Злостављачица

Поглавље X

 Преподне… Судњега дана. Расанио се Вукашин у цик зоре. 9h. Прогонише га ноћне море. Прогноза се састоји од тмурних снова. Сивих. Терасастих. Изопачених. Растеже се. По федерима протеже жмарце. Немири. Навраћају у примисли. Стреса се. Изгубљени путеви. Циљеви. Перспективом управљају хирови. Насукан је. Лешина на обали. Похараше га пирати. Отуђише смисао. Да се диже му се немили. Паузирати у кревету. Читав век.

 Устајање. Срање. Пишање. Хигијена. Зуба прање. Умивање. Облачење. И торјање. Нелагоде протеривање. Бембара. Магистрала. Крстарење. Кошутњак. Трим стаза. Jogging. Кардио. Усклађено дисање. Удах. На нос. Издах. На уста. Удах… Издах… Ах. Ах. Ах. Пумпа куца. Так. Так. Так. Так, так. Так, так. Так, так. Убрзање. Так-так. Так-так. Так-так. Уабрзање. Так-так-так-так-так… Бум! Прекорачење. Пауза… Так… Так. Так, так. Так, так. Так-так. Так-так. Ух. Ух. Ух. Ух. Ух… Замрачење. Помрачење. Замућење. Вртоглавица. Несвестица. Оцинкари га чука. Отказује. Забрињавајуће. Упозоравајуће. Опомињуће. На стабло наслоњен. Цвика да ревидира рентирано. Синоћ је прекрдашио. Организам оптерећење више не толерише. Да се смири?

• Ћао. Ти си Вукашин?
• Да. Ко пита?

Притрчава клинкица. Бициклистичке. Топић. Оцртава се. Исто да је голуждрава.

• Ја сам Јана. Гледала сам те у „Поткровљу“. Био си мој фаворит. Неправедно су те избацили…
• Пусти. Било, па прошло. Вала. И доста ми је.
• Може један селфи.
• Може. Може. Дођи. У луг да се спустимо. Пустићу те, да ми погладиш мачора.
• Хајде. Важи.

Изоловаше се. Вукашин га изложи. Цица се намешта. Позира. Прислања га уснама. Лицка шиљком језика. Грицка. Секутићима притиска. Мобилним овековечује. Да се подичи. »Дивоте. Коме сам га попушила.« Браво мала. Похвално.

 Вукашин. Када се повратио. Угњездио се у кабрио. Зазвоне целуларни. На ручак позван је. Гостионица „Романија“. Врућа јањетина. Понуда која се не одбија. Брм. Брм… У вијугама заглављена пушангија. »Гле ти царице. Ките одрађује. Маестрално обрађује. Без блама. Снима се сама. Тикванима да покаже коме је пљугала. Фуј. Та омладина. Где смо догурали. Сами голи порнићари. Нема стида. Преосташе поремећене вредности. Добиће. Што је најгоре. Добиће. Аплауз. Орден. Честитке. У друштву биће главна мачка. Свашта.« Семафор. Црвено. За скретање држи монопол сатима.

 На раскрсници ординирају два циганчета. Сакупљају данак. Возачи удељују. Сићу. Цркавицу. Главу окрећу. Игноришу. Грде. Муштрају. Вукашин се сажали. Вајферта једноме утури. Малишану. Од црвене окице се зацаклише.

• Фала куме. Жив био.

 Тарзан је Самиру, цео дан плен показивао.

• Види шта сам добио.
• Свака час` бате. Тебе баш усрало.
• Ка` ће` ти, ово да добијеш?
• Пуши курац. Нашо си будалу.
• Будалу, будалу. Ал` ја ће, да печење једем. А ти курац.
• Даћеш валда брату?
• Даћу, даћу курац.
• Е, кака си пичка.
• Гуламферу заради. Па ће се са печење, да сладиш.

Тарзан и Самир. Што напабирче. На раскршћу. Под упеклом звездом. На врућини. И спарини. Кошави. Пљуску. Вејавици. Цичи зими. Читавој смени. Од 10 сати. Сав свој харач Хоџи морају донирати. Султану картон City-ја. Ако закину. Следи казна. Ако оману. Следи казна. Ако подбаце. Следи казна. Пошто пристигну. Издркељишу их. Одузму и последњу кованицу. Затим, код барака добију вечеру. У варијабилности од суме. Нејешће се. Јешће. Или ће гладовати. Током гаже понешто тргују. Зависи од главнице. Има ли бонуса. Или су пресушили. Дивног ли детињства. Шта ћете? Скорели соц је ненаметљиви показатељ, пристрасан је шнајдер судбина номада луталица.

