Поглавље XI
Светина се на сахрани окупи. Ожљлошћени. Уцвељени. Потиштени. Лелечу. Ридају. Запомажу. Крај раке нарикаче. Кукумавче. „Куку сине. Оде ти. У маглине.“ Мајка неутешна. Отац скрхан. Рођаци. Повереници. Другари. Здушно жале. У обавези су. Разгрнуће заостале паре. Глас се расу задно крипте. Задње вече тугом тече. Над ћубом му нимбус грми. Тмурне гноме тад изрече. „Чему живот? Чему сласт? Кад изједа душу страст. Иметка се латих силног. Доступно ми свашта било. Грабио сам. И присвај`о. Трошио. И проћердао. Повезом ми стегли очи. Тражио сам сјај у ноћи. Не бива. О лудаче. Како не уочи? Она је та. А ти? Ти је изда. Доста. Доста ми је.“ По кафани баш је смар`о. Филозоф је од чокања. И мучитељ одрпана. Још се ћакула. Да је зврцкао. Зорку. Сару. Правдао се. Аргументовао. Посеравао. Обе га одјебаше. Штафета се пренесе. Друга екипа континуира. У клубу. Напада рибе. Ваћари их. Пљиска. Вређа. Дронфуље. Радодајке. Прскачице. Све. Исте су све. Само да униште. Беше једна. Пријатна промена. Али. Јебига. Најгори. Он је најгори. Саграђено обори. Због курава. „Мајку ли вам. И сунце калаисано спопандрчим. Пу курво. Пу курво. Пу курво.“ Интервениса обезбеђење. После. Сваки траг губи му се. Казиваше даље. Убити се хотиде. Камиказа. Самоубица. Свашта. Свашта. Могло се чути. На посхумну памет, болиди дају си пуномоћје.
Опело одржа поп Никола. У шпекулације уопште није залазио. Није се самоцапнуо. Гарантовано. Или бар не при чистој свести. Здравој памети. Оченаш очитати. За сужњег се помолити. Ваља се. „ … Господи помилуј. Господи помилуј. Господи по-ми-луј.“ Уследе посмртни говор. Оцу Николи напросто би потреба да прозбори. По коју афирмативну. Похвалну. Пригодну. Испрати подстреком раба. Кроз молитве га помене. Код Творца лобира. Барем покуша. Ко зна? Можда. Ко зна? Господ опрашта. Своје грешнике прима под окриље. Ко? Није правио преступе. Колико се додаје? Колико одбија? Рај је утопија. Стижу само заслужни. Надају се разложни. Безверни су погубљени.
На гробу послужење. Ракија. Вино. Сок. Вода. И кисела. За душу одсути, фолклорни обичај. Нека му је лака црна земља. Присутни у суноврат инкорпорираше грумење. Прекрстише се. Обрнуше. Ка излазу упутише. Pit stop. Сточић на расклапање. По њем. Жито и погача. Да се заложе. Надаље пут ресторана. На даћу. Поседаше. За челом постављена кореографија. Столица слободна за Вукашина намењена. Јеловник ковенционалан. За овакве пригоде прилагођен. Чорбица. Роштиљ. Салата. За десерт баклава. И кафица. Придошлице. Ждеру. Лочу. Разлеже се граје. Смеха. Срећом ручак. Иначе би и каква песма заорила се. Одлазећи тугом зрачи. Преостали пиче даље. Трагедију присних забораве. Труда џабе. Свако бдело пређе у посело. Са пијаним рођацима и иритантним ложачима. Изешга.
Дошле су. И Сара. И Зорица. Да одају почаст. Изјаве саучешће. Ожале Вукашина. Значио им је. Некада. У датом тренутку волеле су га. На свој начин. Обе су попреко проматране. Сари су кењали. Малтене је терали. Она је. Крива. Одговорна. Дословно га је погубила. Ни црнина није је искупила. Не помаже нарикање. Јецање. Кукњава. Двоструко јој се замера. На свом патуљастом тријумфу, држала се достојанствено. Колико год би јој жао. Толики и драго беше. Радиоактивност. Растрзала га је. Расточила. Није се извукао. Злоба. Душевна јој је храна. Не иде анти њене природе. Мистериозна комбинација. Срећна туга. Ражалошћена срећа. Двозначно. Док су Зоку испод ока меркали. Тибица јој бубри. Чије ли је? Ако? Шта ако? Онда је. Дететово првенство на наследство. Због богатства присутна није. Не интересује је. Из пијетета је. Похлепници могу да су мирни. Нису кренуле на гозбу. Осетиле су нетрпељивост. Засташе да прочаврљају.
Одмеравају се опортуненткиње. Слично двобоју, изузимајући секунданте. Подно обрва погледи севају. Зорици кроз трепавице, ужарено угљевље тиња. Рефлексија. Кестењасте дужице. Дубина. Топлина. Смирај. Док код Саре наочаре. Засенчена стакла прикривају. Супротност. Контраст. Позадину. Која ће? Проговорити прва.
- Саро, драго ми је, да си дошла. Ипак…
- Зашто се не бих појавила? Ништа му нисам урадила. Можда мало уједљивости. Узбуркана осећања. Свежа рана. Нисам злопамтило. Имала сам потребу да искажем последњу пошту.
- Свакакао. Иако не разумем вашу петљавину. Чему толика малициозност? Волео те је. Једноставно је тако.
- Знам. И ја сам њега. Мада ми нико не верује.
- Чудни сте. Вас обадвоје. Не умете да изразите љубав.
- А ти умеш?
- Да, кроз Бога.
- Не мешај бога у љубав.
- Бог је љубав.
- Пусти ме те приче, бог не постоји.
- Како можеш бити тако сигурна?
- Како ти можеш бити сигурна, да постоји?
- И нисам. Ја верујем.
- Докле те је вера довела? Лик те напумпао. Затим цркао. Да ли је уопште и зно?
- Није.
- Ниси му рекла?
- Канила сам се. Никако да уловим тренутак. Прво је емигрирао у Хад. Када је изашао. Хронично је бивао пијан. Није се дало са њиме разговарати.
- Ни ти ниси, таква светица. Не мислиш ли да је имао права да зна?
- Жао ми је. Не могу да прежалим.
- А сада би кинту?
- Не. Ионако дете, његови не признају. Кажу није његово. Настојим да се окористим. Уваљујем им. Подмећем кукавичије јаје. Нека. Нека им буде. Нећу инсистирати. Не треба ми ништа.
- Опет те је бог изневерио.
- Хе, хе. Плитко посматрање. Бог не чини, Бог гледа. Искушава нас. На пут искупљења усмерава. Уз скуте му остају само истрајни.
- И онда се питаш, зашто не верујем? Која корист?
- Смисао. Постојања.
- Засмејаваш ме. Смисао постојања је живети.
- Ти животариш.
- Дај бре, не лупај. Ја живим пуним плућима. Уживам. Себе не спутавам. Не ограничавам. Не условљавам. Узимам све што се нуди. Овде и сада. После нема. Шта ће ми тамо неко обећање. Хоћу да се иживим.
- Мислиш да сам ја спутана?
- Како ниси? Пост, уздржавање, забране. Црква те везује у потчињеност.
- Вера ми даје слободу. Мој је избор да постим, да се молим и причешћујем. Грабим у духовност. Потребно ми је да верујем. Пружа ми мир. Даје наду. Попут твојих сеанси, јога, медитације. Само изворно. У интегралном облику.
- Значи, источњачки сатанизам. Од ђавола работа.
- Нисам то рекла. Њихова традиција је од давнина. Води успењу када се правилно користи. Овде се злоупотребљава. Из помодарства.
- New age срање, а? Ма да, све је грешно. Само православље.
- Бог је један. У свим монотеистичким религијама. Поштујем свачији избор. Не намећем. Ја сам одабрала православље.
- Најагресивнију религију. Сви су вам непријатељи. Треба их побити.
- Зашто?
- Шта зашто?
- Таква насртљивост. Објаснила сам ти. Ја не мрзим, ја волим. Вера нас учи љубави.
- Одакле онда, силни ратови? Све у име цркве.
- Нису сви верници, верујући. Тешко је… Тешко је не грешити. Не могуће. Зато постоји покајање. За поступке искупљење.
- Дај, немој се шегачити. Ја се, као покајем. И све ми је опроштено.
- Можда? Не можемо знати.
- Радије ћу живети за себе, него за бога који ме кажњава, прекорева, условљава, надгледа. Краде слободу систематски.
- Мој Бог пушта, упућује, бодри, подупире. Ослобађа.
- Религија је присила.
- А јој. Дискурс. Вера је потреба.
- Мени није потребна. Ја се уздам у себе. Сувише се волим. Реци да сам нарцисоидна. Брига ме.
