3. poglavlje
Novo jutro svanulo je. Ona, naša umetnica, probudila se po prvi put u svom životu, u prostoru koji joj je bio potpuno nepoznat. Otvorila je oči i poskočila iz kreveta u strahu. Cela soba osećala se na mešavinu razno-raznih vrsta alkohola, a pored nje je još uvek ležao i mirno spavao potpuni stranac. – ,,Šta sam to uradila?“, vrisnula je, dok je panično po sobi očima tražila i skupljala svoje stvari. Kad ih je konačno sve pronašla i navukla na sebe istrčala je iz stana, a ubrzo i iz zgrade u koju se nije sećala ni kako je prethodne noći ušla. Stranac nije uspeo ni reč da izusti, jer se još uvek sanjiv, polu-svestan protezao po krevetu, dok se sve ovo događalo. Kad je konačno došao sebi dovoljno da je mogao nešto suvislo da joj kaže ona je netragom nestala.
,,Hoću li je ikada ponovo videti?“, pitao se dugo nakon tog jutra i premda nije mogao biti siguran, nadao se da hoće.
,,Da li je moguće da sam na tako niske grane spala? Jesam li zaista za jednu noć uništila sve što sam gradila godinama?“, pitala se, dok je sva rasčupana i pogubljena hodala kao muva bez glave ni sama ne znajući kuda. Jedno je nakon tog jutra bilo sigurno, a to je da je njeno samopouzdanje bilo iz temelja poljuljano i nakon dugo vremena, ponovo se osetila bespomoćno i prazno – ,,Kad sam izašla iz tog stana, imala sam osećaj da je sve što sam do tog trenutka uradila za sebe palo u vodu. Osećala sam se tako prljavo, bezvredno, odvratno, pa pobogu završila sam u krevetu potpunog stranca, a nisam se sećala ni kako sam tu dospela, ni je li se išta među nama dogodilo…“, rekla mi je, dok smo kod nje u stanu ispijali kafu i palili cigaretu za cigaretom. – ,,Ono što si te večeri doživela…“ – ,,Znam, znam“, uzvratila je – ,,Nije bilo nimalo naivno i lako, ali to nije dovoljno dobar razlog i opravdanje za ono što sam dozvolila sebi….“, prokomentarisala je i nakon što je na sto koji nas je delio spustila bocu vina, a zatim i dve čaše, dodala – ,,Ne želim više o tome“. ,,Za prolivenim mlekom, ne vredi plakati“, rekoh joj i pređosmo na neku sasvim drugu temu. Eto, tako je naša draga umetnica od srećne i ispunjene žene koja ima viziju i plan za budućnost preko noći ponovo postala bespomoćna, ranjiva devojčica koja konce sopstvene sudbine i života ne drži u svojim rukama i sve to, na dan izložbe za koju se tako dugo i detaljno pripremala i o kojoj je godinama maštala. Sada se već sigurno pitate – ,,Šta se to tako strašno dogodilo da je našu mladu nadu slikarstva toliko potreslo i poremetilo? I ono još važnije, gde je u toj priči on, vlasnik galerije koji je mesecima radio na tome da joj ostvari dugo sanjane snove?“. Žao mi je što od svih ljudi na svetu baš ja moram da vam kažem da je upravo on bio taj koji ju je do ovog stanja doveo. A sve je to počelo, onog popodneva kada je po njegovoj želji i pozivu došla u galeriju da ga poseti. Verovali ili ne, sasvim slučajno, dok je prilazila vratima kancelarije svog voljenog, opazila je kako iz nje izlazi jedna ženska osoba, njoj u tom trenu čudnovato poznata. Htela je odmah da ga pita – ,,Ko je ova žena?“, potom je planirala da doda – ,,Izgleda mi poznato, ali ne mogu da dokučim otkuda“. Njegove crne oči koje su zasijale od sreće, kad su je na vratima ugledale u toj nameri su je osujetile. Umesto da učini ono što je planirala, prećutala je, zagrlila ga i proveli su divno popodne zajedno uz muziku, večeru i vino, ali par dana kasnije kada je tu ženu na istom mestu ugledala ponovo, sve joj je postalo kristalno jasno. Sve se tog petka odvijalo po nekom ranije već ustaljenom redosledu. Naša slikarka bavila se izborom dizajna za reklamu o izložbi, čitav dan vodeći računa o tome da sve bude odštampano, postavljeno i objavljeno na vreme, onako kako je zamišljeno, a njen dragi se, pažljivo prateći njene sugestije, starao o tome da u galeriji sve bude postavljeno baš onako kako treba ili makar kako je ona zamislila da treba. Uveče, kako im je to postao običaj, ona se po završetku svojih obaveza uputila ka galeriji, preciznije rečeno ka njegovoj kancelariji i gle čuda, tamo je umesto da vidi samo njega, videla nju i njega. Njegova je kancelarija zastakljena, pa se i pre nego što se u nju uđe može videti ima li koga unutar, upravo tako ih je ona i videla. Njihova gestikulacija ukazivala joj je da se oko nečeg prepiru, veoma ju je zanimalo oko čega, ali znala je da će ako među njih makar i bez najave uđe oni svoju raspravu prekinuti, a nije želela da priđe vratima i prisluškuje ih, to naprosto nije bio njen manir, stoga se opredelila za nešto sasvim drugačije. Sklonila se na mesto sa kog je bila sigurna da je ni jedno od njih dvoje ne može videti i pozvala njega. Nadala se da će se u žurbi umesto da prekine poziv on njoj javiti, te da će ona, ne ometajući ih uspeti da čuje o čemu je reč. Bog je ovoga puta izgleda bio na njenoj strani, jer dogodilo se upravo ono što je priželjkivala. U žurbi umesto da prekine poziv, nehotice joj se javio i stavio telefon nemarno u džep. – ,,U pravom trenutku“, kako je i sama često umela da kaže. – ,,Čula sam je kako kaže – ,,Zaista, imaš nameru da oženiš devojku čiji si život upropastio“. – ,,Ona to nikada neće saznati!“, uzvratio joj je, crven u licu od besa. – ,,Nadomestiću svu bol koju sam joj naneo svojom ljubavlju“, dodao je, malo mirnijim tonom, gledajući je pravo u oči. – ,,Ali nikad joj nećeš reći da si ti taj koji je skrivio nesreću u kojoj je izgubila ruku“. – ,,Jel ti sediš na ušima, mala?! Nikada! Ona to neće saznati nikada! To neka ti bude jasno!“. Dok je ovo slušala našoj, dragoj slikarki rušio se svet pod nogama. U glavi je počelo da joj se vrti, u ušima da zuji, a u želucu imala je osećaj da joj se kamen stvara. Tren pre nego je odlučila da prekine poziv i ,,uleti“ u prostoriju, čula je – ,,Dakle, da rezimiramo, ti si se, dragi moj, planski približio toj devojci, da pokušaš da popraviš haos koji si joj od života napravio, u međuvremenu si se u nju zaljubio i sad planiraš da je na njen najsrećniji dan, na dan otvaranja njene prve izložbe zaprosiš“. – ,,Tako je!“, rekao je kratko – ,, I, ne želiš da joj prethodno ispričaš istinu o tome otkud ti zaprvo u njenom životu?“, dodala je i kada je umesto odgovora od njega dobila klimanje glavom kao potvrdu reči koje mu je uputila, u glavi ove jadne devojke počeo se stvarati pakleni, osvetnički plan, koji je vrlo brzo pretvorila u delo.
