Сваким наредним открићем, удаљавамо се од творца.
Сагледавамо извесност и стрмоглављујемо у снужденост.
Рај је раскућен, небеса су окупирана.
Пакао се топи, испуњава га магма.
Препуштени разуму,
напуштамо веру.
Окрећемо се идолопоклонству.
Наука је популистичка религија.
Садржи есенцијалне карактеристике.
Нама влада Господ технологије.
Овенчан у облику уређаја.
Невидљива сила, што обитава у сајбер галаксији.
Недокучива енергија.
Приписујемо јој езотерична својства.
Слепо се уздамо, безусловно дивинирамо, неизмерно јој се дивимо,
прихватамо је као непорециву.
Поседује старешинство управљања популацијом.
И нико не преиспитује веродојстојност података.
Створили смо божанство.
Помагало које би требало да служи, преузима примат.
Опет, упутством других митологија
и мрежом руководе посленици.
Свештеници електронике.
Успостављају правила, законе, норме.
Интригантна плејада.
Најситнији пишу програме.
Њих дистрибуирају апостоли.
Епископи, кардинали, муфтије, рабини квантног доба.
Оснивачи и власници мултинационалних софтверских компанија.
Док главну реч воде, врховни поглавари виртуелне цркве.
Олигарси, неспутаних могућности.
Којима се клањамо, приносимо жртве.
Не слутећи да иза паравана стоји персона,
залуђени смо достигнућима.
Глупи да уочимо.
Истиснули смо древна сујеверја, да би упловили у наредно.
Екстремније и опасније.
Сматрамо се просветљенима, а заправо смо заслепљени.
Застрашују нас напретком.
Тврде да могу кормиларити памећу.
Демонстрирају чудеса.
За миша закаче пријемник и манипулишу покретима.
Возе га хопа, цупа, стој.
Причињава се, подредио се команди.
Ушли су му у главу.
Наравно, суздржавају се од експериментисања на човеку.
Није морално.
Нећете ме заварати.
Импулси делују на мишиће.
Злоупотребљавају фасаду.
Роботи штимују зупчанике, тобоже сазнавају.
Сисајте га, не испоручују иновације.
Па игрице, упражњавају се преко можданих таласа.
Бежи бре, прате трзаје зеница.
Не уважавам марифетлуке, ја сам дигитални атеиста!
Шта, инсталираћете нам чипове?
Бићемо нераскидиво повезани?
Приступ информацијама, бескрајна забава, свеобухватно знање.
Или потпуна контрола?
Усађују страх.
Чичак траку поданичког односа.
Неосетно нас припремају за стање хибернације.
Навикавају на убиства, силовања, пљачке и бомбашке нападе.
Трују медијима, сервирају бљувотине.
Губи се реалитет, потенцира сензационализам.
Ријалити шоови, кич филмови, разводњене серије.
Данашња понуда збивања.
Остругати љуштуру, исцедити концентрат.
Оставити на ветрометини.
Оживотворити безумног зомбија.
Ипак, искрсава малецки потрес.
Куда са маштом?
Корисник ће бити дибидус захефтан.
Нема властитих сентенција.
Само оно што му се сервира.
Може ли биће опстати под ограничавајућим условима?
Чупаво.
Утешно, зезнуто да се дати увети и могу подесити.
Имагинација је јача од фалсификата.
Чини нас стварнима.
Без ње смо обичне батерије, које производе струју.
Одупирање је у бити темперамента.
Када нас уштекају, већини ће се примити.
Дакако да ће неколицини стварчица прегорети.
Онај код којега скикне, избавиће остале.
Или нас није.
Пажљиво размотрите, желите ли картицу у лобањи?
Је ли дигитализација кефала решење, јесте ли спас?
Добрано смо застранили.
Спржиће нас гнев Свевишњег!