- На жалост. Ти ни себе не волиш. Не можеш. Не умеш да волиш.
- Важно је да ти умеш. Море, марш у пичку материну.
- Извини. Није ми циљ да те преобратим. Ради, како мислиш да је исправно.
- Јесте, подразумева се. Ти си узвишена. Ја сам скотица. Пашћи окот. Нека ти задовољства.
- Није ми намера, да те вређам. Заборави… Заборави да смо икада и разговарале. Овде нам се рачвају путеви. Збогом.
- Ма здраво.
Разиђоше се. Под различитим утисцима. Зорица. Дојми се растужена. Забринута. Не моралише. Искрено уздише. Жал за изгубљеним чељадом. Сара. Увређена. Повређена. Разјарена. Кипти забезекнута.
Породилиште. Син! Се излеже. Патронажна сестра испостави јој векницу. Зваће се: Вукашин. По ћаћи. Из облога провирује главица. Разгледа. Бебећим, сивкастим окицама. Шта ли му је на умљу? Нема памети. Безречно створење одузетог контекста. Све је неокушано. Tabula rasa. Креће. Полази од нуле. Авај. Већ на својим крхким плећима подупире свод. Патримонијални грех. Казивала му мајка емајлираним еуфемизмом. Романтизовано наречје о покојном таји. Летописаће за откупљење еверзивне душе. Приморава га љубав према незнанцу. Идеализованом. Осмишљеном. Преконструисаном. Будућност брише фалинке минулог. Хоће ли? Петровићи га канонизовати. Сазнаће се. Уосталом. Није ни битно. Од приче ове гране растајемо се.
Сара је жалосну новост стоички поднела. Ах. Судба је… Судба. Сви одлазе. Тако и ДаДа. Рак грлића материце. Канцер узнапредовао. Добрано захватио. Метастазирао. Нема помоћи. Бејаше јој саветница. Повереница. Друга кева, малтене. Зато је драконски и заболе. Издаја. Како је могла? Ретро је Драгутинка. Одрече се. Прогресивности. Интегрисаности. Визионарства. Страшљива срна. Шћућури се Богу под скуте. Испекло је зрачење. Изгризла хемотерапија. Ждрело ватром гори. Без лека је апотека. Једино помаже. Света водица са манастирског извора. Ватрогасац. Влажи непца. Ментално стабилизује. Код прелома. Дивовских. Трансформишућих. Неизлечивих болештина. Безизлазних трвења. Вера је утеха. Смеса је нестална. Срж је вечна. Окрећемо се оностраном.
Манастир Раковица. Камена чесма. Вода отиче. Верници. Пуне чаше. Флаше. Контејнере. Цистерне. Танкере. Драгутинка чека ред. Есхатолошко поклонство. Процес. Модус. Посвећеност. Концентрација. Зна. Добро зна. Прозирна текућина. Баш као из водовода. Не исцељује. Окрепљује. Молитвом се прочишћава. Разбраја. Драги Боже. Је ли могуће? Да је грешила. У заблуди боравила. Читав живот протраћен. На ствари противу којих се борила. Мржњом на мржњу. Злобом на злобу. Бруталношћу на бруталност. Не иде. Љубав је. Наспрам зла. Љубав. Прихвата. Подржава. Подстиче. Не мења. Зло се не убија. Зло се неутралише. Волећи га. Победа је жртва. Црква коју је презирала, асимилира је без питања. Исказа разумевање. У њој су утемељени људи. Бистри. Учени. Зашто је мислила? Предрасуде. Над храмом сунце порања. Разбацује зраке. Просветљује. Топао туш лумена је запљусну. Обасја. Засенчи очне јабуке бојом хиландарског меда. Ћилибара. Навреше сузе. Искусила је. Сигурност. Заштиту. Увереност. Проживела. Искупљење. Обожење. Верује! Сада верује. У миру отићи ће Богу на истину. Излечење. Алелуја!
Сара се прокресала. Локне префарбала. У пламено румено. Редовна је на приватним забавама. Баловима под маскама. Анонимност загарантована. Костим употпуњују. Сандале или салонке. Момци је навлаче. Дошла је виршле да покуса. Све. Све. Незасита је. Фафа. Цуцла. Срче. Пази да не прескочи. Пички гладне су очи. Приређује. Дудлачења. Групњаке. Редаљке. Прижељкује непрекидно сексање. Облизне. Блајзне. И по коју пичоку. Смо да је декадентно. Преферира. Да клизи. Бриди. Улеће. Карајте је. Карајте је. Жели. Овоземаљске сласти. Препушта се телесног власти. Маштом јој зврндају. Главићи. Дебла. Тестиси. У шупљине. Отворе. Наборе. Боду. Млека пролевају. Челенком раздрагано тупкају. Гузовима размахано лупкају. Шкољку вакуумски попуњавају. По профукњачи свршавају. Апетит јој не заокружују. Фали. Курчева вазда замањка. Највећа јебуља да буде хотиде. У инат моралистима.
Изгласана је. Најмлађи судац уставног суда. И то суткиња. Муштулук. Истина препорука. Инсталирана је помоћу помагача са континента. Европског. Не пристрасних. Неутралних. Објективних. У унутрашња збивања не мешају се. Али. Ето. Њој уткаше мандат. Малецно да потпомогне. Погура ревизионизам. Иначе. Судство је слободно. Не контролисано. Референдумски од парламента сецесионирано. Самопостављано. Уз асистенцију. Зналаца. Просветитеља. Добротвора. Из цивилизованих утицајних сфера. Успела је. Замашна каријера. Коначно надзире. Великаше. Мудоње. Буџоване. Овдашњу боранију. Пред њом дрхте. Стискају се. Од покора цепте. Слушају. Морају да слушају. Монарси. Патријарси. Мачо мужјаци. Унијашке. Зелено-леве. Либералне опајдаре. Доделише јој кормило. Да уреди ово наше пустопоље. Донесе нам демократију диктирану из бриселског дисконта. Напокон, промискуитет јој ободравају. Право. Слобода. Парадигма вредности. Браво. Браво. Само. Не годи јој то најмлађа. Мећу маторанима. Седим брадама. Прорећеним ћелама. Дојми се ретроградно.
У установу суда пандури учестало навраћају. У Сарин кабинет обавезно свраћају. На освеживање. Пендрека подмазивање. Здањем гиљају мудри старци. Не интересантни. Флафави. Лабави. Млади пастуви тако су цењени. Од стране Сарине задњице. Вечите гладнице. За курцем. Чији правац нам држава следи. Чуш држава. Читав свет. Званичан курс пичка материна. На челу са. Буљашима. Распандркачама. Транџама. И осталим еманципованима. Где ћемо приспети? Страва је и мозгати. Са срећом.
Загризла је јубиларну четрдесеу. Фуцнула се. Вене. Копни. Борице. Флекице. Прегиби. Весници пролазности. Орнаментика површности. Замаскирати их. Покрити. Помадице. Третмани. Хилаеурони. Ињекције. Филери. Педикир. Маникир. Соларијум. Естетски захвати. Под нож, бато. Бори се. Лечи од старости. Сара деградира. Друштво пропагира диктат младости. Непролазне лепоте. Култа спољашњости. Каца бозе од есенције. Љуштура вересија. Мора се неговати на конструктивне начине. Не бираним средствима. Сперма замењује авокадо. Подмлађује. Наноси је. Утрљава. Прождерава. Дневни дозатор, тридесетак порција. Извољева да влада. Над срцима. Душама. Животима. Реализација опада. За њом више се не луди. Карају је. Да је искарају. Љигом нафилују. Очерупају загорелу кршикурку. Фуј! Појефтини. На положају је миље. У оптицају дубиоза.
Закључаше бирцуз. Њих седам мускетара и Сара. На коленима обиграва. У ждрелу јој скиптар, читав уфурава. Јебу је међу крајнике. Испоручују у једњак. Гутаљка. Дечурлија. Година двадесетак. Стара квочка. Јуху. Дрндају јој џумару. Метле дршку шрафе у прдару. Из гркљана га измичу. Пљеске по цуфари распичују. Пампрчење на све стране. Огавно бамбусање. Сирочићи. Напасници. Шта? Више да јој раде. За уши. Испред објекта. Следи пишијада. Pising као некада. У експериментална времена. Више није радозналост. Сада је помама. Гле! Иду три дерана. Зинули. Не верују сопственим очима. „Сад ће курва, да вам дудла.“ „Хоћел` стварно?“ „Него како.“ „Ју! Наопако.“ И све тако. Сара. Се кара. Као нездрава. Да би опстала.
