam pisao
Kako uopšte da počnem?
Da li sa Draga
ili možda Poštovana?
Ili sa oba odjednom,
spojeno bez razmaka ?
Ja sam ludak Lara!
Spajam te od reči koje ni sam ne razumem.
Kako se piše uzdah, Lara?
Muk, zbog kosti u grlu.
Kako se piše ovaj umor u šakama?
I slepo snebivanje po haustorima kalendara.
Dobro je da ćutiš !
Dobro je, da ne odgovaraš…
Razum bi mi uzleteo kao vrana
I iscureo kao poslednje zrno kvarca
po dnu plaže peščanog sata.
na dodir tvog glasa.
Sećaš li se Lara,
kada sam ti poslednji put pisao prazninu na izmaglici s prozora?
Nesan i san su pesnički zanat.
Znam,
ni jedno ne možeš da stvoriš,
ni jedno da oteraš.
Samo ne znam…
Ko ti je u ovom životu
dao pravo
da ne postojiš,
Lara…