Ptici bez neba u krilama
vode pod nogama
I krošnje u kljunu
Zabranismo jug
Trganjem iz jata
Darovamo gvozdeni dvorac sa dva pruta obešen o čiviluk
Da jecajem do smrti
čerupa perije i postane gramofon.
Jer
I iza gvozdenih stubova
Ptica je oduvek verna samo nebu
dok ne zanemi ilovači
I nikada neće imati drugog vlasnika do sunca
ne priznaje ropsto kao savez
uvek će okovana
oplakivati roba zemlje pesmom ma kakav joj podario kavez