Свадба. Женидба. Удадба. Светковина. Општенародно весеље. Сала. Ресторан. Окупљају се званице. Места нумерисана. Заузимају позиције. На страну поклони. Са младенцима позирање, док су учесници јоште присебни. Музикица лагана. Страна. Угоститељи износе аперитив: Вермут. Вотка. Виски. Ракијештина. Чалабрц. На чачкалицу: Пршут. Печеница. Кулен. Сланиница. Сиреви. Туршија. Маслинке. Затим супица. Јури воз. Лесковачки. Ћевап. Пљескавица. Уштипак. Ражњић. Вешалица. Гриловано поврће. Кромпирићи. Све хронолошки. Точи се: Пиво. Вино. Жестина. Пристиже и матичар. Заклетве. Обећања. Завети. Торта гиљотинирана. Окончање формалности. Само још да фотографи утрапе безбројне слајдове. Са овим. Са оним. При доласку. За столом. Код шанка. Испред клоње. Док пишкиш… Прелазимо на домаће забавњаке. Најхрабрији разматрају танцерај. Ваљано накресани искачу: Стричеви. Ујаци. Девери. Тетке. Свастике. Заове. Комешање. Жуборење. Ломатање. Клима прокувава. Пијанство се захуктава. Спас доноси кока. Зачин како прегурати венчање. За младеначком софром: Невеста Јелена. Чедна. Смерна. У белом. На белом. Под белим. Све је бело. Ипак се удала. Нашла је клипана, који је не спутава. Коначно може слободно да ствара. Младожења има камару пара. Купио је. Дарежљивошћу. Обзиром. Дивотом. Жарко. Из Љига. Поседује имање. Виногорје. Подруме. Винарију. Млада му дође дашак отмености. Мираз фенсерај. Кум Влатко. PR. Лиценцирани пријатељ. Од детињства. И као кума: Сара. Од када се Драгутинка одметнула, њену позицију је заузела. Јелена је рођена следбеница. Некога мора да прати. Да му се диви. Да га уздиже. Безобзирно поштива. Сара фигура је права. Пошто гостију се гро прописно нацврцао. Идемо етно. Уситни. Ногицама забаци. Премиум сталеж не слуша. Текстове кида. Здушно их певуши. Иначе лозе се сраме. Е моји београђани. Одакле су вам корени? Празилук вам јоште из дупета вири. Кумић се у Сару заблентао. Свиђа му се. Чежњу подрива. Како да није приметила. Значи. Замамност идаље фризира. Таман када је потонула. Свела. Посустала. Репризно се винула. Ломи динамиком двојке. Идемо. Са. Са. Са. Са… Мрдај куковима. Треси дудама. Мулцу испадоше очи. Паткица поскочи. Коло се вије. Види како шије. Чачак. Моравац. Ужичко. Истреса се зној. Варничи напон. За рукице. Спојени. Влатко покрај Саре. Хопа. Хопа. Ију. Ју. Разгаљено цупкају. Живахно подврискују. Обрушила се времешна совуљага на несвесну жртву. Глупко. Не предвиђа да глади богомољку. А. Можда се променила? Проникла. Дозрела. Стремљења стабилизовала. Неизвесно. Вито коло вијуга. Над уво му се нагнула. Медено шанула:
- Знаш ону стару: Кум, кумицу…
Кумашин. Оста залеђен. Кроз кефало му пројезди: »Хе. Ноћас ћу га мећем у гузицу!« Та-на, на-на. На-на, на-на…
на шупљина. Измужен елан. Исцрпљеност. Умор. Замор потрошног материјала. Последице еуфорије. Жљезде не луче: Радост. Ведрину. Оптимизам. Вукашин се растезао. Теглио по стану. Суморно. Тромо. Јео. Зато што мора. Пио. Да загаси жеђ. И пиркао. Обимно. Похлепно. Не контролисано. Хомогенизовање. Варио је као стока. У суботу. Или би недеља. Замућено. Испреплетано. Забарушено. Свратише другви. Одгледаше утакмицу. Беше мучно. Тегобно. Дрека. Навијање. Псовке. Прегура. Када си у безизлазу, изолација прија. Дође понедељак. Јутро. Посао. Просуђивање. Размишљао је да не оде. Ваља се. Имају састанак. Седмични план. Расподела дужности. Паралела обавеза. Без њега могу. Орјентисаће се. Не би био први пут. Тренутно је затишје. Ипак. Ипак, он је газда. Регент. Директор. Вукашин води респектабилну IT компанију. Основао ју је пре, ево тазе три године. Крену успорено. Затим. Бујица ангажмана. Клијенти препознаше поузданост. Квалитет. Брзину. Вртоглави успон. Доток новца подмазује рачуне. Сада пољопривреда. Узбире плодове. Одвуче се на Нови Београд. Office у изнајмљеној гајби. Четири собе. Мала. Његова канцеларија. Две радне. За запослене. Сала за састанке. Кухиња. И санитарне просторије. Већање. Одвија се у салону. Ла, ла, ла, ла… Ригорозно. Прецизно. Директно. Ти, ти, ти… то, то, то. Збрзао је. Отаљао. Малко поседео. И распуст. И иначе се не задржава. Три, четири сата. Колеге. Раде од куће. Дођу. Појаве се. Углавном на седнице. Нема потребе. Из дома је пријатније. Некада притишће. Једноличност. Повезивање са приватним. Не дефинисаност граница. Тада наврате до колектива. Одатле продукују. Чини се угодније. Небитно, докле год има резултата.
- Друштво, видимо се.
- Где ћеш шефе? Шта, још се ниси од петка опоравио?
- Уф. Не подсећај ме. А било је добро. За памћење.
Flashback. Петак вече. Годишњица компаније. Ресторан „Променада“. Уприличена фешта. Гламурозни властелин. Са само 29. Вукашин Петровић. Закуска. Бенд. Свирка. Говори. Здравице. Иће. Пиће. Весеље. По фајронту, запутише се у правцу Бањице. Балони. DJ Remix. Искључиво пробрани. Најотпорнији. Најорнији. Најистрајнији. Воислав. Project manager. Вукашинова десна рука. Координира тимом. Кормилари пројектима. Знају се из краја. Дружили се током детињства. Стазе им се разишле. Недавно. Сплетом околности случајно укрстиле. Воислав има сестру. Жаклину. Осам година мађу. Од ћалета из другог брака. Вукашин се са њом забављао. Манипулисао. Заваравао. Изјебавао. Фуриозно. Незаборавно. У континуитету. Стекла је утисак. Посвећености. Трајности. Оданости. Шарена лажа. Чим пригусти. Клинка потегну озбиљно. Он устукну. Брату се пожали. Заказана одмазда. Одбрана части. Поштења. Девојачког реномеа. Указа на љубавног лихвара. Позајми јој назор. Девичанство провизија. Постављена заседа. Звер сатерана. Револверашки обрачун. Tet a Tet. Фаворити се одмеравају. Претње. Псовке. Урлици. Бам. Бам. Бам. Шакатање. Зување. Непрописни потези. Песница, вилица. Ђон, слабина. Подлив. Масница. Окрвављена аркада. Носише се бели дан до подне. „Стани брате. Доста је.“ Објашњавање. Правдање. Извињавање. У кафану на заседање. Повреда исцељивање. Гуше зацељивање. Локање. Разглабање. Дођоше до закључка, познају се. Дечаштва премотавање. Несташлуци. Зврчке. Звечке. Ономад. Са терасе на пролазнике, водом напуњене куртоне бацаше. Залегну. Кроз одвод провирују. Погодак. Салве смеха. Девојчице за гузе штипју. Вриштање. Гунђање. Јадиковање. Једна. Осмакиња. Ћушку им распустила. Ушеса одзвањала. Наставнику математике подметнули чиоду. Ко магаре поскочи. Деликвенти проваљени. Код директора. Посета психологу. Укори. Смањена оцена из владања. Матори пошизели. Једва издејствовали да их из школе не избаце. Они поносити. Главни мангупчићи. Прохујала времена. Дражесни монументи. Конфликт заметнут. „Чиме се бавиш.“ „IT.“ „И ја.“ „Стварно. Одлично. Нудим. Треба ми. Човек од поверења. Проверен. Радан. Поуздан.“ Агенција у повоју. Удруженим снагама. Повући. Потегнути. Набавити. Опскрбити. Посташе нераздвојни. Швецу? Ко јебе. Вукашин је обуставио. Воислав је радохоличар. Прегалац посвећен задацима. Код њега нема. Забушавања. Зафркавања. Хватања кривине. Када се преже, гули се. Док не буде обављено. Уме да подвикне. Опомене. Прекори. Чисто пословно. Професионалац. Практичар. Вукашин је попустљивији. Оптимално се допуњују. Али. Кад је бал, онда је маскембал. Воислав се максимално опусти. Пије док не побрљави. Цима док не поблесави. Долази у неприлике. Обезбеђење га одстрањује. Прозива мороне. Иницира туче. Стартује кучке. Набацује се. Ове га одјебавају. Наставља. Интервенишу. Упозоравају. Не помаже. Трипује. Шанкери поткрадају. Расправе. Набеђивање. Непријатне секвенце. Тежак конзумент опојних сретстава. Из њега избија: Потиснута тегоба. Притисак одговорности. Нужда. Морање. Експресно. Ефектно. Калиграфски. Пожурују. Пожурују. Убрзавај. Нагомилан стрес ослобађа се уз ерупцију. Куља лава. Вулкан напетости. Тензије. Раздраженост. Тескобе. Нелагоде изражене агресивношћу. Пуца по шавовима. Издивља се. Затим се угаси. Врати у винклу. Настави процедурално. По ПС-у. Одушак, био му потребан. Заморно је. Континуирано учити. Изучавати. Надограђивати се. Пратити токове. Ново. Ново. И изнова ново. Он диригује. Предводи походе. Ендем у интеракцији са дишућим створењима. Плахост. Сујета. Осетљивост. Гордост. Ћудљивост. Слабости бића. Мора да их гони. Потсећа. Притиска. Гњави. Подстиче. Распуштена банда. Завитлавају. Врдају. Прескачу. Отежу. Не контају. Стално усавршавање. Показивање. Саветовање. Терање. Присиљавање. Не дозвољава им. Да се распојасају. Запусте. Одлутају. Потура грбачу. За добробит. Предузећа. Запослених. Вукашина. И самога себе. Феноменална примања. Непристојна цифра. Изнуђена на допринос. Сваки новчић заслужен.