 Поподне… За софом чека га намештај. Сифон. Бокал. Кило/кило. Шприцерај. Борис. Трафикант. Гилиптер. Бисмисмен. Спаја. Повезује. Посредује. Не знатно шићари. Ако си у оптицају, ефективно га је познавати. Са њим Босанчерос. Милован из Прједора. Предузимач. Гради. Продаје. Измува спецификације. Шеме. Везице. Добио је гаранције. Зафалило капитала. Конценсионар Вуле да буде. За одређени број квадрата. Повраћај. Тросруко. Четвороструко. И сомић јура за Бориса. Пу. Рука. Руци. Алал вера.

• Мићо! Шта је са том јагњетином?
• Иде шефе. Стиже врућа. Све се за прсте лепи.
• Ајде брже! И још гемишта.

Мића. Имена Драгутин. Али. Мићо! Мићо! Тако Мића. Олињали келнер. Полетан. Услужан. Слаткоречив. Зна се, за богате напојнице. Према стискарама стока. Кеша старога кова. Гледа како да закине. Смакне. Зајебе. Подилази. Повлаћује. Присан је док те дрпа. Масан је ко кухињска крпа.

• Ево шефе. Стиже печење.
• Фала курцу. Било је и време.

Месо малог јаге. Мекано. Сочно. Слатко. Маркира јагодице. Лој се истапа низ браду. Уживање уз мљацкање. Врх. Премија. После склопљеног посла ризлинг се точи. Содом микса. Само широко. Обимно. Поранело пијанство.

 За суседним асталом три хроничара. Унутрашња контрола. Жбирови. Прате. Старају се, да наши се актери превише не прошире. Генералски чварци. Шта? Мислили сте да сте се сакрили. А-а. Мостарина мора да се положи. Ето Миће.

• Господа за суседним столом питају, има ли неких проблема?
• Ко?

Неимари загледају. Па да. Без њих не иде.

• Мићо. Реци господи, нека нам се придруже. Све ћемо решити.

Стижу зулумћари.

• И, шта смо се договорили?
• Средио сам у катастру. Са градоначелником. Све је легално. Имам документа.
• Види Боске. Са тим записима, можеш дупе да обришеш. Јасно ти је. Без нас, курац ћеш да градиш.
• Колико?
• Шта ти знам? Колико нудиш?
• 10 милки. Је ли доста?
• Свакоме?
• Не претерујте.
• Важи, важи. Нема проблема. За разлику. Два стана, пословни простор. Шта се прави?

Вукашин.

• Даћемо вам јебених 30 хиљада. Само да вас скинемо са курца.
• Немој тако сине. Ми умемо да будемо јако корисни. У шта си ти врло добро упућен. Колико смо подухвата завршили?
• Добро, добро. Јесмо ли се договорили?
• Хтели сте да нас прескочите. Није лепо. Уопште није лепо.
• Јесмо ли се договорили?
• Јесмо, јесмо.

До растанка енологија. Друштвањце се фино нашљокало.

 Код куће. Покушао је да џоњне. Неће га сан. Зажмури. Непрегледност пејзажа. Трака гнусобе. Ксциле и Харидбе. Мумије и бабароге. Алкохол попушта. У лобањи пиштаљка фијуче. Кафетин противу болова стуче. Мало се разбистри. Слегао се мамурлук. Одвратан осећај. Полу, полу. Ни пијан, ни трезан. 17h. Тек! Јебо га Бог. Где? И шта сада? Мораће да се исправи. За мркање рано је. Друго не помаже. Тина. Сигурно има. Таман. Увек долепрша када је цима. Заћорила се. Добиће и бонус. Ватрено цепање. Срећом. Није смарачица. Пошто је доради, дому се покупи. Само. После адреналина. Куда? Снаћиће се већ. Вертикално прислоњена слушалица.

• Хало. Овде Тина.
• Тина. Брзо. И понеси цегер кокаина.
• Хођеш да ме караш?
• И у пичку и у дупе.
• Е баш супер. Ево ме.

Јебање. Јебање. Јебање. Пусто натезање. Убили су три сата. Затим на врата. Обадвоје.

 Вече… Возе га цесте. Пространствима белога града. Са краја. На крај. Блокови. Па Павиљони. Канаринци. Певци. Лабудови. Вишњичица. Јерковића браћа. Вожд. Душан. Вилињски извори. Видиковци. Бањице. Звездарски шумарци. Обиграва латифундију. Означава територију. Обилази. Прчварнице. Бирцузе. И механе. Лажира горушицу. Бесциљно лутање. Тумарање мрачнином. Залажење у ситна цревца. Ождеравање. Последњег. Преосталог свежња фекалија. Осеравање. Обезнавање. Даааај! Опојно средство чачнуло је. Халапљивост.

