Uvod
Da li ste culi za priču o Razjarenom tigru? Svako je čuo tu priču makar jednom u životu. Tu priču bi stari ljudi pričali deci pred spavanje, i govorili bi im da će tigar doći da ih pojede ako ne budu bili dobri. Barem taj deo nije istinit. A kako to devojka poput mene zna? Zar nije očigledno? Ja sam Razjareni tigar.
1. Poglavlje
- Izvinite, da li ste videli Momoa negde? Upitala sam dve starice koje su sedele na klupi.
- Ja ga nisam videla danas a ti ? Odgovorila je jedna starica ne prekidajući sa heklanjem vunenih čarapa.
- Ne nisam. Odgovorila je druga starica.
- Gde li je otišao? Pada mrak a meni zavijaju creva od gladi. Ljutito sam lupkala nogom o zemlju.
- Možda je otišao na riblju pijacu. Rekla je starica diveći se svom ručnom radu.
- U pravu ste, potražiću ga tamo. Brzo sam hodala već iznervirana od glavi, a i tražim Momoa. Nervirama me kada tako ode negde a da mi ne kaže gde. A kada ja negde odem a da mu ne kažem gde onda on krene mene da smara. Gde si bila? Zašto mi nisi rekla gde ideš? Mislio sam da smo ortaci? Bla,bla,bla… Od same pomisli na njegovo zvocanje kao u neke stare babe krv mi ključa.
- Zašto tako lepa dama šeta noću sama?
- Tok mojih ljutih misli prekida mladić koji je stao ispred mene. A onda su se pojavili još četvorica Opkolili su me i smejali se.
- Oni su obične pudlice koje su umislile da su vučjaci.
- Na ovu pomisao, pokrila sam rukom usne da prikrijem smeh.
- Šta se smeješ bre ti? Niko se nama ne smeje a da ne prođe ne kažnjeno. Rekao je jedan od mladića i izvadio nož. Ali ja sam bila brža i izbila mu nož iz ruke i srušila ga na zemlju i brzim pokretom prerezala mu grkljan svojim oštrim kanđama. Krv je potekla iz mladićevog vrata, koji je ubrzo nakon toga umro.
- Ostala četvorica su se uplašili kada su videli šta sam uradila.
- Dopustiću vam da birate. Da slobodno odete i da vas moje oči ne vide nikad više ili da vas snađe ista sudbina kao vašeg prijatelja.
- Ti kučko!
- Ovog puta su sva četvroica sa noževima krenuli na mene. I za manje od minut ležali na zemlji mrtvi. Prerezanog grkljana, iščupanih srca i jedan kome sam otkinula glavu.
- Da li sam preterala? Ma kakvi. Ovo je ništa u poređenju sa mojim prethodnim ubistvima.
- Čim sam osetio miris krvi, znao sam da si to ti Luna ili bolje da kažem Razjareni tigar.
- Osmehivao mi se mladić dok su mu crne oči sijale. Znala sam zašto je to tako, ali morala sam da proverim pa sam spustila pogled niže. Znala sam, napalio se. On je jedan od retkih osoba u mom životu koji ovako reaguje iako zna moj identitet.
- Igraš se sa životom Momo!? Procedila sam kroz zube.
- Ko? Ja? Ma ne Luna, šta ti pada na pamet. Ti si moj ortak.
- Uvukla sam kanđe I opet mi je zakrčeo stomak.
- Evo, ovo je za tebe.
- Momo je ispružio ruku u kojoj je bila kesa puna ribe. Od silnog besa, nisam ni primetila prelepi miris ribe. Pružila sam ruku ali je Momo izmakao kesu.
- Nije besplato. Rekao je uz vragolasti osmeh.
- O moj Ra, kako me ovaj dečko nervira. Popela sam se na prste i poljubila ga u obraz. Dao mi je kesu i dok sam ja jela jednu po jednu ribu, on je sam vukao mrtva tela onih mladića koje sam malopre ubila. Svu petoricu poređao na gomilu i zapalio ih.
Poglavlja: 1 2