Здравко. Дописни чимбеник. Староставни мандатар. Доцкан се отцепио. Вратио опортунизму. Идаље жљеб у еснафу. Попуњава. Допуњава. Испомаже. На сатницу. Минуле заслуге. Здравко је иницијатор. Први је загазио у технологије. Скаутирао. Обзнанио. Мотивисао. Набедио Марка. CRO Designer & Developer. Овај Вукашина. Марко и Вуле курсаџије. У двојцу су стицали вештине. Када је Вучко оснивао франшизу, цимну их обојицу. Зигот. Зачеће. Гле шта се изроди. Стога Здравко и доби позивницу. Заступљено гравитира. Сада покушава да се осамостали. Оснује сопствену агенцију. Уз здушан уплит. И он је, када је требало. Набацио. Разрешио. Посаветовао. Жетва захвалности. Мислим да је поштено.
Боривоје. Web Analytics Specialist. На позицију дошао преко Марка. Служили су заједно у бистроу „Папига“. Вукашин га походио. Туде се и спанђаше. Маре наговори Бору да заврши семинар, те тако приспе у екипу. Боривоје. Још се припомаже конобарисањем. Иначе лењивац. Забушант. Гледа да изврда. Константно рибање. Опомене. Придике. Приморавање. Касни. Отаљава. Пласт превида. Бала пропуста. Други исправљају. Ушивају. Малају. Срде се. Тужакају. На њега не могу да се ослоне. Долази нацврцан. Наварен. Марка живи блам поједе. Сматра се одговорним. Но, његова позиција је осигурана. Бори отказ куца увелико. Јесте шерет. Фијук. Комедијаш. Драг и забаван. Али, за озбиљан рад. Не иде. Данас је светковина. Неће га дркати. У TAXI-ју, сместио се до Вукашина. Досећаше се на догодовштине из „Папиге“. Неретко остајаше након смене. Попис. Завршни рачун. Цирка. Џиџа. Шмркање. Увек неке рибе. Редовно спектакл. Навуку завесе. Приреде оргије.
- Сећаш се, када се напише оне каписле. Крофница се попела на шанк. Ђуска. Кврцну штикла. Салто мортале. Пуче тиква.
- Иди бре, јеботе. Тада сам се усрао. Прилази Сима. Подиже је. Ево, све уреду. Пусти је. Рециклажа, дијагонално на главу.
- Морали смо хитну да зовемо. Долази мурија. Легитимише. Проверава. Кријемо гудру. Износимо из локала. Једва се извукосмо. Страшно. Страшно.
Кобиле се понапијале. Разбарушиле. Попеле на пулт. Прљави плес. Сукње без гаћа. Зјапе рибице. Мраморни белутци сјаје. Када је пала, раскречила шункице. Дрогирани кретени мачоре у несвест бацају. Кикот. Зезанција. Требали су гуслати. Упропасти им весеље.
- А, сећаш се онога, кримос у покушају. Крмак.
- Јао. Не подсећај ме. Лупета. Лаже. Ложи се. Архетипски пржионичар.
- Као. Њега су сложили у гепек. Кабловима ошурили да не ваља на њиховој територији.
- Да. А он их изрокао у колена.
- Кажеш му да је будалетина. Он. „ Ти мени будалетино. Знаш ли ко сам ја. Бла, бла, бла.“ Дечко смири се. Ако ти доведемо праву екипу. Молићеш да им свима издуваш банану. Кеву ти јебем, дошао си да се гребеш о нашу гудру и ту ми се мангупираш.
Извели су га напоље. Олешили. Ишутирали. Заушке му налупали. Кући мами отправили. Претио је. „Освета! Освета!“ Појавио се, није. Изгледа, распитао се како стоје ствари.
- Е, е. А оне три дроље.
- Мислиш, кад смо их сва тројица карали?
- Да, баш те.
- Ништа нису провалиле.
- Једна се копрца. Неће да га прими. Само блајва.
- Како су се развалиле.
Клинке. Убијене ко дупета. Њих тројица. Марко, Бора и Вукашин. Распоредише се по локалу. Нападају. Сваки свој плен. Ваћаре. Балаве. Разоткривају. „Ју. Ју. Немој.“ Једна се неда. Остале наскачу. „Ајде. Ајде.“ „Добро. Орал може.“ Оду до клоње, да се реанимирају. Врате се. Реорганизација. „Хоћемо опет.“ „Не. Не.“ Ма љуљај. Рокаду уопште не проваљују. Поновљена трансакција. Балавицама меморија обрисана. Заборавише навлачење. Из почетка их срамота. „Шта?“ „Навалите.“ Бебица цуцла. Простакуше девастиране. На крају испаде. По три комада, свака. После су долазиле. Цимале онога, са којим су утриповале, да су бегенисале. Беху сурово одјебане. Пијанство. Гадна халуцинација.
- Сећаш се, када је она курва, чичи пушила.
- Јао. То је трипчуга. Како да се не сећам.
- Деда заливадио. Хоће да се покаже. А непријатно му.
- Не може да му се дигне. Смежуран, увео. Ни вијагра не помаже.
- Попио је хектолитре.
Жвала. Дугогодишњи алкохоличар. Смарач. Прежвакани догађаји. Он је био. Можда некад. Сада је кловн. Сподоба за исмејавање. Хвалио се, какав је јебач. Звали му проститутку. Платили јој да му глође. Кладили се, не може да сврши. Дали му цијалис. Камењарка глаба. Глаба. Глаба… Пола сата. Ништа. Кеширају. Још. Навијају. Бодре. Рокћу. Истекло врме. Још. Два сата дудлања. Ћорак. Изгуби опкладу. Марш дома. Обезгаћен. Пратили га. Фоном бележили. Бакута га дочека. Згрожена. Ниско је пао. Марко не крену. Лоше се осећао. Врућица. Дрхтавица. Занемоћа. Грип изгледа.
