„Taši taši tanana..“ pevam dok ih uspavljujem. Reči same teku, više ni ne razmišljam o redosledu. . Kako bi bilo lepo da i meni neko peva uspavanku dok ne zaspim. Dok spokojno ne utonem u san. Da se na trenutak vratim u bezbrižnost detinjstva gde se lepše i mirnije spava.
„Taši taši mamika, spremna ti je kupka, za opuštanje je divna penušava i mirisna..“ odlutala sam u mislima. Ne primećujem da sam izmenila tekst pesmice. Niti primećujem da su deca zaspala i nastavljam da pevam svoju verziju. „Taši taši mamara, igraćemo se sutra, odmori se dobro ti, da nas možeš juriti.“
Dečije komešanje nakratko prekida moju verziju pesme, ali sad počinjem da se pitam, kako bi zvučala pesma, koja bi mogla da uspava jednu mamu? Da li bi imala zvuk tišine ili pak dobošanje vode po njenom telu dok sapira težinu dana sa sebe? Da li bi se u toj pesmi čulo tiho ćućorenje i poljupci ili kao kamen teški uzdasi?
A kako bi zvučala uspavanka za mene? To definitivno ne bi mogla biti jedna pesma. Nekim danima, bi pevala o umoru, onom koji te nokautira kao Tajson u prvoj rundi. Drugim danima, bi pevala o napravi sebi ugođaj i razmazi svoja čula, ušuškana i sigurna i sa osehom na licu. Ali bilo bi i onih u kojima se vrtiš po celu noć, pa spavaš a ne spavaš, pa pogledaš u sat a vreme stoji. Najdraža bi mi bila ona ljubavna pesma, gde zaspiš uz poljubac i laku noć sa rukom oko struka.
Ali šta ćemo sa onim danima kada i ovakva playlista ne radi? Kada zvuci ne zvuče onako kako bi trebalo, ili pesma ne peva pesmu koju bi trebala? U takvim danima, tačnije noćima, kada je tišina najglasnija, ti budi još glasnija. Ti kaži sebi Bravo mala za još jedan uspešan dan. Izdržala si hrabro sve, sutra biće bolje. Ponosno sebi čestitaj i raduj se novom danu. S vremena na vreme, pa onda dan za danom ponavljaš je sebi. Napraviš sebi pesmu, da te čvrsto drži za ruku kad je teško, i miluje po kosi dok ne zaspiš. Tako nastaje uspavanka za mamu.
Oštar bol u nozi me trže. Shvatih da sam opet uspavala sebe uspavljujući decu.
„Taši taši mamice, oteraj te bubice, bravo kazi samoj sebi, i sutra u nove bitke kreni!“
