Tu negde iza užarenih oblaka
u zalazak sunca, tu negde
gde ptice ne mogu da odlete;
tu te čekaju tople ruke
uvijene mirisom belih ruža,
mekoćom ljubavi, nežnosti.
Tu negde gde pogledi suzni,
srca ranjiva ne mogu dopreti,
tu gde ne doseže plima vetra;
tu te čekaju mile oči čedne,
okupane slobodom, ljubavlju,
tu te čekaju da ti nežnost pruže.