Света и Цвета. PPC Account менаџери. Пар. Цвета је вансеријска рибетина. Црте. Грађа. Пропорција. Поседује рачунарску логику. Аналитичко мишљење. Штреберску упорност. Иза мачкастих очала, ћути контрастна анимална страна. Тетоваже. Пирсинзи. Љубичаста коса. Када се појавила, поводом апликације за службу. Вукашин је трокирао. Добила је. Тржено. Прижељкивано. И непланирано. Враћа вишеструко. Уме да цени. У фирми је од самога оснивања. Прва постава. Head of PPC. Света је скорији изданак. Неугледан. Коцкасти, онижи чкиљавац. Изузетно надарен. IQ 141. Дужина 27. Цвету је привукао Светин интелект. Смотаност. Шунтавост. Постиђеност. Одузетост. На симпатичан начин. Од старта било је соларно јасно. Свића му се. Иницира контакт. Консултације. Питања. Подпитања. Лаички. Неспретно. Срамотно. Заруменеше му се обрашчићи. Врхови ушне шкољке. Одскоче зенице. На преломни корак, није се усуђивао. Да полупа илузију. Распрши чезнуће. Угрози варавицу. Попије чвргу од непатворености. Зашто? Међутим. Цвети се допао. Експлицитно због простодушности. Искрене недужности. Смешкала се. Жмиркала. Трептала. У њега погледала. Шишке увртала. Сређивала се. Лицкала. Пулту му прилазила. Деколте потурала. Миомир растурала. Пипкала га. Штипкала. Шкакљала. Глутеусом очешавала. Не вреди. Толико пута испаљен. Није њен калибар. Зебња. Заплашеност од одбоја. Код куће пројекција. Онанија. Самосатисфакција. Код оба судеоника. Дефицитарна офанзива. Је трајала. И трајала. Док коначно Цвета не пресече. „Хоћеш ли ме ти штовити? Или шта?“ Освануше као једно. Света не може да верује. Ненадани дар Фортуне. На жалост. Редак цветак да уберу, наваљују у плуралу. Неки добављују. Ах. Ако мајке. Ако. Барем је убава. Један од баштована је и Вукашин. Јавна тајна. Сама. Није се предала. Заручена попусти. Утронтала се окова једнобразности. Од сада. За сва времена. Само један курац. Макар био позамашан. У пословници ситуација се одиграва. Заостало градиво. Убрзана дорада. Успут. Мување. Секси импликације. Дечија игрица.
- Хајде ми покажи пишу.
- Јеси ли нормалан?
- Што? Начуо сам да ти је ухефтана. Занима ме, како изгледа минћуша на ђани.
- То је интимно. Задиреш у приватност.
- Тужи ме за мобинг.
- Можда и хоћу.
- Ајде. Што си таква. Показаћу и ја теби.
- Важи. Ти први.
Исуче стојка. Цвета га шамара. Клатно се клати.
- Ха, ха, ха. Види висуљка. Тик-так, тик-так. Хи, хи, хи.
- А, занимљиво? Дај минџосаву. Ја сам изазов испунио.
- Имам дечка. Знаш. Шта се правиш блесав.
- Какве везе има. Само ми покажи пичку, нећу те јебати. А и да те јебем? Па шта. Није сапун, да се истроши.
- Како си прост. Занима те само механика. Шта је са осећањима?
- Јебеш осећања. Још боље. Нема последица. Хајде ми покажи пичку. Молим те.
Развезује гајтан. Сва се снебива. Хоће. Неће. Смакне. Мрвицу. Навуче до ребара. Н, н, н. Хопала. Около глежњева хеланке. Мачкица. Прстићима преклопљена.
- Склони руку.
- Нећу.
- Сада ме зајебаваш. Шта се пренемажеш. Скинула си гаће, а тобоже се стидиш.
- Не стидим се. Хоћеш скроз да се свучем?
- Хоћу.
Лагано. Лежерно. Плесним покретима. Уз размаштану мелодију раздужи гардеробу. Шаре по телу. Тигрица. Пругаста цица-маца ђинђувама нанизана. Обрва. Брадавица. Пупак. Клића. Вукашин је заскочи. Пусу зажвалави. Бобицу појури, што из језика извире. Цмок. Цмок. Цмок. Силази. Низ попрсје. Трбушчић. Пароброд пристаје у љигаву луку. Зуби вуку обруч плезира. Она запева арију сирена после бродолома. Њих двоје. Утопљеници бешчасне сласти. Одзвањају прапорци налета бутина о затрешена бедра. Краци на раменима. Катедра упија тутњаву галопа захукталог погона. Пражњење по тиби. У уста га не прима. Гади се пљугања.
- Ето. Сада си ме појебао. Завршили смо са тим. И за мене и за тебе је тако најбоље.
- Договор. Ево руке.
Замандаљено опрашивање. Задовољио се пруженим. Света је знао. Прећутао. Није катастрофални пацер да изгуби. Анђела. Посао из снова. Не исплати се. Остало је на ексцесу. Цвета га воли. Отворено. Безусловно. Исконски. Истињски.
У том маху Вукашину завибрира мабилни. Сима. Главни пајташ. Иначе видео продуцент. Упознали су се, док је стара компанија, за коју је Вукашин радио снимала рекламни спот. Од тада су се уортачили. Он, Слађана и Немања ће им се придружити. Сусрет на улазу. Слађа Flow. Реперка. Trap струја. Кује. Бело. Ганџа. Ширење. Секс. Флекс. Пуцњава. Приватно. Питома. Васпитана. Уљудна. Има својих момената. Већином је костим. Симина цупи. Помирили су се пре метар дана. Немања је Симин млађи брат. Радилица. Припомаже. Пече занат. Каблове вуче. Уклапа. Поставља. Физичке активности. Упитна бистрина. Мањак образовања. Непотизам. Под гардом је старијег буразера.
- Где си, бивши друже? Шта се ради?
- Ево царе. Договор важи? Нема вас. Касните.
- Задржали смо се у кафани. Стижемо. За 5 минута. Уђите без нас.
- Не. Причекаћемо. После док се убодемо у оној гужви. Кренули сте?
- Јесмо бре. У таксију смо. Стижемо.
Известан период замрзли су однос. Наиме. Жаклина. Када се распанђала са Вукашином. Из протеста, потуцала се са Симом. Слађа је то нањушила. Да би се осветила, сковала је зачкољицу. Намами Вукашина у мечкин брлог. Овај јој на наступ дошао. Потом. Гајби је возио. Горе на џокавац. Један, други, трећи… Спика. Изјадање. Потказивање. Олајавање. Троловање. „Па. Како је могао? Па. Ја њега нисам. Па. Требало би. Па. Шта ти мислиш? Па. Па. Па. Па…“ У ждрело. Језичина. Запуши јој губицу. Натакну брњицу. Љубакање. Дрндање. „Нисам сигурна. Не могу.“ Десницом мануфактура. Тарлаха буџу. Прстенац у ваџу. Цоњке се. Сладострасно. Похотно. Покварено. Свесни бласфемије. Богохулно тамбурање. Заслађено. Освештано. Смртним грехом. Посрнуће. Издаја. Дијаболична одмазда. Када је сазнао, Сима се разјарио. Прекинуо сваки одрживи однос. Са развратницом. Притворним другом. Демобилиса их у пизду материну. Излази. Среће Вукашина. Испричавање. Разјашњавање. Образлагање. Исти кругови. Исти мотиви. Исти интереси. Паде помирење. Није он крив. Обрлатила га је. Изиграла. Испровоцирала. Ортаци изнад рава. Вајда над поводом. Међусобни прорачун. У интересној збиљи познаника прегршт. Петљавине. Муљавине. Контакти. Ужурбано згртање. Скупити. Још. Још. Још. И још. Начин небитан. Смицалице. Потурање. Саплитање. Напросто бизнис. Одржавање амалгама. Себичне побуде. Варварски пориви. Размена. Добара. Новца. Услуга. Партнера. Осећаја. Каросел. Феуд прелази. Из руке. У руку. Измиче. И враћа се. Емоције су роба на берзи. Продају се. Купују. Лицитирају. Трговци на базару достављају их испод цене. Беспотребне су. Митесер у иживљавању. Профита. Бахаћења. Модернизације. Иновације. Конкретна епоха. Посао. Посао. Посао. Пресинг. Стрес. Растерећење. Разваљивање. Разбијање. Гажење. Преко мртвих. Зарђалих. Рањених. Успешан си ако имаш. Мерило вредности банковни рачун. Имагинарни златници. Невидљиви. Неухватљиви. Пресипају се. Расипају. Гомилају. На трик. Махинацију. Превару. Опреми матрицу. Прочешљај радиус. Разради визију. Човек. Сувише пропустан. На рачунаљку избаждари кефало. Приступи повлашћенима. Остатак? Јефтина радна снага. Пријатељство, коров за одстрањивање. Сушта реалистика. И Слађани попусти. На послетку опрости. Он је њу. Она њега. Добро. Шта да се ради? Ипак. Позната је. Чувена. Доприноси. Претерано него што односи. Повређена сујета. Брука. Дискредитација. Обешчашћење. Згажен понос. Ма, нема везе. Привидно се воле.
У преосталом возилу, налазили су се секретарица Мица. Расна плавуша. Елегантно попуњена. Витка у струку. Реноарски обла. Прсата. Сисурдача. Корпе брусхалтера обима дечије шубаре. Пристојно лепушкаста. Лице слабо ко загледа. За продуктивност потпорни зид. Стабилизатор. Папирологија. Плаћања. Рачуни. Комуналије. Порези. Уговори. Карика са банком. Клијентелом. Преко ње: Организационе делатности. Распоред. Састанци. Презентације. Покрива техникалије. Вукашин би је пампрчио. Тако слатко. Држи дистанцу. Издала је вето на пичку. Изнимно професионлно. Сушти прагматичар.
