Umorna sam i kad nemam podočnjake,
Spavam tri sata nekada i dvanaest
Ali ustajem ista.
Opijena sam tugom,
Teturam se sa bolom
A strah mi viče da ga sačekam.
Na vratima otac kaže;
Vidi stigao je bludni sin
A meni kroz glavu
Idu stihovi Bukovskog.
Večeram i pevam majka kaže;
Imaćeš ludog muža
A ja već sela na ivicu stola
Mislim se ne treba mi baš to,
Pu-pu daleko bilo.
Pred spavanje izgovaram molitvu
I neretko mi suze krenu,
Praštaj Oče grehe,
Deda pomiluj me od gore.
Sećam se sadili smo jagode,
Jedva sam čekala da rode,
Nisam ih nikada ni okusila
Jer ti ih nisi dočekao.
Dok se osa vrzma oko moje ruke
Setim se tih reči ;
Nemoj da bežiš ,
Da je teraš
I rukama da mlatiš;
Iz straha će te ubosti,
Isto važi i za ljude.
Ulovio si fazana
I jedan dan ga držao u kavezu,
Zatim si ga pustio pa rekao;
Ima pravo na slobodu
Njegova lepota
Ne može se u kavezu videti.
Jela sam trešnje ,
Pljuckala koštice
I nadala se da će drvo nići
Al nisam dovoljno pažnje posvetila,
Verovatno je neki zec ili pacov
U toku noći koštice pokupio.
Idem da spavam,
Molitvu izgovaram
A znam da sutra opet ću ustati umorna.
