Znam da si mene čekao jutros
Baš kada je kraća kazaljka bila na broju devet
Duža na broju dvanaest
Moje vreme da ušetam
Sednem za moj sto
I čekam tvoja ramena da ispune mi dan
Znam da si mene čekao jutros
Da ti u dan donesem smisao
Očima obojim zidove u plavo
Osmehom koji darujem konobarima
Tebi upalim svetlo
Znam
I ja sam tebe čekala
Da čujem tvoj glas
Kad pritisnem zelenu slušalicu
I kažem
Molim
I ja sam tebe čekala
Da sve poglede pretočiš u reči
Znaš li koliko je pogleda proteklo
Bilo je proleće
A sada je jesen
Znam da si me čekao jutros
I ja sam tebe čekala
Možda nam se vremena ne poklapaju
Ja imam stari zeleni sat sa kazaljkama
Tvoj je nov
I digitalni
Možda ne pokazuju isto vreme
Možda je baš u njima problem
A ne u našim čekanjima
Moj stari zeleni
Voli da ispoštuje vreme
Zna koliko mu snage treba da pokreće kazaljke
Od proleća do jeseni
Tvoj novi digitalni
Lagano ispija kafu sa tobom
Bez muke da odbrojava
U njima je problem
Satovi su to
Ne može da im se veruje
Kao u poglede naše
Od proleća do jeseni
Sad mi je lakše
Kriv je moj zeleni stari
I tvoj novi digitalni
Ah, ti satovi
Daj da ih batalimo
Pa neće satovi
Da nas ostavljaju da čekamo
Ja tebe
I ti mene
Mnogo je pogleda proteklo
Od proleća
A sada je jesen
Mnogo je osmeha poklonjeno drugima
A ja sam čekala tebe
I ti si čekao mene
Doći ću sutra
Bez sata
Znam i bez njega kada me čekaš
Samo ne znam
Da li ti znaš
Koliko dugo ja tebe čekam
Da me sakriju tvoja ramena
Da mi doneseš smisao
Da ti zenice obojim u plavo
I upališ mi svetlo
Ja znam
I zato ću doći bez sata
Ostavi i ti svoj