- Што бре нећеш?
- Не. Упропастићемо однос. Сваки дан смо заједно. Упућени једно на друго. Колико год било необавезно. Нарушићемо равнотежу.
- Пусти ме тих прича. Не свиђам ти се. Јесам ли ружан?
- Стварно си недоказан. Моје мишљење о теби је ирелевантно. Ти си мој послодавац. Понашајмо се у међама примереног. Уреду су провокације. Алузије. Пристојно набацивање. Али. Ако пређемо одређену границу, само ћемо створити нелагоду. Онемогућити даљу сарадњу. То не желим. Одговара ми тренутно упослење. Нећу да мењам.
- Што би мењала? Уђем, изађем, готово. Ништа страшно.
- Престани! Упозоравам те. Није ми више забавно.
Повремени покушаји. Безглави. Мица се неда. Не поздравља јој се од фиксног доходка. Позамашног. Убојито је у праву. Блиски сарадници себи не смеју допустити превртљиво блесављење. Зато му подеси дружбенице. Повалио их је прегршт. Изведе је. Фасцинира. Изјебе. Отрежњење. А сад adio. Истина, било је ексцеса. За прослву прошле нове године. У канцеларијама. Мица се напила. Мехурићи ју шинули. Шиште бубне опне. Узверала се на астал. Разголитила. Виме скаче по целој просторији. Меснато дупе треска. Колеге бурно узвикују. Ах. Божанствен фрејм. Такође. Мислила је нема шансе. Тражио јој да га упозна са Уном. Њеном свастиком. Вукашин је ипак збари. Шармира. Чак су известан период провели у вези. По споразуму. За погодбу. Мица му истреска киту. Ручни вез. Више и даље није допустила. Пази шта чини.
И Петар. Copyrighter. Web дизајнер. Уметничка душа. Завршио је књижевност. Писац у покушају. Кратка прича. Шаље на конкурсе. У по ком часопису, неки његов рад и изађе. Једног дана. Још се трипује. Потом. Преко нета курс уређивања сајтова. Сада. Пише слогане. Коцка странице. Вукашинов креативац. Неспокојан. Фрустриран. Јаростан. Поводи се на удобност. Дар разбацује на пароле. Рекламне бљузге. Зато пије. После робије облеће прћије. На салвете бележи сонете. Умишља. Да је боем. Нерашчишћени романтичар. Несхваћени есцентрик. Проживљава чичак недоследности у који се сам замрсио. Уместо да глорификује ловорике, што му безбрижност дарује. Он се сажаљева. Пати. Јадикује. Шта би могао? Само да има. Времена. Снаге. Вољности. Поднеће оставку. Написати роман. Какав роман. Невероватан. Само да има… Сутра. Одважио се. Сутра прекида са баналношћу. Отпочиње узнесење. Бокали пролазе. Вино се истаче. Повратак дому. Занесвешћивање. Ујутру устаје. Осмишља простоте. Веже грозоте. Наставља издржавање казне. Заглављен, без мотивације.
Пристигли су. Ововремени ударници. Углађени пролеретијат. Задужења. Задужења. Задужења. Од 9 до 5. Целодневна окупација. Затим. Низ тобоган овулација. Спуштање сазрелог нагона. За разбибригом. Проводом. Шенлучењем. Џумбусом. Бекријањем. Независно од бонификације. Друштвено уређење намеће. Креирај. Чини. Зарађуј. Посвети се. Дај се цео. Ринтај. Рмбачи. Затим се забави. Ожежи. По маргиналијама. Будалаштинама. Бесмислицама. Испуни збиљу симулацијом. Живота. Вредности. Стваралаштва. У супротном. Могао би да анализираш. Набасаш на танак лед. Угрозиш консталацију. Скинеш повез и докучиш. Програмиран си на расчовечност. Похлепу. Потражњу. Промет. И понуду. Ти си рента. Коју рабе. Резервишу. И изнајмљују. Немаш валер као човек. Твоја валута је учинак. У свеопштем тумбању. Роботи, неће нас заменити. Транспоноваћемо се. Васкрснути као киборзи. Мешанци. Лишени осећања. Са моно потребом. Богаћење. Ступили су у паклени котао. Екс је почео да их цепа. Изјутра. Листом. Вијаће их депра.
Мемоарски процуре понедељак. Уторак слично. Прозаично. Фарсично. Камерно. У среду одлучи. Унети живости. Назва. Заказа. Наћи ће се са другарицом. Јебачицим. Швалерком. Једном од многих. Договорише се да буде Ttrattoria „La Cucina“. Запути се. Загледан. Замишљен.
- Вукашине! – Осматра. Не препознаје – Ти не знаш ко сам?
- Баш и не.
- Сад у петак. На партију. Не сећаш се?
- Било је доста људи. Ја у елементу. Као кроз маглу. Извини.
- Пуст ти то. Никога ти видео ниси. Само Сару.
- Сара, да. Добро. Признајем да сам на њу био усрдесређен.
- Ја сам са њом дошла. Јелена. Ако је уопште важно. Причали смо. Дружили се.
И ти сада тако.
- Извини. Не знам шта да кажем.
- Ма, шалим се.
Конверзација. Наставља се. Тривија. Ћаскање. Ништа значајно. Битност сусрета огледа се у помињању Сариног имена. Заборавио ју је. Или се бар убедио. Наједном. Поново се створила. У мислима. У сећањима. У маштаријама. Дражи. Навире. Голица сујету. Освојена тврђава. Покорена. Одбегла. Излапела. Исклизнула. »Бррр. Мани. Мани. Мани.« Дејт. Без везе. Распала дронфуља. Половњач. Пушикара. Бљак. Шта му би? Море марш у першун. Секс прескочен. Четвртак започе са Сара. Часовник откуцава. Сара. Сара. Сара. Video chat. Подређени кљуцају. Зановетају. Досађују. Он не прати. Не успева. Једна одредница. Једно име. Један одјек. Сара. Бег. Роњење у сету. Зар није ропотарница? Генератор? Ирационално. Петак. Категорично је одлучио да не излази. Чему? Намучио се. Измрцварио. Исцрпео. Покушао је. О, колико се трудио да избрише. Прецрта те четири руне. Сара. Субота је већ друга раван. Повод за провод. Групица. Колегијум. Договор. Где? Како? Клуб „Ексклузив“. Консензус. На Вукашиново наговарање. Интригантна номинација. Назначила је током интервјуа, то јој је омиљено место. Често залази. Ко? Па наравно, Сара. Нада. Да буде. Или не буде. Помешана сензација. И није. Чекао је. Осматрао. Прижељкивао. Затим се прекоравао. Није, није дошла. Има других. 3h изјутра. Распад вече. Дај да се извуче, шта се може ишчупати. Љупка кошута. Припита. Таман раскалашна. Млада. Плитка. Поводљива. Идеална. Мачор је заскочи. Поигра се. И обори. Привео је. Обрадио. Искористио бенефиције. Изјебао је. Овлаш. Гадно. Аутистично. Солирајући искључиво. Али је поцепа три пута. Заспаше. Пробуди га кâд. Сланина. Јаја. Доручак. Ова је остала. Још и кува. Страшно. Обедују. Он јој осветљава ситуацију. Сузе. Дрека.“ Курвице. Шта си очекивала? Чему се надала? Таквих има. Ма бре. Гони се у пизду материну.“ Недељу је прележао.
Друга седмица. Саре ни на видику. Прикачиње се на briefing-е. Тамо. Зева. Шврћка. Забушава. Седи на иглама. Жуља тур. Издире се. Кења. Приговара. Не ваља. Бизнис угрожен. Равнотежа нагрижена. Јасно му је. Недуго затим. Brench. Пилећи филе. Рижа. Купус. Мрква. Броколи. Зделица. Раздроби коштуњаве вођке. Орах. Лешник. Бадем. Слисти. Потом мргудно збрише. Стратешки се повуче. На трчање. У теретану. Вежба до изнемоглости. Разбија предумишљаје. Празни свест. Увече. Кафић. Друштво. Разговори. Ноћу. Скроловање по друштвеним мрежама. Тражи, тражт, тражи. Колико Сара. У изобиљу. Врте се, врте се, врте. Ни једна права. У мишију рупу се завукла. Нестала. Сакрила се. Хиљаде и хиљаде и хиљаде профила. Прелази. Разгледа. Проучава.