 Где год бане. Набаса на јаране. Безимене. Безобличне. Безличне. Идентичне. Он части. Они лочу. И слушају. Трибалну причу. Тужбалицу. Жалопојку. Веселошћу прошарану. Грохотом извезену. Поспрдом исплетену. Стару буквицу. Из давнина: „Јадан ја. Крај неверница. Искоришћавача. Крадљиваца. Важности. Доброчинства. Поверења. Места у срцу. У души. У бивању.“ Узурпатор. Отима пажњу. Послушност. Поклонство. Хуља. Дронфуља. Цугача. Сере им. Издркава се. Говнима маже. Понижава. Постројава. Приговара. Помно слушају. Наћуљени. Прате. Бележе. Подвлаче. Услишавају. »Марш по пљуге. Марш по клопу. Марш! У курац.« Заудара моћно. Силовито. Плаховито. Издире се. Грли. Куди. Посваја. Види их цигани. Музичари. Поређај се. У врсту. „Идемо песма.“ „Која?“ „Она моја.“ „Значи куме. Најскупља.“ „Може. Сто еврића. Сад ме нађи.“ „Оркестру удри.“ »Та-та, та-та. Та-та, та-та.« Није та. Покушај други. Неће бити. Трећа срећа. „Везе ви немате. Ништа од пара.“ „Дај куме. Немој те бије малер.“ „Ево банке (10€). Цигане мој. Цигане мој. Кару ми полижи.“ Hard core иживљавање. Измотавање. Шенлучење. Кафанчина. Запљуснута димом. Испроливана пивском пеном. Улепљена риголетом. Мемљива. Ужегла. Задах искричи. Трепери. Разлива се. Сабласни одсјај корумпира визуре. Посматра заселе приказе. Избледеле од испошћености. Усуканих образа. Помодрелих подочњака. Сувих лица. Спремне да истрпе најогавније. Њима суверено влада. Управља. Руководи. Крезави ефендија. Алкохол. Жалосне сене. Живи мрци. Некада. Ах. Некада бејаху. Занимљиви. Забавни. Фуриозни. Захтевани. Запажени. Онда. Центрифуга детерџентом спрала је бразде. Опрала мозак. Оставила хаварију. Вукашине. Вукашине. Осмотри се. Твој је рефлектор.

 Изгегали су се. Све се споплићући. Асфалт је згрбљен. Џомбаст. Валовит. Пригрљени хватају корак. Она набада на деформисаним штулама из којух провирују чукљаве кртоле. Узано `аљинче спутава. Целулит. Масноћу. И стрије. Стациониране на буљи. Бутовима. Шлауфима мешине. Коса згрушана. Штрокава. Изблајхана. Структуре сламе. Вукашину Равиојла. Прелепо створење. Зађоше иза ћошка. Прикрајак. Осама. Нигде живе душе. Они се цмачу. Растежу жвале. Подмећу језичине. Приказ дегутантан. Причина очаравајућа. Рајсфешлус. Размачиње се. Китокус. Зачиње се. Ххх-пљуц! Шлајмара по шлему лубрицира. Сподоба сочно соче. Вукашин ужива. Ах. Ах. Дај да. Зигује. Гура. Девастира. Задиже. Срозава. Закива. Ординира. Динамично. Жустро. Полетно. Јебада. Јебада. Јебада… Изјебада. Истрошио се. Излио набој. Зури. У квазимода. Грдобу ретке сорте. О јеботе. Опет. Што? Омиче му се. Све чешће. И чешће. Пао је параметар испод иоле критеријума. Пу. Матер му јебем. Шта дозвољава. Залутао је. Погубио компас. У амбису поста амбасадор. Затим. Нагло се окренуо. Наједном похитао. Трчи… Одбегао је. Од? Ко зна од чега? Од себе. Бежи. Саркастични ескепизам. Телефонира. Зове. Примамљује. Кога се год сети. Мора. Ићи негде. Изаћи. Мора. Наставити акцију. Провод. Узалудност. Још. Свега принеси. Цемент. Гориво. Жентураче. Идемо. Правац сплавови. Плутајући варови. Да залетује сећање.

