Na trgu, u graji,
obasjan Suncem,
kraj žene koja me ne primećuje.
Jutarnja kafa,
dim cigarete
i razgovori koji me ne dotiču.
Treći dan
u večnom gradu
bez dodira za kojim čeznem.
Zaboravim strast;
Zaboravim lepote arhitekture
i odlučnost da stoji
vekovima nepromenja.
Mislim na nju;
na ženu plave kose
i očiju plavih kao svila.
Ona to zna,
ali me ne primećuje.
I žalim.
Žalim za ispijenim vinom
s bogatom aromom kruške
i uvelim bosiljkom.
Uvelim baš kao ja, sada.