Среда. Ескивира печалбу. Правац вежбаоница. Сутерен. Уски прозори. Вештачка лумина. Справе. Широк асортиман. Нове. Подмазане. Товари тегове. Катапултира. Срџбу. Неспокој. Малодушност. Са израза му читаш. Потиштеност. Прилази створ. Женски. Маза. Уметничко име. Певаљка наводно. Снимила пар спотова. Песме катастрофа. Да ли је земљотресно? Или коронарно? Не можеш докучити. Ионако оглс. Глазура за занат. Најстарији. Изблајхана коса. Преплануо тен. Нафилована силиконима. Пачија уста. Сисурдаче, фудбалске лопте. Кожа храпава. Редовна конзумација помаде какао путера не помаже. Иначе позитиван лик. Комуникативна. Ведра. Агилна. Уме да се нађе. Подржи. Позајми. Помогне. Када затреба ту је. Вукашин је већ подоста познаје. Минглују док се напуцавају. Преко дана она је малтене инвентар. Где би? Осећа се прихваћено. Сигурно. Лагодно. Нема преких погледа. Пороте.
- Нешто ми ниси у елементу. Делујеш напаћено.
- Ма, није ништа. Пусти.
- Нећу да те смарам. Само да знаш. Мени слободно можеш да се изјадаш.
- Хе, хе. Знам… Знам.
- Како бизнис?
- Добро. Ваљда. Немој.
- Не могу. Гледам те. Већ неко време долазиш. Истресаш се на бенчу. Неваља то. Бринем се.
- Нема разлога.
- То тако кажеш. Дођеш и само ћутиш. Знамо се. Ниси такав. Нешто те мучи.
- Није ништа. Заиста небитно. Мало ми се слошило. Неразумно. Буквално без везе. Проћи ће.
- Знам шта ће те орасположити. Дај да ти га Маза попуши. Онако другарски. Помоћи ће.
Одлазе до свлачионице. Окупирају кабину. Орал професионал. Упућена је у радњу. Тренирало се. Заиста, разведрило га је. Ферцерало до вечери. Затим сумрак, наоблачење.
Четвртак. Дан је пребродио. Увече кафане. Једна, друга, трећа… Са овима, онима, ко зна којима. Понашао се бизарно. Нешто тражи. Чепрка. Ровари. Међутим, не налази. Добро се скрило. Он је гонич. Трапер. Детектив. Потера за оваплоћењем уз испарења алкохола. Пије да хомогенизује потрес. Који не разуме. Шта? Шта? Шта се догађа? У међувремену. Склопљена је прећутна сагласност. Сутра „Ексклузив“. Опет. Како? Не сасвим јасно. Тврдили су, на његово инсистирање. Али. Не, не. Будалаштина. Пристигао је први. 23h. Поранио је. Сажета експликација: Код куће је бедак. Блеја. Па, боље да блеји у клубу. Међ` светом. Лагана зика. Шмекерски танц. Фрајер пробира. Цуцла пићенце. Поступно се и други примољавају. Екипа се комплетира. Пола један. Краичком. Периферним видом сними лика. Однекле познат. И ови са њим. А, да. Били су ону ноћ. Са Саром. Прилази. Поздравља се. Распитује. Све изокола. Завлачење. Пренемагање. Заобилази директно. Да се не би разоткрио. Излануо. Шта ли? Нада се још. Појавиће се. То је тај тренутак. Срешће се. Загрлити. Изљубити. Опрашити. Но, већ је близу четири. Ње ни од корова.
- Сара данас није дошла?
- Не. Што?
- Онако. Неформално. Само питам. Знам да сте екипа. Па. Чисто да видим. Где је? Како је? Шта год.
- А, свиђа ти се? Признај.
- Не признајем ништа. Свиђа ми се. Ништа озбиљно. Драга ми је. Ви сте ту. Мислио сам, дружите се. Излазите заједно. Необично ми је што одсуствује.
- Вечерас није била расположена. Можда идући викенд.
- А, можеш да ми даш неки контакт?
- Не, не. Знаш. Није на мени.
- Ништа. Хајде да разменимо телефоне. Сада смо се уортачили. Чујемо се. Одемо у провод, некада.
- Може. Важи.
Размена бројева. IP адреса. Разних налога. Учествују сви присутни.
- Супер. Поздравите ми Сару. Пуно. И кажите јој да бих волео да се видимо.
- Важи.
- Обавезно.
- Пренећемо јој.
Ћорак. Не ископа благо. Grand prix. Подвијеног репа се повуче. Сутра. Можда…?
Расанио се. Срп месеца је висио, високо са небеса. Прозва га зов. Луна блиста. Крв ври. Хајде у русвај. Опхрлише га пундраци. Није успевао да се скраси. Врзмање. Прво „Нана“. Скенира. Испресеца. Њих познаје. Задржи се. Кратко. Не, није овде. Ко? Зашто? Даље. „Крзнена маца“. Идентичан поступак. Хтео би остати. Немир не допушта. На концу „Ексклузив“. Нормално. Не свесно. Аксцидентално. Крочио је пред фајронт. Добрано се испразнило. Тек по који весељак. И особље. Заузе празан сепаре. Прилази конобарица.
- Изволи.
- Виски. Без леда.
- Важи. Само да те обавестим. Задња тура.
- Како год. Ионако је за мене већ касно.
- Немој. Има наде.
Посмејаше се. Искомуницираше. Послужила му је још два пића. Укоренио се и током пописа. Возио је кући. Испред зграде у кабини његовог аутомобила.
- Хоћеш ме позвати горе? На по једно пићенце.
- Не. Извини. Али, добила сам.
- Ех. Као да сам хтео да те таслачим.
- Као да ниси.
- Нисам.
- Не, озбиљно. Добила сам. Могу да ти попушим.
- Хајде.
Или истину збори. Или јој није до секса. Или је у вези, па као не вара. Углавном паде пушангија. Ту. На макадаму. У колима. Ваљда јој је лакше, него да се објашњава. Плати вожњу. Одужи се. Шта је боли пичка. Њој никакав проблем. Њему. Њему, потресно. Бљутаво. Жалосно. Губи. Губи сатисфакцију. Подвиг га више не усхићује. Недељу је преспавао. Опет.
Поче трећи тједан од саобраћајке са Саром. Устаљени образац. Посао избегава. Билдује. Нервоза. Дрма га врелина. Малаксалост. Непослушно одбија, а непрестано сањари. Пројектује. Мисли уперене ка неухватљивом. Где ли се крије? Можда је отпутовала? Није у граду? Шурује. Људи га живцирају. Не годе му баналности. Он би се исповедио. Признао. Поверио. Но, не сме. Како да наруши имиџ. Титулу заводника. Освајача. Због неке тамо. Злоупотребио је. Чему пренемагање? Меланхолија. Сета. И себи је патетичан. Спрдаће се са њим. Задиркивати. Подругивати. Ако. Заслужио је. Цура га је испресовала на палачинку. Искапила лимфу. Постао је вампир. Жедан. Жељан. Све се чини: Заљубио се! Мора и помисли на могућност. Зачетку. Стати на пут. Он се заљубио. Никако. Сада. Док је у пленарној снази. Не, не. Пориче. Доказаће. Првенствено себи. Толико робе. Да се веже за једну. У петак пецање риба. Интересују га капиталци. Сам у походу.
Дође петак. Кафе „Шанса“. Место окупљања студентарије. Младих. Баш младих сека. И ђубретара. Градских фаца. Урбаних ликова подмазаних шушком. Полу познатих. Експонираних. Деградираних. Окомили су се на слабашне. Жудне славе и успеха. Које контају. Стећи ће их преко кревета. Каузалности. Познанстава. Дељења. Размењивања. Тезгаруше гледају у препоне. Колико су се надули џепови. Вукашине. Прави локалитет за доказивање. Привали се столу. Закачи. Стари прилепак. Њих три. Студенткиње из унутрашњости. Прва година. Однедвно легалне. Лепушкасте. Румене. Једре сељанчуре. Не навикле на велеград. Озбиљне илузионисте. Заседе. Сева ловом. Части. Коктели. Текила. Хоће да их увошти. Трио. Ко поручено. Бустовање ега. Све ће да их јебе. Знају за њега. Чуле су. Буржуј је на гласу у опскурним круговима. Мало белине. Да напудеришу носиће. Чашица по цртица. И ето га један. Затварање. Сабра их. Утрпа у лимузину. Отпреми на Врачар. Точи се шампањ. Мрче кока. Има се, може се. Материјалистичка девиза. Оне. Запањене. Импресиониране. Фасциниране. Гануте брижношћу. Поласкане издвојеним ресурсима. Примају битност. Постигнуће. Запажене су. Даље. Где је граница? Кикоћу се. Врпоље. Распоређене около сточића. По простирци. На фотељи. Троседу. Линије преко стакла. Разбацане сламчице. Чаше. Просуто пиће. Бришу. Лижу. Усисавају.