 Ноћ… Силази у „Окно“. Да рудари. Драгуље. Метале. Лигнит. Иловачу. Нарољан ћопа. Посрће. Ваља се. Халабуче. Подврискује. Хитно! Да се поправи. Шмрррц! Аух. Снага. Сила. Ентузијазам. Ињекција замаха. Контрола покрета. Вршљање помишљаја. Тама. Блицање. Шизење. Фигуре се разливају. Развлаче. У спиралу увијају. Звук бубња. Труби. Пишти. Пије. Све. Шта год. Што под руку дође. Картица цвили. Цак. Цак. Цак… Ту су. Дебили. Караконџуле. Анимирани. Фантазмагорични. Јеретички. Крље. Буве. Гњиде. Центрирали су рилице. Црпе. Користе се. Паразитирају. Време је да се дуг врати. Наплати. »Дођи мала. Дам ти. Да мрчеш. Па да га срчеш. Хоћеш. Хоћеш. Као бела лала.« Отпреми крмбеља у кењару. Исцрта буцкасту лајнару. На ђокару. Усисивач. Сниффф. Неста кокаина. За њим пође и курчина. Бррр. Језиво.

 Стање. Трауматично. Кожом миле термити. Џикља параноја. Паника. Препуно је ухода. Дронови шпијају. Снајперишу. Нелагода. Скрива се. Играмо жмурке. Шајка је пуна. Дупке. У руднику он је фењер. Жеравица. Скупљају се мољци. Спржених крила. Ипак лете. Асистенцијом супстанција. Окупираше lounge. Привилегована екипица. Буразери и кује. Призвани да стражаре. Лична гарда. Око конзорцијума јате се конобари. Ето флаше. Ето флаше. У чаше коктели. Лудовање досеже максимум. Окинава. Црнило. Инцидентно срање. Staff. Бизгови. Песничење. Би ли некакво шибање? Не регистровано. Слабо лоцирано.

 Вукашин. Забоо испред Музеја савремене уметности. Свраб. Драпа се. На ноздрвама. По рубовима усана. Окорела крв. Крупно згрудвана. Скулптуре вребају из сенки. Аветињски. Надреално. Релативност догађајно ажурира. Како? На овом месту се створи. Био је. На Сави. Или Дунаву. У сваком случају, неком супротном крају. На реци. На пловилу. Одакле на сувом? Небитно. Идемо даље. Прва јахта. Колонизација. „Вамо. Да се ождеремо. Пошто је. Не питам. Боцу искам.“ „Не може.“ „Како бре?“ 15 до 6. Фајронат. Не стаје. Не стаје. Мора даље. Прислушкују. Весељаци. Одваљени наркоманци. „Пођи с нама.“ „Камо?“ „Калиш. Барутана.“ Идемооо.

 Са њиме у TAXI-ју набријана дама. Цуцлају флашицу. Садржај вода. Помало горчи. Због чега? Размућен MDMA. Облива га милина. Доспеше. Изгиљаше. Парк. Празнина. Пустолина. Помрачина. Заокрет ка шипражју. На фукану. Рез. Промаја. Устаје. Са снаше слази. Панталоне. Блатњаве. Зазелењене. Кошуља раздрљана. Дугмићи фале. Госпина хаљина. Изгужвана. Расцепана. Грување се наставља. After у бункеру. Опкољени зидинама. Подно неба. Свањава. Свод руди. Бојлер загрева. Атмосферу. Масу. Камење. Ђускање. Бацакање. Измотавање. Туц. Туц. Туц. Туц…  Добар ексић. Кокс елдорадо. Филује њоњу. Пуни се љутњом. Бес. Бес. Бес. Бес… Избацује. Протерује. Сунце одскакује. Промаља се. Заслепљује. На очи. Мрак. У глави. Застој. За бдење. Треба му. Још. Треба му. Још. Зови дилера.

 Џеџи. На клупици чека. Ишчекује. По џепу чепрка. Грудвица. Кесица. Садржи сигурно квотер. Шта ће му преко? Неће се баци. Раствара пакет. На сурлу намиче целофан. И снифа. Усисава грумуљице. Јој. Јој. Јој. Прррф. Брашњава му њокалица. »Ааааа-пћиха.« Разлете се облак талка. Десетина јевреја отперја пут залудности. Свежа роба ускоро стиже. Има да се удише. Успостављена достава. Разлаз. Вукашин. Назад на журезу. Када. Залута. Где је био? Где је дангубио? Лако је заборавио. Куда сада? Свуда. Само кући. Не. Не. Неее… Ван роминга антена. Сметње на сигналу. Ту-ту… Пи-пи… Слика бледи. Тон мјута. Простор се уврта. Квар.

