Mati Anastazija, je nekada bila Žaneta Petrović. Po profesiji istoričarka umetnosti. Suprug joj je bio ambasador u Francuskoj. Radila je kao kustos muzeja u Parizu. Prilikom krađe slike holandskog slikara, koja je bila procenjena na vrlo visoku svotu novca, osumnjičena je. U to vreme imala je devojčicu Petru, koja je rođena u Francuskoj. Porodica se brzo suočila sa nepravdom zlog sveta. Žaneta je nepravedno osuđena za pljačku. Tom prilikom je zbog ogromnog stresa, preko noći osedela. Samo su joj ogromne plave oči ukrašavale skrhano lice. Nepravda je učinjena .
Morala je u zatvor. Za suprugu “biznismena” se spremalo radno mesto. Ovo je bio način da se strankinja skloni i obezbedi dobro plaćen posao.
“Biznismen” je bio poznat kao preprodavac umetničkih dela. Umešan je direktno u pljačku. Sliku je prodao nepoznatom kupcu za veliki novac. Potplatio je sudstvo i ostvario cilj. Njegova supruga je dobila posao i sve se zataškalo. Samo je Žaneta ostala u zatvoru, čekajući povremeno posetu muža. Mario je sve više izostajao sa posetama. Počeo je verovati glasinama, da je njegova supruga ipak kriva. Da bi svoj ambasadorski ugled sačuvao, podneo je tužbu za razvod.
Žaneta je dobila tužbu u zatvoru. Nije mogla da veruje. Kada brod tone, svi ga napuštaju. Potvrđeno je sada. Razvod je okončan. Ocu je pripala ćerka, kao staratelju. Na kraju je Žaneti rekao, da odlazi iz Francuske u drugu zemlju da službuje i vodi Petru. Naglasio joj je , da ih više nikada ne traži. ” Osramotila ih je , za ceo život. Njemu ne treba lopov, a ni Petri takva majka “,to su bile njegove poslednje reči. Osuđena je na deset godina zatvora. Žaneti nije ništa drugo preostalo nego da u zatvoru bude poslušna i da se na svim zadacima pokaže marljiva. Dozvolili su joj da čita svetovne knjige. Tako su joj molitve postale veliki razgovori s Gospodom. U međuvremenu se opet desila pljačka i isti onaj “biznismen” je sada priveden pravdi. Priznao je da je izvršio i prethodnu pljačku. Žaneta je dobila pomilovanje. Pošto je zatvorske godine posvetila Gospodu i molitvi, po izlasku iz zatvora je poželela da se vrati u domovinu i ode u manastir. Njeno majčinstvo je uništeno. Suprug je ostavio, povratka nije bilo. Žaneta je dobila veliku odštetu za služenje kazne, kao nedužne osobe. U domovini je imala još par prijatelja koji su joj verovali. Bodrili je sve vreme . Dobila je od njih podršku kada je otišla da bude iskušenica u manastiru Manasiji. Nakon tri godine iskušeništva monaškim činom postaje monahinja Anastazija. Nekada je na diplomskom ispitu imala temu ” Srednjovekovno fresko- slikarstvo manastira Manasija “. Istorija ovog utvrđenja , je ostavila veliki utisak na nju još tada.Zato se i odlučila tu doći. Ovde živi kao mati Anastazija. Ima svoje dužnosti. Učestvuje na bogosluženjima, slika ikone, veoma je zauzeta i predana crkvi. Kada dođu duhovni dani Manasije , dolaze ugledna svetovna lica i književnici , kao i verni narod i putnici namernici. Ove godine su se prijavile mnoge porodice iz inostranstva za krštenje dece baš ovde. U posetu dolazi patrijarh koji će držati službu i krstiti decu iz rasejanja. Petra , kći Žanete, sada mati Anastazije je odrasla u Italiji. Prošle godine je postala majka devojčice Anamarije. Poželela je doći u Srbiju. Zemlju svojih predaka i tu krstiti ćerku. Od oca je čula priču da je majka poginula u saobraćajnoj nesreći. Živela je u tom ubeđenju. Njen muž i ona su uplatili turističku turu obilaska manastira i spomeničkog nasleđa Srbije. U taj aranžman je bila planirana i poseta manastiru Manasiji. U okviru toga krštenje dece. Svu organizaciju vodila je turistička agencija u saradnji sa majkom Anastazijom. Na duhovne dane su došle sve zvanice. Manastir je blistao, a vazduh je mirisao bosiljkom i raznim lekovitim travama. Crkva svete Trojice je bila pripremljena za doček dece i roditelja. Patrijarh je stigao i krenula su krštenja. Mati Anastazija je bila domaćica manastira te stoga ovde prisutna. Nekoliko krštenja je već prošlo , a potom je prozvana majka Petra iz Italije sa suprugom i ćerkom Anamarijom. Mati Anastazija se našla u čudu. Pogledala je malu porodicu. Prepoznala je ćerku koju nije videla godinama. U njenom liku je prepoznala sebe. Nije mogla da veruje.Molila je svece da ne oda samu sebe. Oprostila je svima nepravdu koja joj je učinjena. Ona odavno živi svetovni život. Njeno smirenje kroz molitvu ovoga puta je bilo oslabljeno. Damar u grudima je bio nesnosan.
Petra je bila sva ushićena,pričala je , spominjala Žanetu , svoju majku, zavičaj.Detinjstvo bez majke. Mati Anastazija je čuvala tajnu duboko u svom tihovanju.Ovaj obred je bio njeno najveće iskušenje do sada. Iznenada, po završetku krštenja, devojčica potrča u susret Anastaziji. Ona je uhvati da ne padne i uze je u naručje. “Pa ovo je moja unuka” reče u sebi. Bila je sretna , ali je znala da je to ogromno iskušenje za nju. Velike plave oči , nasledila je od nje. Sećanja su navirala. Suza teška i bolna krenu joj niz lice. Ona je neprimetno obrisa, moleći se za pribranost. Nosila je devojčicu uznemirena kao nikada do tada. Uzela je podatke roditelja i devojčice. Rekla je da će im poslati krštenicu na kućnu adresu kada sve formalnosti oko papirologije završi.Oni su otputovali. Na odlasku je devojčica mahala Anastaziji, slala poljupce i nestala. Kao anđeli koji se samo ponekad javljaju da nam kažu radosnu vest. Tu noć je mati jedva preživela od uzbuđenja. Setila se da ima novac u banci na koji je zaboravila. Prepisala je veliku svotu novca Anamariji, svojoj unuci. Kada su roditelji dobili krštenicu imali su šta videti. Poklon u novcu koji je poslat kao hartija od vrednosti, namenjen njihovoj kćeri. U potpisu je stajalo TVOJA BAKA!
Ličnosti i imena su izmišljeni i plod moje mašte.