- Спремне сте на опкладу?
- Какву?
- Извлачимо карте. Ко добије најмању, скида део одеће.
- Хајде!
Шпил. Вуку карте. Лете крпе. Вукашин ђида. Заговара их. Замајава. Мења. Вади из рукава. Из буље. Смицалице. Јаднице осташе без гаћа.
- И шта сада?
- Не знам. Имаш другу игру?
- Имам.
Дрзнице. Ваде телефоне. Сликају се. Снимају.
- Дај да га видимо. Покажи га, ако смеш.
- Хе. Ево. Да се мало напушите. Када смо већ код курца и пушења. Слушај следећу игру. Ја вам га гурнем у уста. И ви га цуцлате. Свака има по два минута. Којој свршим. Шта? Ексира јогурт… Добро. Шега. Која га измузе, њу карам. Хоћете?
- Јеее! – углас
Натецање отпоче. Клинке га жвалаве. Циркају. Па се освеже. Умочи печурку у прах. Трља им десни. Процес траје. Дрога блокира. Сат, сатипо. Средњој изручи пакет. Наскочи на паламу. Ојха, ојхааа. Истреска је.
- Хоћемо опет?
Ту му позли. Отрча у WC. Обгрли шољу. Исповраћа се. Згади му се. Плиткост. Примитивизам. Бестидност. Ништавило. Офуцане курветине. Шта себи дозвољавају? Зар немају? Ни минијатурно морала. Поноса. Пих. Одвратно. Он је најогавнији. Јебе да би се патентирао. У чему? У болештини. У перверзији. Коме? Приповедаће пустоловине булдожерима. Добиће премијум лиценцу. Суштина је мртвило.
- Облачите се. Морате кући.
- Зашто?
- Зато што сте гнусне курвештине. Облачите се и излазите.
Избаци их. Као последње ђубре. Расформира им и ону трунку рецензије. Омаловажио их је. Напичио. У демонстрираној моћи не искуси ужитка.
Помути му се. Легао је. И зурио у плафон. Једва нешто одрема. Када се истуширао изађе у град. Скита. Тумара. Обилази. Кафићи. Клубови. Бродићи. Уђе. Осмотри. Изради рендгенски снимак. Пресек. Обрада података. Није ту. Даље. Даље. Даље. Следећи. Следећи. Онда се врати. Није квалитетно пребрао. Можда је прескочио. Не. Није ту. Кружи. Од места. До места. Хајка. За димом. Утваром. Привидом. Из кола. У локал. Из кола. У локал. Кола. Локал. Кола. Локал. Где је? Не могуће да је ишчезла. У земљу пропала. Град је мали. Њему познат. Толико очију. Толико ушију. Не може му умаћи. Вечно се кријумчарити. Наћи ће је. Вечерас ништа. Стропоштао се уморан. Изнурен учаури капке. Утону. Заспа. Сном без снова. Предах. Мировање. Опуштање. Релаксација. Нирвана. Тренуо је. Бар на моменат.
Уследе четврта недеља. Сара је фиксација. Константно присутна, орбитира уобразиљом. Осцилира. Теретана. Испред огледала. Позира го до паса. Глазиран. Саткан. Диви се. Свом телу. Мишићима. Смрад тестостерона. Раздражује. Провоцира. Конкуренција. Билдери у ставовима. Постројени. Егоцентрични. Узурпирају зрцала. Интеграција. Уклапа се у целину. »Шта ми фали? Леп сам. Млад. У топ форми. Што ме неће? Где се крије? Било је добро. Лајковала је. Одушевила се. Зар не би на repeat? Ја бих понављао. До у бесвест. Не налазим драж. Сатисфакцију. Друге су безвредне. Ништавне. Њу. Желим њу. Заљубио сам се. Је ли то реално? Документовано: Заљубио сам се!« Зазнуте максиме. Просветљење. Постала је опсесија. Мета која измиче. Он је пас трагач, гоњен поривом. Мора је наћи. Ископати. Из дубина. Канализације. Ђубрета. Одакле год.
Почео је да пије. Залива тугу. Јада се наоколо. Свима. Било коме. Гуши. Смара. Оптерећује. Навукао је маску просечног пијанице. Колута исту причу. Прежвакану. Превазиђену. Растерује публику. Избегавају га. Склањају се. Мисли, понављањем ће је призвати. Неко ће јој већ пренети. Скучена средина. Униформни кружоци. Знају је. Недвосмислено неко је познаје. Номадски је лутао. Лутао. Плашио се да заспи. Кошмарни снови. (Угледа је са леђа. Прати. Јури је. Она измиче. Измиче. Измиче. Таман је сустигне. Положи руку на раме. Обрт. Искочи страшни брадоња. Лежи у постељи. Расклопљена. Орна. Јастук преко главе. Склања. Испод прасица. Њушка. Уши. Кљове. И најгрднији. Нема је. Није је ни било. Не постоји.) »Их!« Мрцвари се. Испошћује. Опсесија. Заљубио се. Чињеница проузрокује умобољу. Дилканство. Потпуно је распамећен. Заљубио се ауторитарно. Боли. Опсесија. Једва. Једва је прегурао до петка. Креће у акцију. Авантуру. Обилазак биртија. Крчми. Појила. Дискотека. Концерата. Журки. Којекаквих рупчага. Сигурно је негде. Сигурно. Али… Али, није. Две ноћи пакла. Проклетства. Омасовљења избезумљености. Узалуда. Срушеног угледа. Подсмеха и сажаљења. А био је маестро. Демо папи. Узор. Светионик. Погледај га сада. Уфитиљио. Свенуо. Оронуо. Све због роспије. Уштроји га.
Недељно јутро. Нечујно. Умирујуће. Утрну гунгула. Ретки пролазници. Београд џоња. Вукашин се потуца осенченим плочницима Врачара. Низ цесте. Стазе. Џаде. Врдуља путељцима. Бауља изгубљен. Растрган. Притишће га тоцило. Антологија опсесија мрви. Дроби изопачена пасија. Жудња за недостижним. Не разуме разлог обузетости. Пичке ко плеве. Нуде се. Практично натачињу. Једна је преокупација. Сара. Сара. Сара. Она што је уобразиља. Стопе се ређају. Прелазе. Газе асфалт. Умишља да пропада. Тоне. Терет га подвлачи под свакодневицу. Шаблонизоване ритуале. Генеза сметњи шкоди. Кораци одзвањају. Призори промичу. Зграда. Улаз. Улаз. Улаз. 22, 24, 26. Раскрсница. Коловоз. Зебра. Зграда. Улаз. Улаз… Сури облаци. Грмљавина. Земља се отвара. Прождире. Самопоштовање. Разум. Разборитост. Рационално сагледавање ствари. Зграда. Улаз. Улаз. 3, 5, 7. Пешачки прелаз. Црвено. Чека. Аутомобили. Сиви. Сиви. Бели. Сиви. Плави. Бели. Жути. Зелени чикица. Зграда. Улаз. Пролаз. Деконструкција. Разједање. Лимун нагриза. Растаче. Пече. Заљубљеност. Опседнутост. Кужна емоција. Шугав осећај. Дрворед. Платан. Платан. Платан. Липа. Платан. Кестен. Кестен. Багрем. Бреза. Бреза. Сеновити углови. Скровити штекови. Шетња. Бежање. Егзил. Скученост. Где да се скрије? Куда да емигрира? Стргне јарам. Параноја. Ференезија. Зашто? Зашто је нема? Ту. Покрај њега. Да офарба учмалост. Исцрта осмехе. Да му попуши. Задовољи га. Оствари фантазије. Хоће је имати. Не сада. Не данас. Заувек. Заувек? Каква помисао. Збиља. Збиља је то изговорио. Воли ли? Воли ли је? Опсесија. Не! Разлог је безвезан. Није у могућности да је поседује. Зато инсистира. Не могуће. Не могуће. Опет: Фундаментално. Зашла је у крвоток. Инфицирала га. Љубавни вирус. Смождио га. Обамрлост. Дрхтавица. Грозница. Накупио је симптоме. Зацопао се. Жели је поред. Да деле. Саможиви скот. Да дели? Урнебесно. Нека зајебаванција? Али. Спреман је на жртву. Слободу полаже на иконостас. Одриче је се. Опсесија. Склупчао се на ивичњак, између хауба два возила. Рукама зачаурио. Гамиже сузица. Отровна. Оловна. Тона очајања. Сагледава беспућа. Извесност пропадања. Свршетак… »Бип, бип. Бип, бип.« Телефон. Обавештење. Захтев за пријатељство. Она. Чекај. Чекај. Она! Моментално прихвати. Посла у inbox: „Хоћеш да се видимо“.