 Смрт Вукашина Петровића… Бјеше некад Петровић Вукашин. Тај је имо што срцу му драго. Рујно вино, у камаре благо. Живио је лудо и заумно. Расипао злата и образа. Увјек спреман за мегдан по части. И ашик са лијепим женама. Господар је Вуле од зла гласа. Троши женску чедност на товаре. Отима по стотин пољубаца. Изазива господу на бојца. Приволева срдашца и замке. Вино пије Вукашин за софом. Вино пије, барјак му се вије. Мрко гледи, по служишкој беди. Кој следећи, да на крило мети? Поцвикало и старо и младо. Све се стресе и у под занесе. Кад завитла Вуле буздованом. Распали по кичмама слушчади. Ко претекне, имао је среће. Где удари, ту не цвета цвјеће. Осили се Петровић превише. Мисли Перо да је од враг` јачи. Ал` шејтан му ујдурму припрема. Вештицу за слом му сада спрема. Љепша Мага од царева града. Гледати је у очи не можеш. А кмоли тјелом јој бродити. Замађија Вукашина змија. Обмота се, па му стишће врата. Из плућа му испува ваздуха. Даха губи, сила од јунака. Девојка га на колена слама. Савио се ко грбаво класје. Намакла му кајле и окове. Бацила га међ` сиње робове. Ставила га на хиљаде мука. Под нокте му клинце заривала. Кожом му је бича даривала. Камом му је резе разривала. Косу му је на живо чупала. Прсте му је маљем полупала. Длаке му је огњем осмудила. Очи му је сламком искапила. Срце му мачем располутила. У црнину мајку му завила. Чојство му је на добош разбила. Сада Вуле без памети лута. За њег` давно, више нема пута. Вештица је ђавоља невеста. А од Бога, вила се помаља. Чаробница, од горе светица. Угледа је Вукашин на прелу. Како зрачи љепотом у селу. Заљуби се, потпуно одлепи. Вештичина хоће да се свети. На њег` шаље але и акрепе. Ватру бљују, крвца прољевају. За мегдан се опаки спремају. Вучко хита копља кроз ледину. Дочека га вештица на груди. Поломи га на четири дела. Суче сабљу, јуриша на врага. Метал пуца о тјело баука. Вештица је почела да врача. Чаролијом камени му уди. Враголијом кошмаре му боји. Убити је не могаше нико. Осим љубав, искрена и чиста. Вилинки кад суза заблиста. На ломачу насади вештицу. Пламен лиже крљушт и копита. Изгоре је до самог пепела. Вукашину смеши се невеста. Од Бога му дарована љуба. Верна љуба права и покорна. На веру га призва од искона. Он је вара на све четри стране. Но кадија неда мира Вулу. Прикупио бројне је ајване. Ајвани се у ору сад њишу. Из прашине вештицу уздижу. Та се храни грехом и неверством. И лудошћу блудничког разврата. Зраком лебди ситан прах пошасти. Вулетове ноздрве намасти. Тешка куга на њ` насрнула. Приштови му по лицу искачу. Гнојне ране цуре на све стране. На уста му пјена запјенила. Бјела пјена, па још и крвава. Душа му се од тејла растаје. Док за њега виш` нико не хаје. Тако сконча Вукашин Петровић. Кано псето кусо и убого. А да жао било, било кому. Било Богу и вили убавој. Оста блага и оста дворова. Све што стече прокоцка за вече. Сад га кљују два врана гаврана. Абер носе из минулих дана. Слушај сине, мани се милине. Кроткости ти жизније посвјети. Скроман буди, скромност другом нуди. Берићетом не дичи се силно. Све што имаш, ништа имо ниси. До образа и душице чисте.

 Три типа. На тврђаву са наставе запалише. Контролни. Писмени. Усмено пропитивање. Или. Мрзи их да прате градиво. Запоседају је. Походе бедеме. Провлаче се кроз тунеле. Катакомбе. Лагуме. Удолинама крстаре. Скровиштима. Забитима. Невољу траже. Ух. Што кандише. Ка извору смрада њушке напућише. Од призора што видеше. Идаље се опорављају. Лик. Згрчен. Исколачен. Преобличен. Усран. Упишан. Исповраћан. Смакнутих хлача. Смежурана курца. Спреда водоскок бљуце. Страга лепеза диареје. По лабрњи од беснила паста. Прокрвављена. Вукашин то бејаше. Предозирао се. Оверио. Напустио нас Богу на истину. Стиже ли? Да се покаје. Искупи. У разгледници поправку осветла. Вине спрам вечности. Вртова рајских. Могуће порину у пакла расцеп. Пут заборава. У нареченом заплету дотера до дувара. Предестинација. Више га нема.