1. Želim postati leptir
Σinoć sam razmišljao o leptirima.
Ceo dan je prošao maštajući o njihovim nebeskim krilima posutim čudotvornim šarama vanzemaljskih boja pomešanih sa čežnjom mladosti kakvu saam imao pre pola decenije.
Ta moja misao o leptirima podstakla me je da odletim negde daleko iz ove proklete Srbije koja mi je uzela najlepše dane života i pretvorila ih u najmagičnije dekadento razdoblje koje samo čovek koji živi u Beogradu može da spozna.Tako prokleto a sa druge strane tako blagoslovljeno grehom ljudske ekstaze u zanosu sivog betona i ekscentrične svetlosti koje izbija iz urbanističkih građevina i uličnih bandera.
Odlučio sam da napustim sivilo i nastanim enterijer svoje duše zelenilom i mirisom žive prirode u nepokretnom pejzažu.
Želje su opasne, leptir živi jedan dan. I taj dan ima da oplodi onoliko cvetova, koliko je stabljika kao gusenica proždrao. Potrebna je metamorfoza, iz gamadi u korisni subjekat. Inače, dopada mi se. Interesantan pristup večitoj temi promena.