Није требало да се заљубим. Али јесам. И то ни мање ни више него у змаја који би узимао људски облик. Виђали би смо се сваке ноћи. Обукла би црну хаљину,коју он много воли, и пустила дугу црну косу. Када би дошао до моје куће узео би облик младића кратке црне косе и још црњих очију. Баш какве ја волим. Рекао ми је да узима тај облик да мене не би било страх. Али ја га се нисам бојала. Био он у људском или змајском облику. Зове се Драсијан Громовник али ја га зовем Црни због прелепих црних очију које много волим. Кад год би грмело,знала сам да је негде на небу. Да је он одговоран за грмљавину. И била бих сва узбуђена јер је то значило да ћемо провести ноћ заједно. И то је била наша тајна или сам бар ја тако мислила. Једне ноћи кад је дошао код мене и узео људски облик,док сам га грлила и љубила,неко је пролазио и видео нас. Сутрадан су ме сви чудно гледали и нешто шапутали. Али сам могла да их чујем,говорили су да сам ’’ вештица,’’ ‘’змајева жена’’, и да желим уништити село у ком живим’’. Али ништа од тога није била истина. Само сам се заљубила. Зар је то такав злочин? Нисам могла да разумем зашто ме сви одједном толико мрзе. Испричала сам Црном шта се десило.
-Али упркос свему желим да останеш самном,волим те,Драсијане.
– И ја тебе волим Емили,али не знам како да ти помогнем. Да ли ти зли погледи и коментари толико сметају?
Размислила сам мало, и испоставило се да ми не сметају много и да ми је најважније да Драсијан буде самном. То сам му и рекла. Клекнуо је предамном какав је обичај у свету људи.
- Да ли желиш да будеш моја заувек. Обећавам да ћу те усрећити.
- Да!
Ставио ми је на прст прстен црвен као крв. Заплакала сам. Он ме је загрлио и пољубио. Постала сам жена једног змаја и није ме било брига шта други мисле о томе. Сутрадан су сви у селу за то сазнали. Гледали нас са гађењем. И говорили нам свашта нешто ружно. И у инат њима, пољубила сам Драсијана док су нас гледали шокирани. А затим се он претворио у змаја. Попела сам се на њега и загрилила га око врата. И одлетели смо до његовог дома док је грмело у сред бела дана. Стигли смо до његовог велелпног старог замка. Тамо су нас дочекали и други змајеви његови пријатељи и рођаци. Изјавили смо им да ћемо бити заједно заувек. Поносно сам им показала мој прстен. Сви су били пресрећни. А као шлаг на торти. И ја сам уз древни ритуал постала прелепи бели змај под називом Бјанка. Наравно сачувала сам своје старо име. И могла сам да стварам снег и лед. После мање од годину дана добили смо и сина Олујног Дрависа. Који као што му и име каже може да става олују. Ретко када бих одлазила до села у ком сам некад живела. А још ређе узимала људски облик. Јер волим свој нови живот. И идаље сам лудо заљубљена у Црног као и он у мене. Зато кад погледате у небо видеће три змаја како лете заједно. Који ће са собом донети разне природне непогоде и тако наредних хиљаду и хиљаду година.
