Treće doba

Ena je sedela sama u radnoj prostoriji doma za stara lica u kojem već živi nekoliko godina. Njene godine su dobile patinu, ali ona je vedrog duha, prekrasna ženica, smeđih očiju pogleda kao u srne.

Sposobna i stalno u centru događanja ove institucije.

Na belim čistim zidovima, okačene su tapiserije izrađene na časovima kreativnosti. Te časove vodi gospođa Ena, penzionerka, nekada profesorka matematike u Petoj beogradskoj gimnaziji.

Na podu su ćilimi koje su tkale žene na razboju, koju je dobila ustanova na poklon od jednog privatnika iz Pirota.

U domu se osećala prijatna porodična atmosfera. Svi korisnici su se prilagodili životu trećeg doba. Uglavnom boluju od uobičajenih bolesti koju donosi starost. Ovo je privatni dom, pa uglavnom biraju koga će primati, zbog manjka medicinskog osoblja i gerontodomaćica. Kada uđete , osećate se kao u najlepšoj porodici sa mnogo članova, punoj žagora. Ima tu i razmirica, neslaganja, buntovnika, ali sve se to reguliše.

Svi su dobrovoljno došli, a bilo ih je dvadeset pet. Deset muškaraca i petnaest žena.

Svaki dan je ovde organizovan. Vreme za glavne obroke, radionički rad,odmor, popodnevne aktivnosti( igranje šaha, karata,domina,vez, pletenje).

Lekari dolaze jedanput sedmično da izvrše rutinske kontrole i napišu recepte za terapiju, mada većinom kupuju lekove njihova deca . Malo šta se dobije na recept. Skupo je zbrinuti roditelje ako nemaju visoku penziju.

Mada ima i nedisciplinovanih korisnika koji ne uzimaju terapiju nego bacaju lekove.Ali i to se da regulisati. Prate ti stari jedni druge i prijave takve pojave.

Kao deca se ponašaju ponekad.

Gospođa Ena je ovoga vikenda imala posetu unuke Maje, kćeri njenog sina jedinca koji živi u Alžiru. Dugo godina je radio na prekookeanskom brodu. Prva supruga mu je ostala u jednom malom mestu u Vojvodini.Ona je othranila Maju, koja je sada student u Beogradu.

Maja ima blizak odnos sa bakom, vode se tu intelektualni razgovori. Donosi baki probrane knjige, po zahtevu bake, koje baka čita sa zadovoljstvom.

Svako voli kada mu dođe poseta.

Gospođi Eni se muž upokojio pre deset godina. Bio je čovek od reda i discipline, građevinski inžinjer. Veliki graditelj. Zajednički život im je bio sa amplitudama dobrog, manje dobrog, prosek ipak dobro proživljen i ispunjen život. Tako kaže gospođa Ena. Znate svi su dobri kada više nisu sa nama.

Gospođa Ena je igrala svakodnevno šah sa svojim mužem.

Ovde je imala svoga protivnika za tu mislenu igru. Pa život je sav satkan od životnih poteza. Zar ne?

Bio je to gospodin Rik. On je ostao udovac. Dobrostojeći kanadski penzioner. Sa svojom suprugom nije imao dece. Kada mu se žena upokojila, došao je u Srbiju. Ovde ima sestru Anju koja brine o njemu. Ona mu je često donosila kolače sa makom i pitu s višnjama. Radovao joj se gospodin Rik.

Ovo dvoje šahovskih protivnika su imali svoje šetnje kada su slobodni. Svi su znali za naklonost jednog prema drugom. Po svoj prilici da su se poznavali od pre dolaska u dom. Pričaju tako ovde korisnici doma u poverenju, da su se družili u ranoj mladosti. Ali su im se putevi razišli kada je Rik otišao kao student preko okeana i nije se više vratio. Veći deo života je proveo u Kanadi.

Gospođa Ena se udala za inžinjera pred kojim je karijera. Živela je u Beogradu, bila poznata profesorka matematike.

Da li su nekada imali neku konekciju, nije poznato.

Gospodina Rika je pre pola godine dovela sestra Anja na njegovo insistiranje.Po smrti žene, došao je u domovinu, sestri je saopštio da želi u dom za stare. Ona to nije odobravala, ali to je bila njegova odluka. Nije mogla protiv toga.

Našla je najbolji dom za njega. On je solidno finansijski zbrinut. Cena doma je visoka, ali njemu to nije problem. Radio je četrdeset godina u Kanadi. Bio je fizijatar i imao je svoju ordinaciju. Posao je bio dobro plaćen ali i porezi i sve ostalo je bilo poprilična svota svakoga meseca.Ali uštedeo je i za svoje sestriće i za svoju starost.

Prvih dana po dolasku je bio povučen i tužan. Sve dok mu jedne večeri nije prišla gospođa Ena i upitala ga da li igra šah.

Igram, pomalo odsutno odgovori, Rik. Morate prihvatiti izazov sa protivnikom, reče Ena pomalo šeretski. Nisam neki šahista, ali pravit ću vam društvo, vrlo rado.

Tako se nađoše sa figurama na šahovskom polju. Mic po mic figurama, reč po reč i skontaše otkuda ovaj čudni izazov. Evo ruka, stari smo znanci, reče Ena .

Sećaš se tvoga odlaska u studentsku razmenu, seća se Ena, prvo si se javljao, onda sve ređe i ređe. Shvatila sam da je besmisleno nadati se bilo čemu. Nije bilo ni interneta ni jeftinih telefonskih razgovora. Prošlo je pedeset godina Ena. Bila si lepa brineta sa najlepšim osmehom ali besna i nestrpljiva. Sećam se.

A ti Rik, vitak , visok momak sa najlepšim zelenim očima. Imao si prve LP-ploče koje su ti stizale iz Londona. Baš si bio faca.

E, proletele su godine. Lepo je setiti se svega. Nisam se nadao da ću te sresti na ovakvom mestu. Imao sam suprugu, dobru i odanu ženu, mnogo smo radili, sebi smo priuštili mnoga putovanja, luksuze raznih vrsta, vraćali smo se uvek u praznu kuću bez dece i graje. Falio je taj segment u našem braku. Ipak smo mi ljudi koji prvenstveno žele potomstvo.To je tako prirodno. Kada smo videli da ne možemo da imamo dece, a imali smo dobre prihode, našli smo jednu siromašnu porodicu u Srbiji kojoj smo mesečno slali izdržavanje za četvoro dece.Tako sve do njihove osamnaeste godine. Bili su nam mnogo zahvalni.Nismo ih obavezivali ničim.Oni su sada odrasli ljudi.

Ostao nostalgičar i kada mi se žena upokojila, ja sam dospeo opet u Srbiju.

Priči nikad kraja.

Sada su svaki dan zajedno, ručaju, razgovaraju, šetaju i igraju šah. Čak su zatražili da žive u zajedničkoj sobi.

Kada baku Enu poseti unuka,obavezno se pozdravi sa gospodinom Rikom i donese mu dnevne novine koje on voli da čita.

Korisnici doma se već nadaju nekom slavlju u slavu ovo dvoje ljudi. Čudan je splet događaja u životu. Veliki je Bog.

Igrajući tako šah sa Enom Rik odluta u svojim mislima…

Ena povuče potez, reče mu razdragano:”matirala sam te Rik”!

On se nasmeja i nežno je pomilova po kosi.

TAKO SI MI DRAGA.

Neka ne prestane život nikada, sada tek počinje novo doba za nas reče Rik i zagrli Enu snažno.Jesi li saglasna?

Daaa !

Baš su srećni što su se našli!